Franšiza „Zvezdane staze” slavi četrdeset godina! Pet TV serijala, deset filmova, desetine igara i nebrojena štampana izdanja, sve ovo stvorilo je jedinstveni univerzum koji privlači generacije fanova. Nakon svojevrsnog sušnog perioda bez svežeg „Star Trek” materijala, iz Bethesde započinju sa proslavom četrdesetogodišnjice sa čak tri naslova iz ove franšize. Prva od ovih igara je Legacy.

Igra prati vulkansku naučnicu T’Uerell i njenu vekovnu misiju da stvori uređenu i logičnu galaksiju po bilo koju cenu. Na svom dugovečnom putu T’Uerell se sreće sa svih pet slavnih kapetana, od Archera do Janeway. U svakom razdoblju komandovaćete jednim do četiri broda i rešavati misije koje se pomalo prebrzo odmotavaju pred vama. Prva dva perioda stavljaju naglasak na diplomatiju koju je promovisao kapetan Kirk (prvo pucaj, a pitanja kasnije) da bi kasnije krenula sa blago „cerebralnijim” misijama koje odgovaraju duhu hronološki kasnijih serija. Nakon svake misije zarađene poene koristite za proširivanje svoje mini-flote, sve do pomenuta četiri broda.

Star Trek: Legacy ima jedan veliki, veliki problem. Nakon uvoda, tokom kojeg smireno plutanje brodova kroz svemir prati glas Skota Bakule (što je dovoljno da neke trekije tog trena natera na deinstalaciju), bivate bačeni u hladnu vodu jer akcija trenutno počinje, a vi ste bez ikakvog znanja o komandama. Naime, uz igru se ne dobija nikakav .pdf manual, read.me fajl nema spisak komandi niti ga ima u meniju sa opcijama (što efektivno znači da ni remapiranje komandi ne postoji!). Jednostavno, igra očekuje od vas da tokom prve misije masterujete sve komande kao da je to najprirodnija stvar. Totalno druga priča je što su komande evidentno razvijane za konzole tj. za džojped, a ne za „našu” miš + tastatura kombinaciju. Ovo je momenat kada imate dve mogućnosti. Možete da dignete ruke od Legacyja, kažete sebi i drugima kako je u pitanju totalno đubre i nikada se više ne osvrnete kada je neko pomene. Druga opcija je da sednete i mučite se uz komande jedno sat-dva dok vam ne „legnu” kako valja, a nakon toga kreće veselje.

Naime, lepota ove igre leži u njenoj jednostavnosti. Upravljanje brodovima se svodi na regulisanje brzine, kormilarenje, usmeravanje energije na pojedine sisteme i čuvanje torpeda za trenutak kad ste fejzerima odnosno disruptorima skinuli protivniku štitove. Sem pogleda u trećem licu na trodimenzionalno bojno polje, igra ima i taktičku mapu svakog sistema u kojem se nalazite koja znatno olakšava planiranje sukoba većeg broja brodova. Jednostavna svemirska akcija uronjena u gust koncentrat „Star Treka” apsolutno je dobitna kombinacija. Tokom promocije ove igre u prvi plan je gurana činjenica da se u njoj mogu čuti glasovi svih pet slavnih kapetana iz pet TV serija (zaista, ko se ne naježi kad prvi put čuje Patrika Stjuarta ili Ejverija Bruksa, zasigurno je mrtav), ali ono od čega će zaigrati srce svakom pravom trekiju jeste neverovatan nivo detalja posvećen svim brodovima. Zaista, svako će u ovoj igri naći predivno detaljan model svog omiljenog broda i moći će da ga pošalje u bitku protiv mrskog dušmanina sa sve muzičkom pratnjom prepoznatljivih Trek melodija. Takođe, efekti, i zvučni i vizuelni, potpuno su u skladu s onim iz serija, od oružja, preko treperenja štitova, do skakanja u vorp. Iako se čini prekratka, kampanja prati veoma kvalitetan scenario koji su sastavili veterani D.C. Fontana i Derik Čester. Sem kampanje tu je i skirmish mod gde igrač može da se odmeri sa do tri kompjuterski kontrolisane flote. AI, kako u kampanji tako i u skirmishu, krajnje je kompetentan i u skladu sa podešenim stepenima težine koristi sve prednosti specifičnih klasa brodova.

Nažalost, iako šminka i atmosfera mnogo popravljaju utisak koji ostavlja tehnička strana Legacyja, loše stvari imaju načina da isplivaju na povšinu i pokvare vam raspoloženje. Legacy muče što tehnički gličevi što propusti pri konverziji konzolnog originala. No pojedini grafički ispadi ne smetaju toliko koliko na primer nedostatak mogućnosti snimanja pozicije usred misije. Jasno je da su iznenađenja i obrti u priči interesantni, ali kad misiju morate dva puta da ponovite zbog jednog takvog iznenađenja, postajete militantniji od Klingonca kad mu je loš dan. Onda sledi lista stvari koje su mogle da budu bolje, što sa igračke što sa „Star Trek” strane. Bitke su ponovo, sa minimalnim odstupanjima, u jednoj ravni, a tu je i fenomen da sudari objekata u svemiru ne prouzrokuju nikava oštećenja. Tako sve što bi izdaleka moglo da liči na slavni duel Kirk vs. Khan nećete videti u ovoj igri, otpadaju i jurnjave kroz pojase asteroida, a nećete moći ni da primenite neku od inovativnijih taktika koje u sebi sadrže komandu „Ramming speed!”.

Zaveštanje Legacyja, što igračima što trekijima, neće biti nimalo impozantno. U trci da ispoštuje deadline koji je nametala godišnjica, Bethesda je ishitreno dovršila ono što je mogla da bude zaista odlična igra. Ovako je nastala konverzija konzolne igre koja jeste zabavna, ali nema dubinu i dugotrajnost koju bismo očekivali od jednog high profile PC naslova. Ovo nije Starfleet Command niti Elite Force, ovo je brza i laka zabava za široku publiku, možda čak više za fanove „Star Treka” nego za igrače željne izazova. Prva od tri igre koje Bethesda izdaje povodom „Star Trek” jubileja, pogotovo za PC igrače, nije onakav hit kakav smo priželjkivali, ali je više nego dobra razonoda dok čekamo druga dva naslova.

Dragan KOSOVAC