Oni nisu Družina Pere Kvržice. Nisu ni Bombarderi iz Male Moštanice. Oni su reject, neposlušni šljam, nazovi vojnici koji ne poštuju kodeks niti imaju morala. Sada, kao po nekoj kazni, obavljaju prljave poslove za vojsku, bivaju gurnuti tamo gde ni oklopne divizije ne žele da idu. Oni su moćni, oni su razorni, od njih strepe zlikovci širom planete – oni su Bad Company!

Marlou, Hagard, Svitvoter i Redford ponovo su zajedno, mada ostaje nejasno šta se desilo sa silnim zlatom koje su napabirčili u prethodnom delu i pričom da se radi o „poslednjem zadatku”. Šuška se da je četvorka neposredno nakon bega uhvaćena, da su im zlatne poluge oduzete, a oni upućeni na „dosluženje” kazne. Narednik Redford, tako, opet je dobio zadatak da komanduje timom otpadnika i zasluži svoj odlazak u penziju, dok igrač ponavlja ulogu novajlije Prestona Marloa.

Zaplet se vrti oko operacije Aurora i supertajnog oružja koje se Japanci razvijali za vreme Drugog svetskog rata. Iako je predstavljao najstrože čuvanu tajnu i, praktično, urbanu legendu, 65 godina nakon slamanja Sila osovine i zataškavanja cele priče element of destruction izronio je na površinu. Da zlo bude veće po Amere koji su ponovo pred istorijskim zadatkom da odbrane svet od nepravde i ugnjetavanja, uređaj je pao u ruke ruskom državljaninu Arkadiju Kirilenku. Ovaj pravi mrgud i zloća od čoveka već duže vreme radi na rebuildovanju Aurore, a ako se dokopa i finalnog delića, stvoriće mašineriju za ubijanje efikasniju od same atomske bombe. Četvoročlani tim „naših” junaka poslat je da pronađe i osigura taj poslednji delić i spreči Kirilenka da pokrene Auroru. Ceo zaplet i činjenicu da imamo još jedan shooter u kojem je borba dobra protiv zla polarizovana na Ameriku i Rusiju još bismo nekako i progutali, ali najezdu „crvenih” koji zauzimaju ceo svet i nagoveštaj trećeg dela igre samo su proizveli očajničku grimasu na našim licima. Dokle više jedna te ista tematika?

Push, push, push! Eto tako izgleda kampanja. Furiozan tempo, česta puškaranja i večiti imperativ guranja napred. Sve veoma podseća na Modern Warfare, čak su i loading sekvence praćene satelitskim snimcima i sličnim animacijama (sve se nešto zumira, rotira, potpisuje...). Ipak, za razliku od MW 2, ovde ne vlada baš toliki haos na ekranu, na vas se neće pucati iz tolikog broja cevi, ali se vidi želja autora da se akcija stavi u prvi plan i što je moguće više naglasi. Vaši saborci u celoj priči nisu ama baš od nikakve koristi, osim što će vas zasmejavati komentarima i međusobnim prepirkama. Komande im ne možete izdavati, a sami ne bi bili u stanju da upucaju ni zamrznuto pile u frižideru. Kada ste mu u dometu, AI će vas volšebno pronalaziti, potpuno zanemarujući vaša tri drugara koji trčkaraju u neposrednoj blizini. Najsmešnije su situacije u kojima je potrebno nešto važno učiniti – tri spadala znaju čak da ostanu debelo iza vas i raspravljaju o nezaboravnoj noći u kafani i dobicima na pokeru dok se vi borite za goli život. Unbeliveable! Sva je sreća da ne mogu da se povrede, inače biste morali da trčite unaokolo i healujete ih do iznemoglosti. Pored ovoga, generalno nam se nije svidelo ni to što četiri asa nisu onako halapljiva i pokvarena kao u prvom delu. Nema pokušaja vrdanja, nema lootovanja kuća, nema čuvanja samo svoje kože, sve su se nešto „unjanjili” i izgubili na oštrini.

Kampanja je zanimljiva, ali i izuzetno kratka. Celo iskustvo neće trajati više od dva-tri popodneva. Nažalost... Mada, tako je izbegnuto veštačko produžavanje priče ili suvisla gnjavaža nebitnim detaljima. Osećaj tokom igranja apsolutno je blesav i otkačen. Napucavanje neprijatelja je über sočno, dok nas je novi Destruction 2.0 engine kupio još kad smo testirali multiplayer betu za PS3. Šta je tu novo? Pa, činjenica da većinu objekata možete srušiti do temelja, što nije bio slučaj u prvom delu. Smeta vam šupa na 11 sati – ma daj onaj tromblon i sruši tu gomilu đubreta na tlo. Delovi cigala i malter će prštati gde god da se nalazite, i to Bad Companyju 2 daje poseban šmek. Naravno, grafika je božanstvena i sadrži toliko detalja da vam se baš čini kao da ste „tamo”.

Kada pričamo o novitetima, treba reći to da je sistem samolečenja potpuno revidiran. Nema više ubrizgavanja healtha i sada se sve odvija po standardnom principu modernih FPS-ova. Popijete li previše vrućeg olova, ekran će se opasno zacrveneti, što je znak da je vreme za trk do najbliže rupe i skakanje u nju kako bi se snaga regenerisala. Ko voli – voli, ko ne voli – trpi!

Opet vas očekuje i upravljanje svakolikim vozilima (ima i kvadova), kao i neizbežna vožnja tenkom. Konačno, dolazimo do najznačajnije novine. Igra, obviously, radi i na PC-u, jeeeeee! Neće se više samo konzolaši naslađivati.

Multiplayer! Sa jednog moda skočili smo na čitava četiri, te došli do mogućnosti da u partijama učestvuje do 32 igrača istovremeno. Režimu Rush pridružili su se Conquest, Squad Deathmatch i Squad Rush. Mora se priznati – za svakog će biti ponešto. Mape su gigantske, što uz destruktabilan teren, gomilu vozila, awesome grafiku i izuzetnu atmosferu donosi vrhunsko uživanje.

Vladimir PISODOROV