Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2023.

Uidealnim okolnostima, Džedaji su izuzetno dosadne osobe. Ako ne meditiraju, onda pričaju o Budizmu, jedu veganske obroke ili rešavaju trgovinske sporove u orbiti Nabua. Džedaji su zanimljivi samo kada se u njima nešto ozbiljno kuva, kada su žrtve internog konflikta ili kada ih kuša tamna strana Sile. Tada obično mlataraju svetlosnom sabljom, upijajući munje i vraćajući blasterske zrake pošiljaocima. Ali, čak i tada su jednodimenzionalni, što ih čini apsolutno nepodesnim za naslovne role u kitnjastom pripovedanju, pogotovo u igrama.

Sve igre sa Džedajima u glavnoj ulozi imaju, praktično, isti scenario. Džedaj je mladi naivac ili razočarani starac koji živi u izolaciji; u oba slučaja ulazi u konflikt sa moćnom mračnom figurom, koja nikada ne prestaje sa pokušajima da ga preobrati na crnu stranu. Osim (praktično) jednog izuzetka (Knights of the Old Republic), džedajske igre slede isti obrazac, zbog čega se u poslednjih par decenija malo ko prihvata rada na njima. Kada je beše bio poslednji Jedi Knight? Pre dvadeset ili više godina? Borbe svetlosnom sabljom su atraktivne, ali ako je to jedina interesantna tačka igre o vitezovima naučno-fantastične prošlosti, onda je ta igra hrana za Bante.

Star Wars Jedi: Fallen Order iz 2019. iskoristio je opciju A (mladi naivac), ali je igra lukavo i vešto maskirala sav bezukus Star Wars mitologije, usput koketirajući sa Soulsborne sistemima koje je mainstream tek počeo da kapira i da se loži na njih. Fallen Order je bio origin story mladog Džedaja kome je Imperija uzela sve, tako da su evolucija njegovih moći i džedajstva i nalaženje skrivene snage nosili igru i obezbedili da bude sveža do samog kraja. Fallen Order nije imao vremena da postane dosadan, jer ste do finala grozničavo jurili tajne i ideale koji su vam izmicali.

Star Wars Jedi: Survivor, koji se dešava nekoliko godina nakon Fallen Ordera i prati Džedaja koji više nije klinac, ne može lako da gudi po istim strunama. Kal Kestis je etablirani Džedaj, koji je ojačao u toj meri da mu borba sa standardnim imperijalcima ne predstavlja nikakav izazov. Kako takvu igru učiniti interesantnom, bez ozbiljnog zalaženja u metafiziku tamne strane sile, koja je, očigledno, ostavljena za treći nastavak? Taj nastavak nije najavljen, ali ne zavaravajmo se, biće ga.

Respawn Entertainment je odabrao put akrobatike i parkura, projektujući gotovo kompletnu igru kao 3D skakalicu/penjalicu u kojoj je prostorno snalaženje u centralnom fokusu. Ovo je izdavač zaboravio da naglasi reklamirajući je, a ni strane kolege novinari tu karakteristiku igre ne ističu u dovoljnoj meri. U prve tri četvrtine Jedi Survivora očekuje vas toliko skakanja i duplog skakanja, vešanja/kešanja, penjanja, sklizavanja i kačenja o zip-linije, da ćete se ozbiljno smoriti ukoliko ste očekivali gejmplej približan onom u prethodnoj igri. Ali, Kal Kestis je prejak, zato ne može stalno da se bori. Igranje mašine za mlevenje stormtroopera bi vam brzo dosadilo, te vas je developer naterao da skačete dok ne odlepite od skakanja.

Dobro, nije sve baš tako crno. Developera, pre svega, treba pohvaliti zbog toga što je izbegao stereotip reseta moći od koga pate sve 3D igre sa progresijom i drvcem talenata. Kal nije upao u rupu, niti mu je iko isisao Silu, već je ubojit i opasan od samog starta, sa talentima koji nadograđuju ono što ima po defaultu. Dalje, sve što Kal radi ima smisla u kontekstu zapleta koji vam je prezentovan i okruženja u kome ste se obreli. Zone u ovoj igri generalno su prostranije i otvorenije od onih u Fallen Orderu, što igraču daje više prilike za istraživanje i nalaženje skrivenih trica i kučina. Survivor je prepun opcionog sadržaja i svitaka, diskova i minerala koje sakupljate i menjate za kozmetičke dodatke (jakne, brkove, frizure, delove za sablje...) i poneki koristan predmet.

Priča je, doduše, manje zanimljiva. Tiče se kopanja po mitologiji stare Republike i potrage za skrivenom planetom, snažno u Sili, koja može da predstavlja azil za sve slobodarce koje Imperija bespoštedno progoni. Samo je treba pronaći usred nebule koja guta brodove. Kalova ekipa se, takođe, razvejala na sve strane galaktičkog šara nakon prethodne avanture, tako da će prvi deo igre proteći u povezivanju starih niti. U igri figurišu i neki novi likovi, koji su nekako manje interesantni od starih; očekuje vas i par iznenađenja, od kojih je glavno toliko nategnuto da ćete, bezmalo, imati transfer neprijatnosti od opšte neuverljivosti motivacije izvesne osobe ključne za priču. Ipak, za Star Wars standarde, posebno za ono što smo videli u poslednjoj filmskoj trilogiji, ovo što se ovde nudi još i može nekako da se svari.

Kada vas igra skine sa zidova i platformi i dozvoli vam da budete pešadijski Džedaj sa dve noge na zemlji, sve postaje mnogo bolje. Jedi Survivor ima još utegnutiji i precizniji borbeni modul od prethodnika, a sabljevanje je brže i energičnije. Ako je Fallen Order podsećao na neki od sporijih nastavaka Dark Soulsa, Survivor mnogo više vuče na Bloodborne. Od preciznih tajminga pri pariranju udaraca zavisi vaša efikasnost u borbi sa jačim protivnicima - blokiranje radi posao, ali pariranje i brz kontranapad ih izbacuju iz koloseka i rapidno im smanjuju liniju izdržljivosti. Poslednja četvrtina igre baca puni fokus na borbu, što znatno popravlja opšti utisak o njoj.

Boljem osećaju koji pruža borba doprinose i dva nova borbena stava za svetlosnu sablju (lightsaber stances) - blaster i crossguard. Prvi „stens” kombinuje borbu blasterom u jednoj i svetlosnom sabljom u drugoj ruci i idealan je za fajt sa kreaturama koje odvaljuju jednim udarcem, poput Rankora. Ovaj stav podrazumeva da povremeno ulazite u klinč, jer jedino udarci sabljom vraćaju potrošenu municiju. Nema nikakve logike ni uporišta u mitologiji Star Warsa, ali je zabavno... Crossguard stance je mnogo manje zanimljiv, jer je sve u vezi sa njim bazirano na sporim udarcima koji prave masivnu štetu, sa sabljom koju držite u dve ruke i koja se „ventilira” sa obe strane, u stilu Kajlo Rena. Osim ovih, imamo i klasična tri stava, jednoručni, dvoručni i duplosabljaški (kako je koristi Dart Maul, na primer). Meni je ovaj poslednji nekako najviše legao, jer je podjednako dobro funkcionisao u svim situacijama. Svaki stav ima zasebno drvce talenata u koje ćete ulagati poene koje dobijate napredovanjem po nivoima. Njih ćete, doduše, morati da delite i sa „drvcima” koja se tiču drugih aspekata Džedajstva, poput umnih trikova i kinetičke manipulacije protivnicima.

Kad se već dotakoh protivnika... Pored imperijalnih jurišnika raznih sorti, koji će padati kao snoplje pod zasecima vaše sablje i nevidljivim proplamsajima vaše Sile, spopadaće vas i veliki broj elitnih borbenih droida i agresivnih životinja. Primetan je jasan kontrast između borbene gotovosti nesrećnih klonova u belim oklopima, koje ćete otresati jednom rukom i dvometraških droida koji će vas išamarati kao da ste bezobrazno pastorče. U igri ima i nekoliko boss fajtova, od kojih me je najviše namučio Dart Vejder, koji je ubačen u igru da bi joj pojačao mainstream atribute, ali bespotrebno štrči u kontekstu priče. Inflacija korišćenja Darta Vejdera je generalni problem sa Zvezdanim ratovima u celini, a Jedi: Survivor samo dosipa vodu u već prepuni krčag.

Star Wars Jedi: Survivor je prilično obimna igra, koja može da vam pojede i više od pedeset sati ukoliko ste rešeni da se zavučete u svaki ćošak i provalite svaku tajnu. Kada je kompletirate, možete da je ponovo odigrate u New Game Plus režimu, koji vam zadržava sve otključane talente i nudi još nekoliko interesantnih mutatora. Meni je najsimpatičniji bio onaj koji vam potpuno randomizuje odeću i frizuru svaki put kada nastradate.

Kao što je to slučaj već duže vreme, PC verzija igre je došla u neoptimizovanom i bagovitom stanju, zbog čega su ljudi opravdano flipnuli. U međuvremenu je pečovana, ali problemi još uvek postoje, zbog čega sam ja, po ko zna koji put, prešao na PlayStation 5 verziju i rešio se bede. To savetujem i vama, bukvalno za sve AAA naslove koji će doći u ovoj godini - nešto mi govori da veliki izdavači neće naprasno prestati za tom praksom.