Nikola JEVREMOVIĆ

1. jun 2023.

Pre nekoliko meseci (SK 12/22, i.sk.rs/31725), komšije iz Bugarske (Haemimont Games) omogućile su nam da iskusimo njihovo preživljavanje na stranoj planeti u nedovršenom obliku. Beše to, na prvu loptu, prilično bljutavo iskustvo, iz koga smo izvukli pouku da je dosada daleko opasnija od svega ostalog što u toj situaciji može da nas zadesi. Stranded je u međuvremenu dobio svoju finalnu verziju, pa je red da proverimo ima li kakvih pomaka.

Prvo što smo zamerili ovoj igri bio je dosadni vizuelni identitet. Vanzemaljski svet isuviše je podsećao na ovaj naš. To ostaje problem, s tim što su developeri sada, osim bioma zelene šume, dodali i pustinju. I ona je jako slična zemaljskim, ali makar estetski odskače. Takođe, ište i promenu taktike, jer okolina u tom slučaju ne obiluje drvećem. Eto povoda za prvi savet novajlijama. Kada započnete partiju, udarite pauzu i najpre dobro osmotrite okolinu. Neretko se dešava da nečega ima u veoma ograničenim količinama. Ako ste brzopleti, pa u potpunosti posečete neku važnu biljku (recimo, grožđe kojim mamite pitomu stoku čiju balegu koristite za đubrivo i biogorivo), a da je prethodno niste istražili i time otključali za sadnju, dalji razvoj može ozbiljno da se otegne. U igri koja je ionako spora, Autosave je samo delimično koristan.

Novitet su i različiti scenariji. Uz osnovni Crash Landing za četiri člana posade, gde je cilj preživljavanje i eventualni povratak na Zemlju, uvedena su još dva. Tako, sada u ponudi imamo i osnivanje trgovačke ispostave, gde troje nastoje da sakupe dovoljno izvesnog Galacticoina i kupe planetu, kao i komandovanje vojnom ispostavom za posadu od šest članova. Nažalost, neke epohalne razlike između njih nema...

Za pohvalu je i znatno raznovrsnija ponuda ljudi za regrutaciju. Tim sada možete da sastavite od onih kojima su lečenje, obrada zemlje ili borba zaista specijalnost, čime sebi olakšavate život. Ako vas ovo biranje smara, tu je randomizer. Doduše, to je mač sa dve oštrice, jer može da vam zapadne pacifista ili vegetarijanac. Jedan neće oružje u ruke bez obzira na to što ka bazi juriša najezda krvoločnih insekata, a drugi odbija da jede meso, iako mu život zavisi od toga... predivno. Istina, nakon smrti postoji mogućnost kanibalizma, ali pošto meso od čitavog bika jedva izdrži par dana, ni od pokojnika se nećete preterano ovajditi (a ni za moral preostalih nije baš poželjno). Uz nasumičan odabir preživelih, možete da podesite da sve njihove sposobnosti budu na nuli ili pak desetki. Međ’ novim opcijama je i isključivanje vanzemaljskog napada na naseobinu, za one koji bi na miru da se posvete razvoju tehnologije, istraživanju ili podizanju baze.

Po svojoj kompleksnosti, ova igra je, praktično, upravljačka simulacija, s tim što smo kamerom nešto prisniji sa življem. Šta je prioritet i šta može da krene po zlu? Odgovor na oba pitanje je SVE! Gomila faktora će vas saplitati. Smena godišnjih doba utiče ne samo na izvore hrane, već traži i topliju odeću koju šijete. Ona vremenom propada, kao i oružje. Ljudi su posebna priča. Obavezno polude kada su najpotrebniji. Naravno, odlepi baš onaj što je vičan nekom prioritetnom zadatku... Vreba i otrovni pepeo, koji vetar povremeno nanese, kao i gnezda insekata koje treba blagovremeno uništiti da se ne nakote. Na Medium težini dobro ćete se, i jako dugo rvati. Za Hard nismo imali živaca, jedan je život.

ni utisak za ovaj naslov glasio je „Simsi kojima se šatl slupao na drugoj planeti”, što nije nikakva pohvala, jer mlaki koncept Simsa nema šta da traži u negostoljubivom svetu, gde se borimo za o(p)stanak. Novim režimima, autori su to pokušali da poprave, ali suština je ostala ista. Sadržajnost Strandeda pružiće vam sate i sate igranja, nakon kojih će i oni veštiji primetiti da nisu previše odmakli u tehnološkom napretku. Stoga, osim ako vas ne krasi strpljenje kornjače sa Galapagosa, komotno ga preskočite.

PRETHODNI TEKST The Last Case of Benedict Fox

SLEDEĆI TEKST System Shock