Marko NARANDŽIĆ

1. jun 2023.

Kada se pojavio, sada već, pre više od šest godina, naslov The Legend of Zelda: Breath of the Wild uspeo je da postigne stvari kojima retko koji drugi naslov može da se pohvali. Odredio je budućnost cele franšize Zelda, a i definisao Nintendo Switch kao gaming platformu uopšte. Sem toga, uspeo je da ostavi neizbrisiv trag na čitavu gaming industriju i, naposletku, duboko se urezao u svet igrača kao video-igra koja je obeležila jednu eru.

Nintendo je kompanija čiji istorijat i pedigre u svetu gaminga deli veoma mali broj konkurenata. Zbog toga što neke od franšiza ovog giganta danas broje čak trideset i kusur godina istorije, sasvim je logično da se u novim ostvarenjima određene ideje recikliraju i da se razvojni timovi drže onoga što je već provereno i testirano. Međutim, ništa od toga nije važilo za Breath of the Wild, koji je formulu Zelde ubacio u potpuno otvoreni svet i igračima dao do tada nezamislivu slobodu.

Linkova avantura bila je veća nego ikada ranije, Hyrule je mogao da se pohvali do tada neviđenim stepenom detalja, a sama mogućnost da zavirite u apsolutno svaki delić ovog ogromnog, prelepog, bajkovitog sveta, davala je osećaj avanture koji je neponovljiv. BotW je, tako, postao komercijalno najuspešnija igra svih vremena u franšizi Zelda, dao je Switchu ogroman inicijalni boost i učinio ga sistemom koji ste morali da imate kako biste iskusili jedno od najvećih remek-dela industrije zabave uopšte. Igra je pokupila veliki broj nagrada i važi za jedan od najbolje ocenjenih naslova svih vremena.

Napraviti nastavak za gromadu, kakva je BotW u svakom smislu, zvuči kao nimalo lak zadatak. Naravno da Nintendo nije mogao da ignoriše takav uspeh koji je zabeležila ova igra, pa iako Zelde jako retko dobijaju direktne nastavke, činilo se da je to ovoga puta obavezno. Po običaju, za rad na nastavku angažovani su najkreativniji developeri, na čelu sa legendarnim Eiđijem Aonumom, a kao podrška su u priču uvedeni eksterni partneri (što je vrlo atipično za Nintendo) iz Monolith Softa. Ova ozbiljna mašinerija radila je aktivno šest godina, kako bi svetlost dana ugledala igra The Legend of Zelda: Tears of the Kingdom. Da, deluje da je pred nju od samog starta bio postavljen nemoguć zadatak, kako nadmašiti nešto što se smatra za jednu od najboljih igara svih vremena. Srećom, ovo je punokrvni nastavak Breath of the Wilda!

Pre svega, ono što je potrebno da znate jeste to da je Tears of the Kingdom direktan nastavak BotW-a. Link kog vodite sada je isti onaj iz prethodnog dela, baš kao i svi ostali likovi na koje nailazite, a svi događaji koji su doveli do kulminacije prethodne igre, često se spominju u ovoj. Ako se odmah pitate - mogu li da igram onda ovu igru ako nisam prešao prethodnu, odgovor je jasan - da. Ako ste igrač koji će zaista igrati TotK, a da pre toga nije završio BotW, može vam se jedino desiti da vas ovaj naslov na samom početku, jednostavno, zatrpa ispod lavine stvari i mehanizama koje ova igra sadrži. Sa druge strane, za nekoga ko je ostavio par stotina sati u prethodnom delu, sve će glatko kliknuti na mesto već u prvih sat vremena igre. Autor ovih redova bio je pod utiskom kao da je nastavio istu igru, samo nekoliko godina kasnije, tačno tamo gde je nekad stao.

Priča u Tears of the Kingdom započinje kada Link i Zelda odluče da istraže duboke katakombe koje se nalaze ispod Hyrule dvorca. Tom prilikom, dolaze u kontakt sa drevnim zlom i pokreću kataklizmični događaj, unutar igre poznat kao „Upheaval”. Bez želje da spojlujemo priču na bilo koji način, ono što možemo reći je da čitav niz nesrećnih događaja koji je usledio u velikoj meri menja Hyrule koji pamtimo iz prošlog dela. Link, takođe, očekivano za početak igre, gubi sve moći koje je imao (gle čuda, startujete sa level 1 likom). Zelda nestaje, čitavi delovi Hyrulea su izmešteni u nepoznate dimenzije, a stvari, niotkuda padaju sa neba. Sva oružja misteriozno su zarđala, čudovišta izranjaju iz pećina, a crvena magla pojavljuje se na, donedavno, idiličnim pejzažima. Priča je ovoga puta nekako prisutnija nego u prvom delu, ima je više, uključujući i neke vrlo interesantne momente. Voice acting je, kao što je bilo očekivano, minimalan, imajući, pre svega, u vidu da Link za svih ovih trideset i kusur godina, ni u jednom svom „izdanju” još uvek nije ni reč progovorio. Međutim, scenario, dijalozi, likovi, neočekivani preokreti, emotivni trenuci - sve su to stvari koje doprinose neverovatnom utisku dubine i autentičnosti ovog sveta. Muzika je, tradicionalno za serijal Zelda, jedan od nasvetlijih segmenata čitave igre, sa neverovatno realizovanom dinamikom koja prati dati trenutak vaše avanture. U momentu kada se nađete na nekom prelepom pejzažu, opčinjavajući tonovi klavira podjednako su deo atmosfere kao i utisak koji ostavljaju veličanstveni prizori i autentični vizuelni stil igre koji podseća na najlepše crteže. Igre iz serijala The Legend of Zelda uvek su, u suštini, bile nešto što je najbliže bajkama, odnosno, onome kako bi bajke trebalo da izgledaju kada se pretoče u svet video-igara, i to je teško objasniti nekome ko do sada nije potpao pod njihov šarm. Analizirati pojedinačne delove svakako je moguće, ali kada svi oni „kliknu” zajedno, dobijate tu neponovljivu atmosferu koju ne vredi opisivati, već je, jednostavno, treba doživeti.

Najveća promena u odnosu na prethodni deo definitivno se odnosi na ono što bismo mogli da nazovemo sistemom craftinga. Već nakon prvih sat i nešto igranja, nakon što se probudite na lebdećim ostrvima iznad Hyrulea, igra će vas, baš kao što je to uradio i BotW, upoznati sa osnovnim elementima mehanike gameplaya, uključujući i potpuno nove mehanizme: Ultrahand, Fuse, Ascend i Recall. Sa njima, čitan novi svet mogućnosti će vam se otvoriti, koji će od ove Zelde napraviti nešto što ovaj serijal nikada nije bio - pravi poligon za kreativnost. Da, to se možda pretvorilo u kreativnost pravljenja falusoidnih oblika - verovatno ste do sada imali priliku da vidite video-klipove koji su prepravili internet, ali budite uvereni da nivo slobode koji je već bio na zavidnom nivou u otvorenom svetu Hyrulea, ovde dolazi do sumanutih razmera. Igrači već sada pomeraju granice onoga što su tvorci ove igre mogli samo da sanjanju, a kakve ćemo sve kreacije videti tokom narednih godina, ograničeno je samo maštom igrača. Takođe, valja istaći i nešto za sve one igrače koji nisu skloni pravljenju objekata i vozila, pre svega, jer im clunky sistem manipulisanja objektima u 3D okruženju nije baš definicija zabave. Naime, crafting jeste u fokusu ovog ostvarenja, ali je samo jedan od brojnih segmenata mehanike i vaš užitak u igri može poprilično da ga zaobiđe. Suština igre i dalje se svodi na istraživanje ogromnog sveta, koji ovoga puta, osim površine, obuhvata i nebo i podzemlje. Da, to je isti onaj Hyrule iz prošlog dela, ali su se stvari toliko promenile da će vam sličnosti više doneti onaj prijatni osećaj kada vam je nešto poznato i drago od ranije, nego osećaj već viđenog.

Neverovatna je jedna stvar, koja je krasila i prethodnu igru, a to je da bez obzira na to što se radi o ogromnom, otvorenom svetu, svaki njegov delić zapravo je precizno i pedantno dizajniran. Ne postoji deo Hyrulea koji je dosadan, svugde imate šta smisleno da radite, a ovoga puta je na sve to, takođe, dodat i čitav pomenuti sistem craftinga, koji tek donosi posebnu raznovrsnost. Igre serijala Zelda imaju taj savršeni balans, gde uvek imate šta da radite i prosto vas non-stop uvlače sve dublje i dublje u svoj svet. TotK je jedan od onih naslova u koji možete da spucate na stotine sati, a, opet, da budete pod utiskom da još uvek ima nečega što biste mogli da uradite.

Moramo da se osvrnemo i na tehnički aspekt igre, imajući u vidu to da je Switch, sada već, prilično star komad hardvera, koji ni kada je izašao nije važio za preterano naprednu konzolu. Da, ovo bez sumnje jeste limitirajući faktor i za TotK. Igra radi podnošljivo, uglavnom na oko 30 FPS, sa povremeno uočljivim padovima. To je ono što smo i očekivali. Tako je bilo i sa prethodnim delom i to mu nije smetalo da postane to što je postao. Naravno, to ne sprečava fanove da maštaju o ovoj igri na jačem hardveru.

The Legend of Zelda: Tears of the Kingdom uspeo je u gotovo nemogućem, a to je da bude dostojan naslednik jedne od najboljih igara svih vremena. Mašta, vizija, lepota, pažnja i posvećenost detaljima, ispoliranost, kreativnost, inovativnost... Ovo je nezaboravno iskustvo i avantura kakvu samo gejming može da pruži! Malo je reći da morate da je odigrate. Pre će biti - morate da je doživite.

PRETHODNI TEKST Shadows of Doubt

SLEDEĆI TEKST Star Wars Jedi: Survivor