Vladimir PISODOROV

1. jun 2023.

Osim što se radnja dešava dvadesetih godina prošlog veka u Bostonu i što je sve upakovano u apstraktnu grafičku košuljicu, The Last Case of Benedict Fox nema previše dodira sa Lovecraftovim mythosom. Autori bi želeli da je to tako, ali pre bi mogli da kažemo da se radi o 2.5D Metroidvania ostvarenju.

Dakle, u pitanju je nelinearna platformska igra u kojoj preuzimate ulogu Benedicta Foxa, detektiva u jednom od alternativnih univerzuma, koji je naumio da rasvetli smrt svog oca i sazna nešto više o svojoj prošlosti. Glavni junak nije sam, s obzirom na to da mu društvo pravi demon, koji mu daje specijalne moći, ali omogućava i da se kreće između stvarnosti i Limba. Okruženje je otkačenije od samog zapleta i prepuno je strukturnih prepreka, agresivnih grozota koje pokušavaju da vas vrate na početak, ali i zagonetki. Od poslednjeg će vam se zavrteti u glavi, jer ne samo što se sve važno za napredak nalazi „zaključano” iza mozgolomki, već je za njihovo iniciranje često potrebno obaviti pripremne radnje, kako bi uopšte mogli da pristupite rešavanju. Pod uslovom da ih prethodno locirate na povelikoj mapi, između čijih delova možete da se krećete koristeći teleporte. Čak su i autori shvatili da su preterali, pa su omogućili njihovo automatsko rešavanje u situacijama kada prethodno ispunite sve uslove.

S obzirom na to da se igra u velikoj meri oslanja na platformske deonice, očekivali smo da će biti implementiran odgovarajući upravljački sistem. To, nažalost, nije slučaj, a neprecizne kontrole i čudno kretanje glavnog junaka proizvešće mnoštvo neugodnih situacija. Prilikom kretanja, Benedict ne može da uradi puno toga, pa se većina prepreka savladava koristeći (dvo)skok i hvatanje za ivice platformi. Sledeća stvar koja nam se nije svidela, a predstavlja još jednu tačku oslonca igre, jeste sistem borbi. Odlučeno je da se sukobi rešavaju pravilnim blokiranjem i korišćenjem dve vrste udaraca. Na raspolaganju imate i pištolj kojim je u jeku borbe veoma teško nišaniti, baš kao i mogućnost uzmicanja. Nažalost, autori nisu ostavili mogućnost da se obavi remapiranje tastera na kontroleru, pa će vam biti veoma teško da se naviknete na pomalo čudan raspored komandi.

Kako igra na početku ne otkriva puno toga i ostavlja vas da se postepeno upoznajete sa zapletom i okruženjem u kom se nalazite, imaćete problema da se u potpunosti prepustite uživanju. Kada se na to dodaju mušičave kontrole i krajnje neinspirativne borbe, jasno je zašto The Last Case of Benedict Fox nije ispunio velika očekivanja. Inače, borbe mogu da se pokažu i kao veoma teške, pa su autori osmislili naročit princip za njihovo „preskakanje”, koji u krajnjoj instanci podrazumeva korišćenje neranjivosti. S druge strane, to vam neće pomoći da savladate neke platformske deonice u kojima, ipak, bivate vraćeni na početak nakon samo jednog dodira sa neprijateljem.

Ono što će vas naterati da gurate dalje je pomenuto grafičko okruženje i, zapravo, zanimljiva priča, čije „odmotavanje” se ne odvija na uobičajen način. Interakcije sa likovima prate se preko voiceoverom podvučenih međuscena, gde nam se čini da su autori namerno „robotizovali” dijaloge kako bi dodatno pojačali apstrakciju. Ni ovo se neće dopasti svakome. Konačno, igra sadrži i prstohvat role play elemenata: na raspolaganju je kupovina predmeta koje možete da koristite tokom avanture (na primer, bočice sa napitkom koji vraća izgubljen health, dimne bombe i tako dalje), baš kao i njihovo poboljšavanje, ali i upgradeovanje moći demona.

Bez obzira na to što su na nekoliko mesta načinjene kardinalne greške, The Last Case of Benedict Fox je igra kojoj valja dati šansu, naročito ukoliko volite akcione avanture sa obiljem logičkih elemenata. Podešavanjem težine igre unekoliko je moguće poništavanje negativnih aspekata, a tada će do izražaja doći otkačeno fantazijsko okruženje i zanimljiva priča. Pitanje je samo da li ćete izdržati dovoljno dugo da to i iskusite.