Vladimir TRAJKOVIĆ

26. septembar 2022.

U prethodnih pet i po godina, na tržištu desktop procesora sve češće se čula jedna reč – Ryzen. Iza ove, ispostaviće se proročanske, kovanice, koja simbolizuje svojevrsno „uskrsnuće“, nalazila se potpuno nova arhitektura procesorskih jezgara u koju je AMD uložio sve svoje kapacitete, ne bi li nadoknadio zaostatak za glavnim konkurentom za kojim je kaskao čitavu deceniju. Vreme je pokazalo da je ovo bio pun pogodak i da je put koji je započela prva generacija ovih procesora uspešno nastavljen i u svakoj narednoj. Koliko je AMD iskoristio početni zamah i uspeh na tržištu najbolje se vidi po tome što je svaka naredna generacija Ryzena u svakom aspektu bila osetno bolja u odnosu na prethodnu, a samim tim je sve više ugrožavala konkurenciju, koja je bila prinuđena da zbog toga povlači mnoge iznuđene poteze i posle dugogodišnje dominacije, pređe u žestoku defanzivu, sa prilično neubedljivim generacijama procesora, od kojih su neke na tržištu potrajale i manje od godinu dana, pre nego što su dobile naslednika (da, mislimo na fijasko sa Rocket Lake platformom).

Četvrta generacija Ryzena izbrisala je razliku u jedinoj disciplini u kojoj je još uvek Intel bio dominantniji – u igrama, a ova nova, peta po redu, nadmašuje konkurenciju i na tom polju i izbija poslednji adut zagriženim fanovima Intela.

Zen 4

Podsetimo se malo kratke istorije Ryzena. Prva generacija bila je zasnovana na Zen arhitekturi, druga je koristila Zen+, treća je već dosta napredovala u proizvodnom procesu, pa je „krštena“ kao Zen 2, dok je četvrta, iako je logičnije bilo da bude označena kao Zen 2+, jer proizvodni proces nije promenjen, ipak, dobila oznaku Zen 3. Nova generacija svakako zaslužuje i novu oznaku, jer je spisak unapređenja koja donosi popriličan. Tako je Zen 4 prava nova generacija, kod koje je sve u znaku broja pet, izuzev četvorke u samoj oznaci. A pogledajmo i zbog čega je to tako.

Kako smo o samoj organizaciji komponenata koje čine svaki Ryzen pisali u više navrata tokom prethodnih godina, nećemo ponavljati sve, već vam predlažemo da pročitate opise ranijih generacija ovih procesora. Na tom planu nema ničeg posebno novog, pa, tako, i peta generacija koristi tzv. chiplet konstrukciju, gde je osam procesorskih jezgara „spakovano“ u jedan CCX (core complex), odnosno, fizičku pločicu (die), dok se IOD (input/output die) deo nalazi na izdvojenoj, sopstvenoj pločici. On sadrži memorijski kontroler, ali je zadužen i za kontrolu M.2, USB i drugih uređaja koji su direktno povezani sa procesorom.

Peta generacija Ryzena donela je jedan novitet, koji je kod modela prethodnih generacija upadljivo izostao – integrisanu grafiku. AMD nije pokušao da od te „integruše“ napravi čudo i procesore pretvori u APU (Accelerated Processing Unit) čipove, već je njenu funkcionalnost jasno definisao kao osnovnu, uz mogućnost da se ovaj deo čipa koristi kod enkodovanja/dekodovanja video-materijala čak i kada se u sistem doda i „prava“ grafika, što je vrlo racionalan potez.
Bitnu stavku kod nove arhitekture igra kapacitet keš memorije. Ryzeni su od samog početka bili vrlo izdašni po tom pitanju, tako da su desetine megabajta L3 keš memorije već odavno standard, ali sada je AMD otišao korak dalje, pa je svakom pojedinačnom jezgru duplirao kapacitet L2 keša, tako da novi Ryzeni mogu da se pohvale time da svako od jezgara raspolaže sa jednim megabajtom sopstvene L2 keš memorije, dok je količina L3 keša ostala nepromenjena.

Ryzeni sada više ne zaostaju ni po pitanju interfejsa, već podržavaju PCI-E magistralu u skladu sa novim standardom – 5.0, a u znaku „petice“ je i podrška za DDR5 standard. Takođe, veliki novitet predstavlja i podrška za AVX-512 set instrukcija.

AM5 – Socket LGA1718

Posle četiri generacije Ryzena i tri generacije pratećih čipseta, donedavno aktuelno procesorsko podnožje AM4 napokon odlazi u zasluženu penziju. Naslediće ga AM5, prvo procesorsko podnožje za desktop procesore kod koga je AMD upotrebio tzv. LGA (land grid array) interfejs, odnosno, kod koga je nožice procesora „preselio“ na samo podnožje. Površina samog socketa ostala je nepromenjena, što će obradovati sve vlasnike moćnijih rashladnih sistema, jer je po pitanju kulera AM5 u potpunosti kompatibilan sa AM4, tako da eventualni apgrejd neće zahtevati ni dinara ulaganja u novo hlađenje ili adaptere za postojeće. Kada je reč o čipsetima nove generacije, za sada su najavljena četiri – dva sa oznakom X670 i dva koja bi uskoro trebalo da se pojave na tržištu, sa oznakom B650. Naime, u obe varijante postojaće podverzija sa sufiksom E, što bi trebalo da predstavlja „ekstremnu“ varijantu „obične“ verzije.

Test prvog modela koji je do nas stigao obavili smo uz pomoć ploče sa najjačim, X670E čipsetom, koji je, ujedno, i prvi koji će biti dostupan na tržištu, ali i ostali bi trebalo da ga slede vrlo brzo. Peta generacija Ryzena startuje sa četiri modela procesora – najslabijim, šestojezgarnim Ryzen 5 7600X, a koga sledi osmojezgarni Ryzen 7 7700X. Tu su i dva „teškaša“ iz Ryzen 9 serije, model sa 12 jezgara 7900X, kao i „behemot“ sa 16 jezgara, ujedno i najjači predstavnik ove generacije, model 7950X.

Kakav je utisak na nas ostavila nova generacija Ryzena, možete da saznate u detaljnom testu koji smo upriličili za oktobarsko izdanje Sveta kompjutera.