Serijal strateških igara Age of... ušao je u istoriju. Od prvobitnog Age of Empires, preko raznih dodatnih diskova i Age of Kings ova porodica igara izgradila je prepoznatljiv stil, ustanovila nove standarde i, što je najvažnije, stekla gomilu „zaluđenika” koji prate svaki korak u daljoj evoluciji. Zato nimalo lak zadatak nije bio na plećima ljudi iz „Ensemble Studiosa” da pronađu nešto novo, neiskorišćeno, začine sve to lepšom grafikom, boljim zvukom i većom hardverskom zahtevnošću. Igru prati i svojevrsna reklama – u američkim bioskopima se od 18. oktobra do 10. januara pre hit filmova projektuje i Age of Mythology trejler.

Prvo što pada u oči je treća reč u imenu, Mythology. Time se krši plan ustanovljen sa Age of Empires, da se svaki sledeći nastavak vremenski nadovezuje na prethodni i odustalo se od manje-više vernog slikanja ljudske istorije. Kampanja Age of Mythology mnogo je zanimljivija i kompleksnija nego li one iz starije braće upravo zbog pomenute „mitske vrednosti”, a ono što posebno imponuje u kompletnoj priči je način na koji su objedinjene legende iz veoma različitih kultura staroga veka: Atlantida, stara Grčka, drevni Egipat, brutalna nordijska plemena, začinjeni sjajnim filmskim sekvencama rađenim uz pomoć enginea igra.

Sama igra nije se mnogo promenila – i dalje se bazira na, pre svega, razvijanju snažne ekonomije preko stalnog ekspandovanja na mesta bogata resursima, tehnološkom napredovanju i izgradnji moćne armije kojom treba da pregazite neprijatelja. Vizuelno igra liči na prethodne s tim što 3D okruženje u kojem je Age of Mythology izrađen omogućava znatno lepši prikaz, i neke specifične opcije poput zumiranja (+/-) ili rotiranja kamere (pomoću točkića miša; ovo prethodno treba aktivirati u opcijama). Ipak, novine su primetne, a one se pre svega odslikavaju preko onoga što je reč Mythology uvela u ovu igru, heroja, mitskih beštija, bogova i specifičnog resursa – njihove naklonosti prema vama. Tako će početno priklanjanje jednom od tri plemena (grčko, egipatsko ili nordijsko), odnosno jednom od devet bogova ostvariti presudan uticaj na kasniju igru.

Dok izabir boga predstavlja neku vrstu finog podešavanja radi dobijanja izvesnih bonusa, plemena se znatnije razlikuju i to u četiri aspekta od kojih su prva dva, jedinice i građevine, manje-više standardni i već viđeni. Od heroja, kao trećeg aspekta, počinju prave varijacije. Kod Grka ih ima najviše – četiri vrste dotičnih, ali je moguće posedovati samo po jednog heroja jedne vrste, i to tek ako dogurate do finalnog doba (gde pri tom oni nemaju neku specifičnu namenu osim zajedničke – najbolji su u borbi protiv mitskih kreatura). Faraoni i sveštenici su egipatski heroji; kod ovog plemena moguće je imati jednog faraona (eventualno dva u kasnijem delu igre) i beskonačan broj sveštenika, gde vam prvi pomažu u ekonomskom delu igre ako ih zadužite da nadgledaju rad određene zgrade („empower” sposobnost), a drugi u borbi pošto njihovo lečenje zaista dobro dođe. Konačno, Nordijci imaju samo jednu vrstu heroja, ali ih možete imati beskonačno i sa njima graditi građevine, a i odlični su borci. Kad je u pitanju kampanja, kroz nju ćete voditi specifične heroje koji su oslonac priče i njihov broj zavisiće od vaše trenutne pozicije.

Pored toga, heroji samim svojim postojanjem obezbeđuju brži dotok favour resursa (naklonost bogova) koji je upravo onaj poslednji, četvrti aspekt po čemu se igranje sa jednim drastično razlikuje od igranja sa nekim drugim plemenom. Zbog činjenice da Grci favour prikupljaju moljenjem u hramu, Egipćanji izgradnjom spomenika, a Nordijci borbom, moraćete se prilagođavati. Igrajući sa Grcima glavna briga biće vam stalno „ekonomsko žongliranje” zbog manjka seljaka, pošto će deo njih biti zauzet zbog dužnosti u hramu; sa Egipćanima je problem nalaženje mesta bogatih resursima kako bi stalno mogli graditi sve skuplje spomenike i jedinice, dok su Nordijci orjentisani na stalan razvitak armije i atakovanje protivnika. Favour se troši pre svega na prizivanje tzv. myth jedinica koje se po karakteristikama i specijalnom napadu znatno razlikuju od običnih (na primer kiklop može bacati protivničke jedinice unaokolo). Nažalost, ta superiornost je ekstremno očigledna, te ćete uglavnom težiti da proizvodite samo „mitske” jedinice. Koje ćete kreature moći prizvati zavisi od izbora „podbogova” (minor gods) na prelasku između dva tehnološka doba. Dotični izbor utiče i na vrstu božanske moći (kiša meteora, tornado, kuga...) koju ćete dobiti i možete upotrebiti jedanput tokom igre. Moći variraju od usmerenih na uništavanje, poput tornada, do onih čijom upotrebom ostvarujete razne beneficije (poput prizivanja kiše kao pomoć radnicima koji riljaju farme).

Što se tiče igranja više igrača, ovo ostvarenje je razvijano sa ciljem da ugrozi slavu Wacrafta 3. No, sigurno je da će se posle nekog vremena provedenog sa AoM većina ljudi samo nasmejati na prethodni skup reči. To ne znači da ova igra neće uspeti da u jednom trenutku na Mreži okupi više hiljada ljudi, ali neće uspeti da se približi najnovijem Warcraftu po multiplay popularnosti.

Sjajna kampanja sa odličnim filmskim sekvencama rađenim uz pomoć enginea igre, ogromna raznolikost jedinica, mitska komponenta i mnogo drugog mogli su da lansiraju Age of Mythology do zvezda, ali su je u tome omele dečje bolesti poput prilično lošeg AI-ja i činjenice da se većina misija svodi na to da nagomilate glavnu armiju sastavljenu od mitskih jedinice.

Predrag TOMAŠEVIĆ