Još jedno zdravo čeljade iz plodnog braka Dreamworksa i Activisiona. Nakon serije Shrek igara, Madagascara i Shark Talea ljubitelji platformskih igara, naročito oni mlađeg uzrasta, počašćeni su odličnom igrom koja je zasnovana na istoimenom animiranom filmu poznatog holivudskog studija.

Kompletna filmska „ekipa” preselila se u igru: neustrašiva kornjača Verne, vođa luckaste ekipe istraživača, potom devijantni rakun Ar Džej, veverica Hammy i tvorica Stella pokazali su se kao idealni likovi za kompjutersku igru jer imaju dopadljivu spoljašnjost i karakterne osobine koje mame osmeh na lice. Slično kao u prethodnim Activisionovim izdanjima, igrač upravlja dvojicom junaka koji rešavaju zagonetke, nalaze skrivene predmete i tajne prolaze i sakupljaju koještarije koje im donose poene ili otključavaju pojedine segmente igre (video-odlomke, na primer). Igra broji više od trideset nivoa i više od stotinu zagonetki na čije rešavanje treba utrošiti više sati – nimalo loš rezultat za „filmsku” igru.

Manevarske sposobnosti glavnih „glumaca” ograničene su na skokove, šunjanje, jednostavne udarce i karakteristične napadačke kombinacije koje se razlikuju od lika do lika (u osnovi, svi su podjednako efikasni i svaki junak može da savlada prepreke). Akcioni deo igre sastoji se od direktnih duela s protivnicima, a logički deo podrazumeva rešavanje jednostavnih problema koji se dobrim delom savlađuju timskim akcijama. Monotoniju dodatno razbijaju mini-igre – trke automobilčića na daljinsko upravljanje i dva neobična golfa. Komande na tastaturi su dobro raspoređene i lako se pamte (kombinacija ’W’, ’S’, ’A’ i ’D’ i numeričke tastature), ali je džojped ipak udobnije rešenje. Iako se igra odvija u pravom 3D okruženju, igrač nema uticaj na kretanje kamere, što olakšava upravljanje, ali i ograničava preglednost – sreća je što su nivoi konstruisani tako da „dalekovidost” uglavnom nije od većeg značaja (nema previše „pipavih” deonica).

Kako u akciji u svakom trenutku učestvuju dva junaka, u režimu za jednog igrača aktivan je solidan AI sistem, mada je daleko zanimljivije igrati u društvu živog saigrača. To će se mladim „konzumentima” jamačno dopasti jer je timski duh na najvišem nivou – u svakom trenutku saigrači treba da vode računa jedan o drugom i ispomažu se u nevolji. Kvalitet grafike je sasvim zadovoljavajuć – epohalnih pomaka nema, ali je atmosfera crtanog filma izuzetno dobro dočarana, zahvaljujući dobro modeliranim likovima, originalnim CGI sekvencama koje objašnjavaju radnju i izuzetno kvalitetnoj animaciji (definitivno najupečatljiviji tehnički element). Muzika i zvučni efekti takođe zaslužuju pohvale jer precizno prate ritam zbivanja na ekranu i doprinose boljem utisku. Nivoi su lepo dizajnirani, ali su i prilično skučeni, što je u direktnoj vezi sa scenarijem. Sve u svemu, Over The Hedge se ljubiteljima platformskih igara može preporučiti kao obavezna lektira.

Gradimir JOKSIMOVIĆ