Miodrag KUZMANOVIĆ

1. mart 2023.

Ona „luda igra”, za koju se verovalo da će biti nalik S.T.A.L.K.E.R.-u, zapravo je sovjetska varijanta BioShocka. Atomic Heart svoju popularnost duguje suludim trejlerima koji su planski izbegavali da otkriju bilo šta osim razuzdane bizarnosti. Developeri su godinama podgrevali vatricu globalnog iščekivanja i zapitanosti, puštajući filmčiće sa hromiranim robotima i ruskim pesmama koji su obećavali nesvakidašnju volšebnost. Na kraju smo, mahom, dobili to što smo tražili, mada pravilno uživanje u ovom slučaju podrazumeva konoserski ukus. Atomic Heart je kao „Milde sorte”, ako mogu da se izrazim jezikom bivšeg pušača - specifična cigareta koju zbog uvrnute arome nije mogao da puši svako.

Utopija kojom se bavi Atomic Heart je umreženi robo-komunizam u alternativnim pedesetim godinama prošlog veka. U ovoj paralelnoj prošlosti, sovjeti su majstori robotike, koja im je donela pobedu u Drugom svetskom ratu. Crvenoj imperiji toliko dobro ide da su njihovi roboti traženi širom sveta, čak i u Americi. Međutim, politbiro hoće da ode korak dalje od toga - hoće potpunu umreženost čoveka i mašine, koja će konačno ukinuti potrebu za manuelnim radom. Plan za ovaj utopijski komunizam je Kollektiv 2.0, neka vrsta analognog interneta koju je omogućio pronalazak tzv. „Polymera”, supstance koja omogućava bežični interfejs između ljudi i robota.

U zatvorenom, eksperimentalnom poligonu br.3826, koji podseća na retro-futurističku alternativu Columbie iz BioShock Infinite, odvijaju se poslednje pripreme pre svečanog početka polimerizacije kompletnog stanovništva SSSR-a. Utopijsku idilu prekida pobuna civilnih robota, koji se prebacuju u borbeni režim i masakriraju goste, partijske dignitare, vojsku i naučno osoblje instalacije br.3826. Umesto fanfara, vatrometa, pionirske parade i dugačkih govorancija sa bine, desio se horor. Kestenje iz vatre ćete vaditi vi, Sergej Nečajev, major specnaza i desna ruka genijalnog Dimitrija Sečenova, pronalazača Polymera i idejnog oca kompletnog projekta. Za račun svog mentora, koji vas je zakrpio nakon ratnih rana i načinio supervojnikom, rešavaćete najveću krizu u istoriji alternativnog SSSR-a.

Ako vam zaplet zvuči pomalo sumanuto, niste još ništa videli, jer njegova razrada u igri dostiže još luđe i huđe visine bizarnosti. Autori Atomic Hearta su (mahom) Rusi iz kompanije Mundfish, koja sada operiše sa Kipra, i koji su koncept slovenske blesave megalomanije uspešno preneli u svoju prvu igru. Atomic Heart je preglasan kao razbesneli Hruščov, raskošan kao Ermitaž, ali istovremeno nepredvidiv i na momente konfuzan kao vojnik Crvene armije koji je oslobodio vinski podrum u Nemačkoj. Ova igra je, u nedostatku boljeg izraza, predivno nebaždarena. Ako sa tim možete da se pomirite, biće vam super. Ali, ako ste uskopišćeni konzumer koji ne voli da mu se u glavu ubacuju zvuci i slike koji mogu da dovedu do eksplozije (glave), pozliće vam. Kada smo ovo razjasnili, možemo da nastavimo.

Najupečatljivija stvar u vezi sa Atomic Heartom je njena retro-futuristička estetika, antipod retro-amerikani pedesetih godina koja je proslavila Falloute. Ovde sve šljašti od jarkih boja i kontrasta, hroma, crvenih zastava i petokraka, robota, Lada i automata za газированная воду. Ako želite da se potpuno utopite u alt-sovjetski šmek, autori igre preporučuju da je igrate sa ruskim dijalozima uz titlove na jeziku koji razumete. Meni to nije leglo iz dva razloga - prvo, ne razumem ruski dovoljno dobro da bih mogao da igram bez titla; drugo, titl se prikazuje premalim fontom za nekoga ko nosi naočare (i ne može da se poveća) i treće, velika frekventnost dijaloga znači da njihovo čitanje totalno skreće pažnju sa svega drugog.

Bazična koncepcija igre identična je BioShockovima, s tim da su zone mnogo šire i raskošnije, zahvaljujući modernom hardveru za koji je igra projektovana. U ulozi supervojnika specnaza, imate pristup masivnom arsenalu oružja, ali i specijalnim „Polymerskim” moćima koje vam obezbeđuje namenska rukavica koju nosite. U njoj se nalazi i ROM konstrukt po imenu Čarls (Hras na Ruskom), koji će vam pružiti sate i sate dijaloga, svađa, dobrih i loših saveta. Pored njega, u igri figuriše još nekoliko bitnih NPC-a koji će vas, svaki sa svoje strane, usmeravati na jedan od nekoliko mogućih krajeva igre. Svaka dublja rasprava u pogledu literarne srži Atomic Hearta potencijalni je spojler, tako da ću paziti šta pišem.

Tokom većeg dela igre, očekuje vas linearno nastupanje i rešavanje jedne misije za drugom, mada se igra uspešno trudi da vam nakon zadataka u laboratorijama i zavodima pruži priliku da se opustite i nasumično istražujete spoljni svet. Slobodne zone nisu sasvim slobodne, jer su omeđene energetskim ogradama, ali vam obezbeđuju dovoljno lufta da protegnete udove, potražite crafting resurse i fragmente pisanog i narativnog lorea. Tokom štrapaciranja, nabasaćete i na opcione dungeone sa specifičnim izazovima i nagradama, od kojih su planovi za oružane module najbitniji.

Uopšte, crafting potrepština i oružja, kao i njegova nadogradnja, suštinski su elementi igre. Nakon svakog fajta, lootovaćete razbucane robote ili biološke mutante (naravno da ima i mutanata!), koristeći nano-rukavicu kao kombinaciju magneta i usisivača. Bukvalno je dovoljno da držite jedan taster i da WHOOOOSH sakupljate sve što se može pokupiti, uključujući i sadržaj fijoka, ormarića i kutija sa zalihama. Odlična fora koja bi trebalo da postane industrijski standard za svaku igru u kojoj postoji plen.

U pogledu borbe, Atomic Heart je čisti BioShock sa nekoliko modernih forica. Pored balističkog oružja, nalik na pištolj, pumparicu, kalašnjikov i RPG, imate i slabi energetski pištolj koji troši samoobnovljivu municiju. Rukavica vam omogućava i ispaljivanje elektromagnetnog impulsa sa kratkim kuldaunom, a imate i nekoliko „plazmidolikih” moći koje otključavate i nadograđujete investicijom Polymera, primenjivih u borbi. Telekineza, zamrzavanje protivnika, energetski štit i drugi spellovi skladno dopunjuju balističko oružje i oruđe. Između nekih moći i oružja postoji i organska sinergija, mahom u zavisnosti od tipa protivnika na koje ih primenjujete. Na primer, ako investirate u elektromagnetnu granu, vaš impuls protivnike može da učini ranjivijim; ako su ti protivnici roboti, ta ranjivost može da dobije novu dimenziju ako nastavite da ih pržite električnim pištoljem ili kalašom kome ste namontirali EMP kanister. Većinu balističkih oružja moguće je modifikovati dodavanjem slota za vatreni, EMP ili ledeni kanister, koji će štetu koju nanose obični meci dopuniti elementarnim status-efektom. Ako i pored te silne isprepletanosti i mađija ostanete bez municije i energije, možete da koristite sekiru, topuz ili neko sečivo koje ne troši ništa od toga, ali vas stavlja u neposrednu blizinu protivnika.

Protivnici dolaze u formi robota, podeljenih u nekoliko klasa, kao i bioloških abominacija. Pošto je ovo ruska igra, plasman i doziranje neprijatelja podleže zakonu slučajnih brojeva - kroz neke zone ćete prolaziti kao laserom kroz sufle, dok će vas u drugima mleti kao pšenicu u žrvnju. Ne znam da li je haos na ovom polju slučajan ili planski, ali znam da me mali leteći roboti koji nano-rekonstruišu svoju uništenu braću jako nerviraju. Ovo je igra u kojoj statičnost u fajtu podrazumeva garantovanu smrt, mada su i od potrebe za kretanjem i kombinatorikom oružja i moći napravili frustrirajući miks od koga se dobija fras.

Kad sam već kod stvari koje nerviraju, na ubedljivo prvo mesto stavljam puzzle za otvaranje vrata. Postoje dve glavne varijante tih „zagonetki”, od kojih prva nije klasična puzzla, već refleksna mini-igra. Druga vrsta, ona u kojoj uparujete obojene kružiće sa lampicama na rotirajućem disku, ozbiljno nervira. Tokom igre, ovu jezivu smaračinu moraćete da ponovite bar pedeset puta, što će labilnije igrače oterati u alkoholizam.

Ali, možda spadate u ljubitelje puzzli? Ili ste voljni da igri sa srcem, dušom i puno klasičnih i modernih sovjetskih pesama oprostite jednu glupu transgresiju? Ili, naprosto, želite da odigrate AAA igru koja nije napravljena na dosadnom zapadu? Ako imate jedan ili više pozitivnih odgovora, Атомное сердце može da bude čisto удовольствие.

PRETHODNI TEKST Inkbound

SLEDEĆI TEKST Hi-Fi RUSH