Darko MIHOKOVIĆ

1. jun 2023.

Proceduralno generisani sadržaj je tokom godina postao samo još jedan od zvučnih izraza, pomoću kojih se autori igara trude da svoje kreacije prezentuju u što boljem svetlu potencijalnim izdavačima, a kasnije i igračima. To što ćete u jednom prelazu igre ići levo, a u drugom desno od Lajkovca, ne znači apsolutno ništa ako ne postoje bitne, suštinske razlike, a ne samo sitne, mahom kozmetičke izmene.

Međutim, u Shadows of Doubt ova sintagma zaista ima neku težinu. Posredi je detektivski simulator u proceduralno generisanoj metropoli sa proceduralno generisanim slučajevima. Bah, reći će neki, pa svi smo igrali Cluedo, ubica je pukovnik Mustard, svećnjakom, u sobi za bilijar. Da, ali zamislite da se sa svakom partijom menja mesto zločina, da sami tragate za dokazima, a ne izvlačite ih iz špila karata, da su u igri i motiv ubistva, razgovori sa porodicom i saradnicima, rekonstrukcija kretanja žrtve...

Svaki podatak ili predmet koji otkrijete tokom istrage možete prikačiti na virtualnu tablu i međusobno ih povezati nitima. Neke niti postaviće sama igra, na primer, otisak prsta ili mesto stanovanja se automatski povezuju sa imenom žrtve. Ali, tragove u vezi sa potencijalnim izvršiocem zločina moraćete sami da povežete. Ono najbitnije jeste to da ne postoji jedan, ušančen put rešavanja slučajeva. Do ubice možete doći fokusiranjem na fizičke dokaze (do kojih, opet, dolazite na različite legalne ili ilegalne načine) ili ćete zaključke pokušati da izvučete intenzivnim razgovorima sa svedocima. Kada se osetite spremnim da uprete prst u krivca, odšetaćete do gradske opštine i popuniti formular. Ukoliko ste u pravu, sledi novčana nagrada, uz bonuse ako ste lično uhapsili počinioca.

Vrlo brzo će vam postati jasno da se posao privatnog detektiva ne sastoji samo u prikupljanju dokaza i mozganju, naročito u distopijskom svetu u kome megakorporacije znaju sve o vama i prate svaki vaš korak. Kamere su instalirane na, maltene, svakom ćošku, te će vaši, potencijalno ilegalni, postupci biti uredno dokumentovani. Srećom, većinu kamera moguće je isključiti obijanjem bezbednosnih sandučića ili ih u potpunosti izbeći kretanjem kroz ventilacione tunele. Takođe, ljudi neće uvek biti raspoloženi za saradnju, a neki će čak postati agresivni tokom ispitivanja ili ako im u stan upadnete nepozvani, pa je neophodno malo pesničenja.

Tokom istraga, naletećete i na veoma retke bioničke implante, čijim ugrađivanjem unapređujete određene karakteristike lika, kao što je brže obijanje brava, lakše hakovanje računara i slično.

Izbor autora da igru odenu u ruho kockaste, voxel grafike je logičan iz više uglova. Kao prvo, daleko je jednostavnije i jeftinije napraviti voxel svet od nekog fotorealističnog okruženja, posebno u slučaju kada se sve nasumice generiše sa svakom partijom. Kao drugo, današnja igračka publika mahom je odrastala uz Minecraft, tako da će u kockastom okruženju osećati kao svoj na svome. No, i pored „ružnjikave” grafike, uspeli su da stvore mračne, ali žive svetove, nastale fuzijom detektivskog noira ranog dvadesetog i autokratskog sajberpanka dvadeset i prvog veka.

Iako je, efektivno, i dalje u beta fazi razvoja, ovaj naslov je potpuno igriv, doduše, uz povremene neopravdane padove frejmrejta i retke grafičke glitcheve, poput prolaska likova kroz zidove. Prilično strma kriva učenja može biti prepreka za one nestrpljivije, te je, praktično, neophodno odigrati uvodni (tutorijal) slučaj, da biste pohvatali sve konce u igri i kasnije se bacili na sandbox gradove.

Shadows of Doubt nudi nesvakidašnji koncept, koji će retko koga ostaviti ravnodušnim, tako da bi najbolje bilo da igru isprobate i sami odlučite da li je u pitanju perpetualni generator CSI epizoda ili najobičniji „Dan mrmota”.