Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2023.

Godinama ste njakali Trabanta i uživali u mirisu i škripanju lepljene plastike, a onda ste jednog jutra na parkingu zatekli Teslu S, koji vas je pozdravio ljudskim glasom i rekao da od sada ima da vozite nega. Znali ste da može bolje, ali ovoliko bolje? System Shock je 1994. proizveo potpuno isti utisak. U tim, za nas stupidnim godinama rata i sankcija, FPS igre na PC-u svodile su se na Doom i Heretic, efektne, ali banalne naslove sa superprostim gejmplejom. System Shock bukvalno nije mogao da ponese bolje ime, jer je šokirao gejming scenu idejama, sadržajem i atmosferom, koja je bila bar pola decenije ispred svog vremena.

Igra je bila ostvarenje SF snova, sa premisom podivljale veštačke inteligencije koja sa rudarske stanice u orbiti Saturna preti da Zemlju i ljude „prilagodi” svojim idejama, koristeći mutageni virus i orbitalni laser. Igrali ste ulogu hakera koji je prvobitno regrutovan da toj inteligenciji, poznatoj kao SHODAN, ukloni etičke restrikcije, a sada je prinuđen da se iskupi u pokušaju da je zaustavi. Bukvalno sve u vezi sa ovom igrom ušlo je u legendu, pre svega, ikonični AI sa specifičnim glasom, koji i dan-danas izaziva snažnu nelagodu. Audio-video logovi kao metod pripovedanja, hakovanje sistema, logičke puzzle integrisane u 3D okruženje, sve to i mnoge druge stvari postale su obrasci mainstream gejminga.

System Shock je bio ekstremno zaguljena igra, koja nije imala ambiciju da bude udobna - nije bilo strelice koja vas vodi do cilja, niti uredno sumarizovanih zadataka, već ste o svemu sami morali da vodite računa, da šifre zapisujete na papir i da postepeno provaljujete šta vam je činiti i kako to ostvariti. Takođe, igra nije imala mouselook, što je doprinelo da joj se u narednim decenijama nije vraćalo mnogo ljudi. System Shock 2 (1999.) bio je ergonomski mnogo optimizovanija igra, sa gomilom quality of life unapređenja, iz kog razloga je neuporedivo popularnija.

System Shock (2023.) je kompletni rimejk prve igre, koji donosi novu grafiku, mouselook i gomilu unapređenja, ali ne modifikuje originalnu, teskobnu i hard-core formulu u većoj meri. Ovo je igra u kojoj morate da se trudite, da joj se posvetite, i što je najvažnije, da ne pravite predugačke pauze između sesija - ako zaboravite gde ste stali i kuda ste krenuli, nećete se lako vratiti na pravi kolosek. Nighdive studios, indie developer koji stoji iza ovog rimejka, pre nekoliko godina izveo je i remaster System Shocka, koji se prodaje kao System Shock: Enhanced Edition. Ako planirate da kupite igru, vodite računa da ih ne pobrkate - Enhanced Edition je samo remaster, kome su pridodati podrška za više rezolucije, miša i još par sitnica. Ovaj rimejk je real deal.

System Shock je ogromna igra sa prostranim mapama, gde svaki ćošak i svaki leš potencijalno kriju neku tajnu, bilo da se radi o novom primerku oružja, audio-dnevniku sa ključnim informacijama ili security karticom koja vam otvara prolaz za novu palubu. Orbitalna stanica „Citadela” je teskobna kolekcija metalnih hodnika, laboratorija i kancelarija, gde ćete se sukobljavati sa mutantima i ostacima posade koju je SHODAN pretvorila u kiborge. Pored borbe, u igri vas čeka solidna doza logičkih zagonetki, čiju težinu, kao i stepen izazova ostalih elemenata igre, određujete na samom početku. Želite zaguljenu borbu, ali lake puzzle? Podesite ih na odgovarajuće vrednosti pre nego što počnete da dahćete i da se znojite u njenim hodnicima.

Sve je ovo lepo, ali garantujem životom i brkovima da veliki procenat modernih igrača, ali i veterana koje je moderni gejming razmazio, neće imati strpljenja da System Shock privedu kraju. Potrebno je zaista mnogo truda i bar dvadeset pet sati vremena da biste stavili konac na ovo kapitalno delo drevnog gejminga. Dopadljivosti igre ne doprinosi ni metiljava borba, sa oružjem koje odaje utisak vitlanja plastičnim igračkama. Kada bi to sredili, i kada bi dodali opcioni režim igranja za lenje, nedovoljno motivisane i ljude koji nemaju vremena, System Shock bi zavredio ocenu koja zadire u osmi podeok.