Aleksandar DINIĆ

1. jun 2023.

Za neumorni Square Enix objavljivanje naslova kao što je Live A Live bila je win-win-win situacija: upregli su neiskorišćene grafičke assete iz Octopath Traveler igara, stvorili rimejk interesantnog JRPG hita iz davne 1994. godine i u isto vreme nastavili agendu guranja japanolikih igara na Zapad, koji još uvek ne daje znake zasićenja. Spomenimo da je pomenuti original karakterisalo, pored koncepata koji su usvojili i elaborirali pomenuti Octopathovi i učešće nekoliko prominentnih manga-ilustratora tog vremena koji su radili na dizajnu likova iz igre.

Osnovu priče čine separatne avanture sedam različitih likova u svojim unikatnim okruženjima (praistorija, carska Kina, tradicionalni Japan, Divlji Zapad, sadašnjost, kao i bliska i daleka budućnost), koji između sebe nemaju nikakvih dodirnih tačaka, osim činjenice da se svaka od njihovih epopeja završava fajtom sa uber-bossom sumnjivo sličnog imena kroz epizode. Nakon što privedete kraju sva poglavlja, otvara vam se i osmo, sa potpuno novim likom, uz dve moguće završnice cele stvari nakon toga, u kojima će veze između likova i njihovih postupaka postajati sve isprepletanije i jasnije. Dodatni sloj intrigantnosti dolazi i u formi spominjanja realnih istorijskih događaja i likova u priči, kao i nezanemarljivog „edukativnog” karaktera cele stvari sa dobrim, simpatično-otrcanim porukama i poukama, u skladu sa harizmom originalne igre i vremenom kada je nastala.

Nažalost, konačna ocena svakako bi bila u većem rangu da su stvari izvedene valjano i u odeljku vezanom za sam dizajn igre i gejmplej. Sa puta ćemo prvo skloniti ono što je kvalitetno implementirano i tiče se raznovrsnosti koju gotovo svaki od likova donosi sa svojom kampanjom. Praistorijske avanture nestašnog Pogoa, na primer, izvedene su u stilu klasičnih RPG-a iz tog doba, sa dobrom srazmerom istraživanja, interakcije sa likovima i usputnih borbi. U Japanskom scenariju vodite infiltrirajućeg šinobija, koji će se više oslanjati na prikradanje, stapanje sa okolinom i upotrebu sistema lozinki koje je pribavio pažljivim prisluškivanjem; kampanja iz bliske budućnosti sa siročetom-motociklistom Akirom (ahm!) jedina omogućava špartanje okruženjem grada u izdvojenom, odzumiranom mapnom modulu, dok se cela epizoda fajtera Takahare u sadašnjosti svodi na turnirsko tabanje sa nezgodnim takmacima od kojih učite poteze koji će vam zatrebati prilikom susreta sa pomenutim arhi-glavonjom.

Sve ostalo, nažalost, nije odmaklo dalje od konvencija od pre 30 godina. Problemi sa inventarom u kom ne postoji vizuelna distinkcija između predmeta (zbog čega će vas pojedini questovi bacati u rebus), štura objašnjenja i njihov izostanak, zbog kojih nećete imati predstavu šta se dalje očekuje od vas (u igri ne postoji nikakav sistem dnevnika i praćenja zadataka), bazičan borbeni režim koji počiva na mehanici rudimentarnog pozicioniranja na rešetki od 7×7 dostupnih polja i eksploataciji protivničkih slabosti i otpornosti, uz elementalna dejstva i bazične bafove i de-bafovanja, deluju kao nešto što je Square samo otaljano i nezainteresovano replicirao, nadajući se najboljem. Ovome ne pomaže utisak i da su pojedine epizode (pogotovo u finalu) bespotrebno prolongirane konstantnim susretima sa neprijateljima ili serijama nepreskočivih fajtova (kineski scenario naročito ubija u pojam po ovom pitanju), kako bi se sakrila skromna dužina svake od pojedinačnih priča.

U sličnom maniru, grafička HD-2D obrada je u Octopath-za-siromašne stilu, sa ružnjikavim i praznim lokalitetima i identično izvedenim interfejsom za svakog lika, dok se muzički odeljak sastoji od kvalitetnih, ali ubitačno kratkih i repetitivnih melodija koje burgijaju mozak.

Live A Live, kao pradeda i jasan uzor Octopath Traveler serijala, obavezna je lektira za sve ljubitelje pomenutih, ali je ostalo nejasno zbog čega nije izveden sa istim poletom, nivoom produkcije i završnim glancom. Svi ostali će, zbog toga, na ovo nedovoljno umiveno parče gejmerske istorije verovatno samo odmahnuti rukom.