Programerima Pam Developmenta, Aspyra i 2K Sportsa trebalo je čitave dve godine da projekat Top Spin 2 od ideje na papiru pretoče u gotov proizvod. Za to vreme ljubitelji simulacija tenisa strpljivo su čekali da vide kako će najavljene novotarije da „legnu” u praksi, kao i da li će nastavak kvalitetom uspeti da parira originalnoj igri. Podsećanja radi, (prvi) Top Spin je, uz Segin Virtua Tennis, najkvalitetnija simulacija belog sporta na PC-ju, ali i jedina igra ovog tipa koja se na sceni pojavila u veoma dugom vremenskom periodu. Otuda je interesovanje za nastavak dodatno pojačano.

Top Spin 2 donosi pregršt poboljšanja i novih mogućnosti. Autorski tim svojski se potrudio da potencijalnim igračima omogući što autentičniju atmosferu, i to ne samo potpisivanjem ugovora sa vodećim svetskim igračima, organizatorima turnira i realnim sponzorima, već potpuno novim upravljačkim sistemom. Dotični bi trebalo igračima da ponudi do sada neviđenu kontrolu prilikom izvođenja udaraca, inovativnim pristupom zamene digitalnih komandi analognim pandanima. Kako je sve sprovedeno u praksi, pročitajte u nastavku teksta.

Na prvi pogled, Top Spin 2 koncepcijski se ne razlikuje previše od svog prethodnika. Cilj igrača, još jednom, jeste da svoj virtuelni alter-ego dovede do vrha svetske teniske lestvice, osvajanjem najprestižnijih turnira i prolivanjem hektolitara znoja vežbanjem na treninzima (pretpostavljate, u pitanju je „tona” mini-igara u kojima je cilj izvršavati najrazličitije zadatke radi boostovanja performansi forhenda, behenda, serve...). Za razliku od prošlog puta, baza igrača sadrži duplo više potencijalnih protivnika (199), a kako je i red, u pokoravanje sveta belog sporta kreće se sa poslednje pozicije. Na početku je potrebno kreirati svog takmičara, a sekcija iz koje se to radi najpre bi mogla da se uporedi s onima iz FRP igara. Ne samo što ćete moći da obučete svog pulena u opremu koju želite već ćete dobiti mogućnost podešavanja oblika i izraza lica do najsitnijih detalja (položaj i oblik obrva, veličina nosa...), biranja načina izvođenja udaraca, određivanja u kojim će situacijama i pod kojim opterećenjem doći do ispuštanja za tenis karakterističnih uzvika i slično. U igri se pojavljuju čak 24 vodeća svetska igrača/igračice današnjice: Rože Federer, Endi Rodik, Džejms Blejk, Karlos Moja, Maks Mirnji, Ameli Morezmo, Marija Šarapova, Svetlana Kuznjecova, Elena Dementijeva, Venus Vilijams... Pored toga, otkupljena su i prava za korišćenje imena najprestižnijih svetskih turnira. Pre svega, tu su oni iz Gren Slem kategorije (Australijan Open, Rolan Garos, Vimbldon i US Open), Masters serije (Majami, Indijan Vels, Pariz...), kao i nekoliko manje grandioznih turnira (Estoril, Tokijo, Baha...). Sve u svemu, na jednom mestu nalazi se čak 19 autentičnih teniskih borilišta, što nije viđeno ni u jednoj simulaciji belog sporta do sada. Autore igre posebno treba pohvaliti za implementiranu detaljnost – kako samih igrača (pokreti, način izvođenja udaraca, gestikulacija – sve je toliko verno da prosto mami aplauze) tako i sportskih arena koje su do najsitnijih detalja prenete u digitalni oblik.

Ako se za trenutak zanemari vrhunska šminka, dolazimo do (možda) najznačajnije stavke kada je jedna teniska igra u pitanju – upravljačkog sistema. Autorski tim osetio je potrebu da se bavi eksperimentisanjem, iako je prvi deo igre ostao (između ostalih stvari) upamćen po izuzetno lepršavom sistemu upravljanja koji omogućava „lomljenje” protivnika raznovrsnim, preciznim i maštovitim udarcima. Najviše smeta podatak da se sada kretanje igrača i usmeravanje udaraca obavlja putem miša. Prilično je diskutabilno koliko ovakav sistem u praksi može da donese pozitivne pomake, i to iz više razloga. Kao prvo, glodar ume i da prokliza, a opet ionako komplikovan sistem kontrole dodatno je zakomplikovan ubacivanjem nepotrebnih međukoraka. Dok „rulate” mišem na jednu stranu da bi igrač trčao, u momentu udarca potrebno je izvršiti promenu smera kako bi se loptica odapela željenom trajektorijom – odigravanje dijagonala u punom trku najbolji je primer. S druge strane, ovaj sistem je idealan u slučajevima kada želite da postignete potpunu kontrolu nad izvođenjem udaraca jer je omogućeno usmeravanje loptice pod svim uglovima (vežba čini čuda). Selekcija udaraca obavlja se, standardno, putem tastature, a sem odigravanja klasičnih slajs, spin, lob, safe i drop shot udaraca, sada je moguće (uz kombinaciju tastera) izvoditi i one visoko rizične. Loptica u takvim slučajevima često zna da završi u autu/mreži, mada ni odigravanje spektakularnih vinera nije redak slučaj. Kada se ovo iskombinuje sa podatkom da i AI često ume da iznenadi odgovarajućim miksom udaraca, odigravanje mečeva je dinamično i prijatno iskustvo.

Još jedna stvar koja nam se nije dopala u Top Spin 2 priči jesu tehničke karakteristike. Iako su borilišta, kao što smo to već rekli, detaljno predstavljena, a animacija pokreta igrača izrađena na vrhunskom nivou, zasmetalo nam je preterano insistiranje na primeni specijalnih efekata (oni, uzgred, ne mogu da se isključe). Zbog implementirane neke vrste smooth/blur efekta, prikaz je previše „zamućen” i neodoljivo podseća na onaj sa TV prijemnika! Iz nekog razloga, žrtvovanje oštrine je namerno urađeno, ali mislimo da je postignut upravo suprotan efekat od željenog – nažalost. Zvučna komponenta je priča za sebe. Autori se moraju pohvaliti zbog činjenice da igrači verodostojno „vrište” dok udaraju lopticu, da se publika sasvim pristojno „meša” u dešavanja na terenu, kao i zbog toga što postoji nekoliko različitih glasova glavnih sudija. Međutim, zvuk udaranja loptice reketom više podseća na onaj prilikom igranja stonog tenisa (potpuno je neodgovarajući), a njega ćete se najviše naslušati.

Top Spin 2 je omanuo – to je skromno mišljenje potpisnika ovih redova. Autori su mnogo toga započeli, ali se čini da su negde na pola puta izgubili kompas. Kao najveći krivac može se apostrofirati katastrofalni upravljački sistem koji u potpunosti onemogućava izvođenje željenih udaraca i punu slobodu pokreta prilikom odigravanja mečeva (a zahteva i mnogo vežbanja). S druge strane, ni tehničke karakteristike nisu za padanje u nesvest – pogotovu zvučna komponenta. Ukoliko ste skloni eksperimentisanju, probajte Top Spin 2, u ostalim slučajevima držite se proverenih naslova ili razmislite o promeni igračke platforme – Virtua Tennis 3 tek što se nije pojavio!

Vladimir PISODOROV