Pomalo je tužno priznati da kako vreme prolazi, polako stasavaju generacije koje nikada nisu čule za Monkey Island, kojima je Sierra poznata samo kao opskurni distributerski brend u okviru Vivendijevog carstva i koji misle da su Resident Evil, Prince of Persia i njihovi nastavci vrhunac kompjuterskog avanturizma. E, malo morgen. Kao što ni istorija nije počela od ljudi koji su bili ubeđeni da upravo od njih započinje sve, tako ni WoW, GTA ili CS nisu igre od kojih treba praviti fetiše, kao da ništa pre njih postojalo nije. Naprosto, svako vreme sa sobom nosi nešto svoje, a ako je to nešto iz sadašnje perspektive staro ili samo deluje kao takvo, nikako ne znači je loše. Oni koji tako misle, pa... daleko im lepa kuća.

Stara škola zaborava nema. Vodeći se ovim ili nekim sličnim sloganom, Britanac Kris Džons napravio je sredinom 1999. program po imenu AGS (Adventure Game Studio), kao svojevrsni upgrade Adventure Creatora koji je dve godine ranije osmislio iz čistog zezanja, u pokušaju da napravi repliku MS-DOS enginea koji je Sierra koristila za potrebe svojih avantura u doba svoje najveće popularnosti. Pušten u distribuciju kao freeware program, AGS je munjevito prerastao u ultrapopularno razvojno okruženje pomoću kojeg je bilo moguće kreirati sasvim solidne avanturističke igre Sierra / Lucas Arts tipa, uz elementarno poznavanje programiranja i grafičkih aplikacija. Kako je Džons tokom godina razvijao nove verzije svog programa, rastao je i broj i kvalitet igara koje su pravljene pomoću njega. Danas je AGS stigao do verzije 2.72, a broj avantura baziranih na njemu premašio je sedam stotina! Veliki deo njih spada u (ne)uspešne pokušaje običnih amatera, ali se među njima može naći nekoliko desetina igara, što originalnih što rimejkova starih hitova, koje, iako većinom izgledaju arhaično, nimalo ne zaostaju za aktuelnim naslovima. I što je najbolje, sve su one, tačnije, gotovo sve, dostupne besplatno.

Iako je do sada bilo nekoliko stidljivih pokušaja da se AGS igre lansiraju na tržište kao komercijalni proizvodi, oni su propadali iz prostog razloga što su iza njih stajali usamljeni ljudi ili grupice amatera koji nemaju šta da traže na današnjem tržištu kompjuterskih igara kojim vladaju multinacionalne megakompanije. Al Emmo and the Lost Dutchman’s Mine predstavlja prvi uspešan primer korišćenja AGS-a za potrebe jedne „ozbiljne” avanture iza koje stoje proizvođač, distributer, reklamna kampanja i sve ono što po definiciji prati promociju jedne igre koja je pravljena da donese profit. Ona je, naime, delo Himalaya Studiosa, firme koja je među zagriženim avanturistima poznata pod alternativnim imenom Tierra Entertainment/AGD Interactive i koja je zaslužna za rimejk Sierrinih legendi King’s Quest I i II, kao i Quest for Glory II koji još uvek ima status in progress.

Gospodin Al Emo je jadničak neuglednog stasa i glasa koji je bacio četrdeset dve godine života u vetar, koji još uvek živi sa mamom i tatom i za koga su žene i dalje neostvareni san; dakle, šonja kakvog Divlji zapad ne pamti. Ali, pošto svako ima pravo da kad-tad omrsi brk, pa makar to bilo i sa popriličnim zakašnjenjem, naš je sredovečni neženja odlučio da se javi na oglas agencije za bračno posredovanje i da u gradiću Anozira (čitaj unazad) potraži ženu koja bi bila dovoljno luda da se uda za njega. Ali, umesto u glavnu kandidatkinju, Ruskinju Ivanu, Al se zaljubljuje u Ritu Peralto, lokalnu lepoticu koju bezuspešno pokušavaju da osvoje i najveći mačo muškarci. A Rita k’o Rita – čuva svoju nevinost, ali i tajnu astečkog blaga koje leži u jednom napuštenom rudniku u blizini grada...

Ponekad je teško progutati ponos i priznati ono što zdrav razum uporno negira. Svi argumenti koji kažu da je Al Emmo prevaziđena, ružnjikava i arhaična igra i da kao takva nema šta da traži u „Svetu kompjutera” krajem 2006. nestaju pod naletom njenog humora i duha, svih vrlina i mana koje su nekada krasile najbolja Sierrina izdanja. Kroz lik smotanog udvarača Himalaya odaje počast legendarnom Lariju Laferu, ali ne samo njemu već i drugim igrama/serijalima koji lagano tonu u zaborav. Ne, nije greška što je radnja smeštena u svet Fredija Farkasa niti je minimalistički igrački interfejs, koji je prvi put u istoriji avantura viđen u King’s Questu V, slučajno zalutao ovde, a o trivia kvizu, tako karakterističnom za stare Sierrine igre, da i ne govorimo. Sve je, dakle, u funkciji retrospekcije, kao slika i prilika jednog vremena koje se više neće vratiti. Povrh svega toga, siroma’ Al ima tu nesreću da se sve vreme nalazi pod budnim okom naratora (setimo se Space Questa 6) koji ga prefinjenom zajedljivošću (i jednako prefinjenim british akcentom) dovodi do očaja, a samog igrača bukvalno do suza.

Dok uz najnoviji Broken Sword čovek ’ladno može da zaspi, uz Al Emma to ni teoretski nije moguće. Devet poglavlja je ispunjeno upornim pokušajima jadnika da Riti stavi do znanja da je njen trenutni kavaljer Antonio (Banderas), navodno španske kraljevske krvi, zapravo običan prevarant, a da on, Al, onako ćelav, nizak i ćorav, predstavlja idealnu priliku za nju. Za to će mu biti potrebna pomoć čitavog niza likova koji i imenom i pojavom podsećaju na stvarne ličnosti (npr. Hju Hefner, Pamela Anderson itd.), ali i asistencija poglavice lokalnog indijanskog plemena koji se bavi vođenjem kasina. Iako igra ima linearnu strukturu, poglavlja nisu strogo definisana, što znači da postoji određena doza slobode u istraživanju i rešavanju zagonetki. Kada smo kod njih, treba reći da su zagonetke većinom logične, ali da postoje i one na granici paradoksa, što je takođe bilo obeležje igara bračnog para Vilijams. Prelazi između poglavlja napravljeni su u stilu stripa.

Poštovaoci Sierre, došlo je i vaših pet minuta! Zaboravite 3D grafiku i brojanje frejmova u sekundi, zaboravite HDR, AA i slične high-tech nebuloze, zaboravite da se nalazite u godini 2006; samo se prepustite Al Emmu jer on je napravljen za vašu dušu, da vas razgali i nasmeje i vrati u doba kojeg se danas sa nostalgijom sećate. A ako vam kojim slučajem neki klinac iz komšiluka koji ima manje godina života nego vi igračkog staža zameri što umesto GTA „obrćete” Ala... well, slobodno mu lupite jednu sočnu macolu. Onako, sporta radi, čisto da se zna ko je bába.

Slobodan MACEDONIĆ