Još samo nekoliko dana deli nas od sudijskog zvižduka na prvoj utakmici ovogodišnjeg Svetskog prvenstva. Statistika kaže da je hype koji prati najveću planetarnu izložbu fudbala do sada nezabeležen, kako kod navijača tako i kod poslovnih ljudi koji smišljaju sve moguće (i nemoguće) načine da ovog proleća zarade koji dinar više na račun šarene lopte koja se kotrlja travnatim terenom. U svetu igara kajmak je i ove godine obrao Electronic Arts, autor nekada najprodavanije simulacije fudbala i ljubomorni vlasnik licence na sva FIFA takmičenja.

Uprkos tome što je Konami svojim Pro Evolution Soccerom popularnost serijala FIFA srozao na najniže grane, u poslednjih nekoliko meseci zavladalo je veliko interesovanje za FIFA World Cup 2006, kao jedinu licencnu simulaciju Svetskog prvenstva. U trenucima planetarne opijenosti ovim takmičenjem zaboravlja se na nedostatke koji u običnim okolnostima bodu oči jer važni postaju jedino igrači, grupe, rasporedi utakmica, prognoze, statistika i drugi elementi igre koji se odigravaju van terena. S tog aspekta World Cupu 2006 se ne može uputiti nikakva kritika, osim prigovora na račun traljavo uobličenih, grafički bogato opremljenih, ali i sporih menija koji će vas naterati da koristite miš više nego što biste želeli. Baza timova i igrača je ogromna – prisutne su sve svetske „repke”, uključujući i one koje se nisu kvalifikovale za završni turnir (127 u zbiru), a svakog fudbalera prate osnovni, pedantno uređeni statistički podaci. Modelima popularnijih fudbalera dizajneri su posvetili više pažnje tako da liče na svoje žive parnjake i u svakoj reprezentaciji postoji barem jedna „faca” čiji se lik i ponašanje na terenu mogu lako prepoznati (u našem timu to je Mateja Kežman), kao i oni čija veština garantuje preciznija dodavanja, efikasniji dribling i veće šanse za postizanje pogotka (takvi „svemirci” označeni su na terenu zvezdicom; među njima se nalaze mnogi koji zaslužuju epitet zvezde, dok ima i onih koji se još uvek provlače na staru slavu). Statistika je obogaćena scout opcijom koja je karakteristična za menadžerske simulacije („špijuniranje” protivničkog tima pre utakmice). U pripremnom periodu pre utakmice postoji niz taktičkih kombinacija za koje se igrač može opredeliti, što pruža dosta prostora za eksperimentisanje. Igrački režimi svedeni su na finalni turnir, kompletan šampionat s kvalifikacijama, prijateljske mečeve i „režirane” duele.

U prologu svake utakmice je veličanstvena ceremonija, kakva se ne viđa ni na Olimpijskim igrama. Predstavljanje timova praćeno je pirotehničkim i drugim efektima koji preplavljuju krcate stadione, kao i kratkim insertima koji prikazuju kadrove s utakmica, „pumpajući” atmosferu pre početka meča (jedan od retkih elemenata u kojima FIFA prednjači nad PES-om). Da ne bi sveo priču samo na licencu, EA Sports je pokušao da na terenu uvede novine koje igru vode korak bliže Pro Evolution Socceru. Pre svega, AI je bolji nego u ranijim izdanjima tako da se protivnički igrači i golmani ponašaju prirodnije. To bi bilo još uočljivije da je igra bar za 30 odsto sporija i da su dinamika kretanja i putanja lopte pažljivije programirane jer se ovako stiče utisak da nešto „ne štima”, naročito prilikom izvođenja slobodnih udaraca, ali i kada poželite da proturite loptu između dva protivnička igrača (činiće vam se da imaju noge od sedam metara jer će tek svaki peti pokušaj uroditi plodom).

World Cup 2006 je težinski dobro balansiran i može se lako prilagoditi i veteranima i potpunim početnicima. Na najtežem nivou igre, koji se otključava nakon kompletno odigranog šampionata, AI postaje toliko zahtevan da s lakoćom „izuva” i najveštije igrače. Boljem utisku doprinosi i ispoliran upravljački sistem (raspored komandi može biti isti kao u PES-u), naročito u sferi analognih kontrola, iako još uvek ima manje poteza i kombinacija nego u Konamijevoj simulaciji (dodavanje, šutiranje, dribling, finte, kratko ubacivanje lopte, dupli pas i promena strategije u realnom vremenu pomoću džojpeda). Zanimljiv detalj tokom izvođenja penala jesu golmani koji se trude da dekoncentrišu igrača i što ovaj duže okleva s izvođenjem udarca, veće su šanse da će lopta završiti van mreže. Oštriju kritiku zaslužuje propust kojem EA dozvoljava da se godinama „provlači” – loše kadrirani usporeni snimci akcija i golova, koji ne prikazuju dobro ni tok akcije ni sam pogodak.

Animacija igrača je odlična, prirodna i raznovrsna tako da se iste animacije tokom jednog meča praktično ne ponavljaju (na primer, golmani mogu da odbiju loptu na desetak različitih načina, u zavisnosti od jačine udarca i ugla pod kojim lopta leti). Čak i publika deluje realno. Stadioni su verne replike pravih „borilišta”, dok je audio-komentar utakmice za svaku pohvalu (uprkos frazama koje se ponavljaju, reklo bi se da World Cup 2006 ima najbolji komentar toka utakmice do sada). Ono što se ne može lako oprostiti jeste nakaradna grafička podloga, to jest kockasti modeli igrača, neuverljive teksture dresova, detalji koji kao da su preuzeti iz neke flash zezalice na Mreži i lica fudbalera koja izgledaju kao da su tretirana sumpornom kiselinom (zvuči poznato?). Izdanje iz daleke 2001. godine i posle ovog nastavka ostaće vizuelno najkompletnije.

FIFA World Cup 2006 je definitivno korak u pravom smeru, mali ali značajan pomak ka Konamijevom PES/WE serijalu. Savršena prezentacija nije prikrila nedostatke koji su se mogli i morali izbeći, pre svega na polju grafike, fizičkog modela i celokupne „dubine” gameplaya. Sve u svemu – ima tu još puno posla.

Gradimir JOKSIMOVIĆ