Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2023.

Ako se igrate dovoljan broj godina, primetićete da trend prijatnih iznenađenja ima vrlo silaznu liniju. Imaćete utisak da su sve dobre ideje odavno ispucane i da svi nekako mlate praznu slamu. I mali, nezavisni studiji, od kojih čovek očekuje da lakše plasiraju nove ideje nego veliki i inertni izdavači, u poslednje vreme porazno su dosadni. Zapeli su kao mutav na telefon sa pixel-art platformskim igrama, na sav glas jadikujući kako jedva preživljavaju. Pa prestanite da štancujete generičke gluposti, šabani, pa će biti za hleb i letovanje na pesku.

Umesto rasprave sa imaginarnim indie developerom, možda je bolje da vam preporučim fabuloznu igru koja koncept predvidive dosade dezintegriše energijom blješteće izuzetnosti. Humanity je 3D puzzle igra koju potpisuju likovi koji su napravili Rez i Tetris Effect - u pitanju je Japanski studio koji je u stanju da već viđenu ideju obradi na toliko inteligentan način da naglavačke okreće koncepte inovacije i kopiranja. Tetris Effect sam igrao do besvesti, iako sam se još 1997. zakleo da ga više neću pipnuti, beznadežno smoren od sive, pijačno-kineske-plastične varijante za poneti. U slučaju Čovečanstva, ideja koja se premenuuva Zone (lele Zoone) je Lemmings 3D, trodimenzionalna verzija verovatno najlegendarnije igre sa Amige.

Humanity podrazumeva da su ljudi slični leminzima i da slepo slede lajanje neke džukele koja iz obesti može da ih povede u provaliju ili, ređe, putem spasenja. To pašče ste vi - spiritualni Shiba Inu, koji verbalnim komandama može da usmerava reke ljudi, natera ih da skaču i preskaču provalije i prepreke, plivaju, lete, padaju i vozdižu se. Za jednu 3D puzzle igru sa osnovom kvadratne rešetke, Humanity je prepun pseudo-religioznih konotacija. Ljudi koji vodite tu su zato što su izgubili smisao, kaže glas nevidljivog entiteta koji će vas usmeravati dok se uhodavate. Kasnije ćete shvatiti da je tih entiteta više i da imaju plan, ali ne želim da vam spoilujem nijedno kriptično, da ne kažem konfuzno, iznenađenje.

Humanity kreće lagano, dajući vam bazične, jednostavne zadatke koji vas lagano uvode u mehaniku igre. Sve vrlo brzo eskalira, ne dajući vam priliku da udahnete dovoljno duboko, koliko igra traži od vas da zaronite. Na početku, od vas se zahteva da sprovedete reku ljudi od tačke A do tačke B, eventualno praveći zaokret na par mesta. U igri vodite pomenutog belog psa, koji lajanjem izdaje instrukcije koje ostaju prilepljene na kvadra(n)t na kome su izlajane. Te komande se, u startu, svode na skretanje levo ili desno, a ubrzo dobijate i one za skakanje, račvanje, itd. Skakanje se ubrzo deli na nekoliko podvrsta, u zavisnosti od širine i tipa prepreke koju valja prevazići - obični, dugi ili visoki skokovi dovode do različitih rezultata, a greška najčešće do kolateralne štete u vidu ljudskih žrtava.

Te žrtve su, kaže volšebni mecena koji vas vodi i daje vam moći, privremene, jer se poginuli odmah rekonstituišu u novim telima. Evo još jedne quasi-religiozne crtice made in Japan. Uglavnom, u većini misija, ne morate da vodite računa o broju žrtava, jer je reka ljudi koja izlazi iz svetlećeg portala nepresušna. U kasnijem toku igre, imaćete misije gde je broj ljudi strogo ograničen, ali za većinu misija važi pravilo da se žrtve ne broje, niti ste zbog njih penalizovani na bilo koji način. Isto važi za vašeg psećeg avatara, koji se nakon pada u provaliju instant rematerijalizuje na mestu sa kog je skliznuo u smjert.

Osnovna karakteristika igre je totalna nepredvidivost. Humanity se sastoji od devedeset nivoa, podeljenih u tematska poglavlja, od kojih svako podrazumeva jedan ili više radikalnih izmena na polju gejmpleja. U drugom poglavlju, na primer, igra se transformiše od 3D puzzle u realnom vremenu u 3D puzzlu zasnovanu na pre-misionom planiranju - umesto da jurite paralelno sa rekom ljudi i da im po potrebi menjate pravac i izdajete dodatne komande, sada ćete morati kompletan nivo da projektujete pre nego što date znak za početak, nakon čega više nemate nikakvog upliva u akciju. Nivoi progresivno postaju sve složeniji, sastojeći se od separatnih celina i slojeva sa mnoštvom mogućih putanja sa ogromnim potencijalom za eksperimentisanje.

I u okviru jednog, da kažemo „tematskog” poglavlja, iznenađenja i izmene koncepta su više pravilo, nego izuzetak, jer bukvalno svaka misija ima neki twistić koji je razlikuje od prethodne. Nekada su to prekidači, koje je potrebno aktivirati guranjem specifičnih blokova preko njih, drugi put su bazeni sa vodom, treći put markeri za lebdenje koji, kada ih povežete sa komandama za skakanje, vašem narodu omogućavaju da prolebde preko masivnih ponora. Iznenađenja, naravno, znaju da budu i kudikamo radikalnija. U trećem poglavlju, recimo, u jednoj misiji saznajete da osim vašeg naroda, postoje i „others”. Ovi „drugi”, za koje narator kaže da nemaju ništa zajedničko sa vašima, najčešće izmile kada preuzmete Goldija i povedete ga ka izlazu. Ako vam se reke ljudi ukrste, ukrašće vam ga i odvesti ga sa sobom. Malo kasnije, igra će vam predstaviti koncept oružja, a još kasnije, i boss protivnika. Ne pamtim kada sam poslednji put igrao nešto što se ovoliko trudilo da me iznova iznenadi.

Većina nivoa ima i opcione zadatke, koji u velikoj shemi stvari, zapravo, i nisu opcioni. Ti zadaci se, mahom, svode na prikupljanje Goldya i njihovo dovođenje do izlaznog portala. Goldiji su specijalne, zlatne individue koje podsećaju na statue Oskara, koji se ne rekonstituišu kada zaginu, te im treba posvetiti natprosečnu pažnju. Svaki izbavljeni Goldy vam daje dodatnu zvezdicu na skor, a završna misija u svakom poglavlju zahteva da prikupite određen broj tih zvezdica. Koncept vam je poznat ako imate makar minimalnog iskustva sa mobilnim igrama. U nekim misijama kasnijeg toka kampanje, Goldiji su primarni cilj, a u njima često imate i ograničeni broj ljudi koje možete usmeravati i njima manipulisati. Goldiji služe i kao marker za meta-progresiju, jer otključavaju razne kozmetičke elemente koje možete da aplicirate na modele u igri, a obezbeđuju i druge pogodnosti (promenu muzičke numere, recimo). Ovo sve vam verovatno zvuči superapstraktno, jer rečima nije lako dočarati kako sve, zapravo, funkcioniše, pogotovo jer igra neprestano evoluira i u hodu menja mehaniku za koju ste mislili da je usvojena i osvojena. U praksi će vam sve biti megajasnije, a savetujem vam i da bacite pogled na naš video (QR kôd).

Najbolja stvar u vezi sa igrom je potpuna opuštenost i odsustvo mentalnog pritiska. Iako su neki nivoi izrazito teške glavolomke, možete da ih ponavljate do besvesti, analizirate ih iz svih uglova i ponavljate sa već postavljenim komandama, što vam omogućava da fino podešavate sekvencu i konačno dostignete cilj. Ako negde baš zapnete, možete da pogledate „solution video” koji postoji za svaki nivo u igri, ali će vam to smanjiti ukupan skor. Takođe, ti klipovi vam ne otkrivaju kako da rešite opcione zadatke, već samo osnovne. Uglavnom, za nestrpljivog igrača će biti spas.

Humanity postoji u verzijama za PC i PlayStation 4/5. U okviru svih podržanih platformi postoji podrška za VR headsete. U slučaju PC-a, to su Quest 2, Rift S i Valve Index, dok su na PlayStation platformi podržani PSVR i PSVR2. Ovaj režim nije potreban da biste uživali u igri, ali VR entuzijasti će znati da ga cene. Igra, inače, ima vrlo razumnu cenu od tridesetak evra, a ukoliko ste pretplatnik servisa PlayStationPlus Extra, dobićete je besplatno. Lepo je videti da na tom, pretplatnom polju i Sonyjevci mogu ponekad da pokažu Microsoftu da i oni imaju konja za trku.

Jako dugo, verovatno još od Portala 2 i Talos Principlea, nisam ovoliko naprezao um, uljio moždane vijuge i sedeo podbočen dok mi je iz ušiju izbijao crni dim. Humanity je bukvalno taj rad, igra koja ima taj vajb, naslov koji će vas učiniti pametnijim (ili mnogo nervoznijim). Kada spalite svih devedeset nivoa, ne morate da kažete zbogom Čovečanstvu, već možete da se upustite u dizajniranje sopstvenih nivoa ili igranje onih koje su kreirali drugi igrači. Ovim igra dobija potencijal za generisanje, praktično, neograničene zabave.

PRETHODNI TEKST LotR: Gollum

SLEDEĆI TEKST Age of Wonders 4