Darko MIHOKOVIĆ

1. mart 2023.

Ako bi nastavili sa sportskim analogijama iz teksta u rubrici „Prvi utisci” (SK 8/2021), Industries of Titan bio je dečko koji obećava. Talentovan igrač, jednostavno, brilijantan u mlađim kategorijama (Early Accessu), kome su svi predviđali sjajnu karijeru. A onda se njegov razvoj usporio, prednost nad vršnjacima se lagano topila, da bi se, kada je došlo vreme da zaigra u velikoj ligi, utopio u moru mediokriteta.

Za neupućene, igra je kombinacija upravljačke simulacije distopijske kolonije na Jupiterovom mesecu Titanu i lagane strategije u realnom vremenu. Ono što je čuveni Caesar III bio za antiku, Industries of Titan je mogao da postane za daleku budućnost.

Full izdanje donosi četiri igračka režima: kampanju, to jest, sukcesivni niz scenarija na velikoj mapi, pojedinačne scenarije, survival mode u kome napadi pobunjenika postaju jači sa vremenom, te zen režim bez borbene komponente. Za pobedu je neophodno sakupiti određen broj victory poena, a njih stičete ispunjavanjem ciljeva koji su tačno zacrtani za svaku misiju. Problem je u tome što su ti ciljevi uglavnom rogobatni i nisu u skladu sa prirodnim razvojem kolonije. To znači da ćete svaku misiju, zapravo, igrati bez osvrtanja na ciljeve, kao da uopšte ne postoje, da biste se u poznim fazama partije, kada ojačate i sakupite dovoljno novca i resursa, okrenuli štancovanju tih traženih xy objekata.

U poslednjih godinu dana razvoja igre, autori kao da su tražili što kreativniji način da sami sebi pucaju u nogu. Ono što je Industries of Titan izdvajalo od sličnih igara bila je mogućnost instalacije mašina i uređaja unutar samih objekata, svojevrsna tetrisolika slagalica sa uklapanjem što više uređaja na što manjem prostoru. Međutim, već u beti je bilo jasno da je sistem potpuno nebalansiran - samostalni objekti ubrzo postaju toliko efikasni da izgradnja manjih uređaja iste namene unutar fabrika gubi svaki smisao. Umesto da nekako poprave ovaj disbalans, autori su izabrali liniju manjeg otpora i ceo koncept pustili niz vodu.

Strateška komponenta, zamišljena kao borba suborbitalnih brodova u FTL fazonu, nije ni za pedalj napredovala u odnosu na stanje iz 2021. godine. Ubačene su rivalske korporacije, ali bukvalno samo kao kozmetika - držaće se početne teritorije, neće vas napadati, niti vi imate bilo kakvog razloga da napadnete njih. Pobunjenički AI takođe je ostao nepromenjen, smarač će u promenljivim vremenskim intervalima slati po koji brodić na vašu bazu i to je sve. Čitav strateški segment toliko je naporan i dosadan, da bi igra, zapravo, stvarno bila bolja da ga uopšte nema.

Pomislili biste da su se makar potrudili da u finalnoj verziji isprave sve poznate bagove, nažalost, nekolicina ih još uvek trčkara po kôdu. Najuporniji je onaj sa neiznošenjem smeća iz stambenih objekata - ponekad se desi da, bez obzira na to koliko slobodnih radnika i kontejnera imate, stanovi ostaju zatrpani đubretom, što na kraju dovodi do masovnog iseljavanja građanstva. Jedini lek je da učitate prethodno snimljenu poziciju i nadate se da se ovoga puta bube neće zapatiti u novogradnji.

Možda jedinu pozitivnu ocenu zaslužuje ubacivanje tehnološke mreže u vidu randomizovanog spleta apgrejda i bonusa. Za otključavanje poveznica između čvorova mreže trošite artefakte, dok sâmo istraživanje tehnologija zahteva jedino vreme, koje se povećava sa svakim korakom na mreži, a može se redukovati izgradnjom laboratorija.

Audio-vizuelni doživljaj je, uz zanimljivu ideju, bio i ostao najjači adut u rukama igre (mada se ne bi bunili da je izvrsni soundtrack dobio još koju numeru), ali je on, ipak, nedovoljan da bi se izborio sa ogromnim problemima koje Industries of Titan ima.

Relativno niska ocena može delovati čudno nekome ko se prvi put hvata u koštac sa Industrijom Titana i, zapravo, više ocrtava razočaranje autora ovih redova usled protraćenog potencijala igre i bedne razmere onoga što smo dobili, umesto onoga što smo mogli da dobijemo.