Ana KRSTIĆ

1. jun 2023.

Druga iteracija Teslagrada dolazi tačno deset godina nakon što je prva igra puštena u svet iz radionice norveškog studija Rain Games i po svemu prikazanom, ne predstavlja znatan kvalitativni pomak u odnosu na prvu igru.

Dvojka konceptualno gotovo nimalo ne odudara od originala. I dalje govorimo o čistokrvnom platformeru sa dosta dinamike, ali bolno malo sadržaja. Puzzle je epitet koji možda i prečesto možemo videti prikačen uz etiketu platformer kada su ovakvi naslovi u pitanju. Ipak, svrstavanje Teslagrada u puzzle platformere pomalo je deplasirano, zato što se igra ne može pohvaliti čak ni generički postavljenim prostornim zagonetkama. Jedina istinska zagonetka u ovoj igri jeste razumevanje pomalo konfuznih kontrola u nedostatku krštenog tutorijala, kao i pokušaj da se sadržaj koji igra nudi uobliči kroz bilo kakav smisleni narativ. Agresivan trade-off priče kao glavnog motivatora igrača u korist gameplaya postaje polako, ali sigurno, zvezda vodilja svim razvojnim timovima, bilo da pričamo o indie ostvarenjima ili o naslovima u čiji je razvoj uložen vagon para.

Sam gameplay Teslagrada 2 izrazito je dinamičan. Ovo je platformer koji od igrača zahteva brze reflekse i neprestani mikro-menadžment sposobnostima koje ima glavna heroina ovog naslova, čije ime je, simbolično, Lumina. Zbog pomalo traljavih kontrola na tastaturi, toplo preporučujemo da igru odigrate na joysticku ili joypadu, ukoliko imate jedan pri ruci. Iako je komande na tastaturi, naravno, moguće mapirati drugačije od unapred definisanih, činjenica da je u pojedinim momentima potrebno izvesti kombinaciju tri ili četiri različita tastera dok drugom rukom navigavate i usmeravate Luminu, koristeći standardne kursorske tastere, može da predstavlja traumatično iskustvo za pojedine igrače. Ako aktivno svirate klavir, verovatno nećete imati problema.

Nesvakidašnje za igre ovakvog tipa i sa izuzetkom retkih boss fightova, u igru je implementirano vrlo malo ili nimalo šibanja sa NPC-ima. Čitav akcenat igre je na rešavanju platformskih „zagonetki”, do čijeg rešenja dolazite korišćenjem jedne ili kombinacijom više Lumininih sposobnosti, sklopljenih u celinu i izvedenih pravovremeno. Nema ih mnogo; Lumina može da se „namagnetiše”, kako bi se zalepila za specifične magnetne površine. Zatim, poseduje sposobnost slidea koja joj omogućava da brže prođe kroz određene šikane i/ili dobije neophodno ubrzanje za kritični skok ili može da dashuje po X-osi, kako bi se brzo i efektno uspela na platforme koje su joj, inače, nedostupne). Rešenja pomenutih platformskih začkoljica su očigledna na prvi pogled (glavni razlog što ovde ne možemo da pričamo o bilo kakvom puzzle platformeru), što dalje implicira da je, zapravo, jedini i glavni izazov u igri pravovremena izvedba kombinacija pomenutih veština, kako bi se prebacili na sledeći deo mape.

Ukoliko ste čitajući prethodni pasus pomislili da je Teslagrad 2 teška igra - varate se. Čak i kod problematičnijih jumpova, verovatno će vam biti potrebno svega nekoliko ponovljenih pokušaja kako bi prešli na sledeću platformu i nastavili svoje putovanje. Dužina igre je još jedna boljka ovog naslova, jer vam za prvi prolaz verovatno neće biti potrebno više od par sati. Za igrače koji jure ačivmente ili mogu da se svrstaju u kategoriju „completionist”, jer generalno vole da završe sve živo što neki naslov može da ponudi, kroz igru su razbacani skriveni artefakti do kojih je moguće doći ako izvedete komplikovanije i, na prvu loptu, ne toliko očigledne skokove, što dužinu igre svakako može produžiti za još nekoliko sati.

Na kraju, nikako ne smemo da zaboravimo da iskomentarišemo vrlo simpatičnu muzičku podlogu koja se provlači kroz igru, a za koju bismo rekli da je inspirisana nordijskim folklorom. Posebno su interesantne i zarazne vokalne deonice. Ipak, nekolicina svetlih momenata koje igra ima da ponudi, ne mogu da izbrišu sve fleke.

PRETHODNI TEKST System Shock

SLEDEĆI TEKST Warframe: Duviri Paradox