Zla kob koja je pratila igre u univerzumu „Zvezdanih staza” nestala je onoga trenutka kada su dotične igre prestali da štancuju kao južnokorejske automobile. Vrlo prosto objašnjenje. Dve ili tri, umesto tuceta igara godišnje mora da podrazumeva studiozniji pristup, bez obzira na broj i individualnu posvećenost firmi iz koje su potekli. Manji broj Star Trek naslova možda je vezan i za globalni pad popularnosti franšize koja trenutno ima samo jedan aktivni serijal („Enterprise”). Na „The Next Generation”, „Deep Space 9” i „Voyager” odavno je stavljena tačka, čime se potencijalni broj potrošača sigurno smanjio za nezanemarljiv procenat.

Starfleet Command, sa jednim ipo oficijelnim nastavkom (Orion Pirates je stand-alone mission pack koji nije podigao sufiks seriala) oduvek je predstavljao snažan kontraargument igrački orientisanim Trekijima u verbalnim borbama sa armijom kritičara neadekvatne digitalne implementacije bogatog TV/filmskog materijala. Odlična igra, koja je za razliku od svojih TV parnjaka svakom sezonom postajala sve bolja, u svom trećem (ili četvrtom) nastavku konačno je dostigla zenit ideje i realizacije, a par grubih i nedovoljno profilisanih detalja je uspešno ispeglan.

Pod ovim pre svega mislimo na strukturu kampanje, koja sada ima neuporedivo veću koheziju i smisao. Za razliku od prethodnih nastavaka, koji su za cilj postavljali apstraktnu dominaciju alfa kvadrantom postizanu nizom od nekoliko stotina potpuno istovetnih okršaja u pojedninačnim sektorima (uz nekoliko skriptovanih „Story” misija bez preteranog značaja za konačni rezultat), Starfleet Command III precizno definisani zaplet stavlja u prvi plan (nelinerane kampanje i dalje postoje, ali su stavljene u drugi plan i nemaju veze sa glavnim predloškom igre).

Single player kampanja podeljena je na klingonsku, romulansku i federacijsku celinu, od kojih svaka nosi jednu trećinu hronološki podeljene storije smeštene u zategnutu, postdominionsku ravnotežu snaga. Savez Klingonske imperije i Federacije polako narušava tu ravnotežu, stavljajući Romulance u prilično čupav položaj, koji dodatno pogoršava početak izgradnje svemirske stanice „Unity”. Dotična postaja će, kada bude završena, moći da otkriva „cloakovane” brodove u radijusu od 20 svetlosnih godina, što će potpuno paralisati jedinu komparativnu prednost koju Romulanci uživaju. Tal Šiar (romulanska tajna policija) odlučuje da to nije sasvim u redu i stavlja u pogon plan koji će umorni kvadrant još jednom dovesti na rub katastrofe...

Uski fokus i niz apsolutno skriptovanih misija podrazumeva odsustvo zamorne slobode iz prethodnih nastavaka, sa povremnom autonomijom kao pauzom u raspletu literarnog klupčeta (na primer, posle nekoliko uzastopnih pobeda i zaključivanja jedne faze u kampanji, komanda će vam dati desetak „turnova” za slobodnu šetnju kvadrantom i biranjem sitnih angažmana zarad sticanja dodatnog prestiža). Takav princip dele sve tri kampanje.

Druga velika novina tiče se znatno pojednostavljenog interfejsa pri taktičkim bitkama, koji je sa preko 50 (!) neintuitivno raspoređenih kontrola sveden na znatno prihvatljiviju meru. Naravno, neke stvari su pri tome morale biti žrtvovane: energetski menadžment više nije apsolutno predominantna stavka (senzori, motori i par drugih sistema izbačeno je sa liste potrošača). Šta to u praksi znači? Znači da jedino štitovi i naoružanje dele ukupnu količinu brodske energije i da jedino balans među njima ima nekog uticaja na ofanzivno/defanzivne karakteristike brodova. Iako nećete biti u stanju da vršite ultra-specifične energetske manevre (gašenje senzora zarad dodatne energije, boost tractor beama na račun zadnjih fejzera, pojačavanje impulsne brzine na štetu bočnih štitova...), ovakvo pojednostavljivanje će vam pažnju fokusirati na borbu koja ovog puta ima zaista masovan karakter (pogotovo pri kraju Federacijske kampanje, kada ćete voditi prave okršaje flota).

Poslednja velika novost je mogućnost promene brodova! Po prvi put u nekoj Star Trek igri imamo mogućnost da pravimo brodove po svom ukusu (pored klasične kupovine novih plovila kao jedine opcije za trošenje zarađenih poena prestiža). Želite Defianta sa klasičnim fejzerima umesto pulsnih? Oduvek ste sanjali o Intrepidu (Voyager) sa lanserom kvantnih torpeda umesto fotonskih, sa ekstra potisnicima za bolje manevrisanje na štetu oklopa? Može! (Dragan Kosovac, blagajnik udruženja „Straight Trek” (bivši N.E.R.D.) za Istočni Balkan ulaže protestne note, nervozno puši cigare i ritualno maše pesnicom u pravcu neba :).

Transfazni torpedo čuvali smo za kraj: u jednoj od nelineranih single player kampanja, kao i u svim tipovima multiplayera, imate mogućnost da vodite Borg! Iako letelice i dodaci koštaju mnogo krvavo zarađenog prestiža, zadovoljstvo komandovanja Kockom i seckanje čitavih flota u jednom zamahu bilo bi grehota propustiti.

Miodrag KUZMANOVIĆ