Aleksandar DINIĆ

1. mart 2023.

Izraz „konzolna ekskluziva” postaje sve deplasiraniji u svetlu sve učestalijih tranzicija PlayStationovih teškaša, koji sve većom dinamikom pronalaze svoj put i na monitore personalnih računara. Returnal-PC, koji je za manje od godinu i po dana od svoje premijere na PS5 sada pred nama, doduše, baš kao i sama igra, predstavlja svojevrsnu anomaliju u ovom smislu, jer je dostupan samo u ove dve varijante, dok je verzija za četvorku ili bilo koju inu platformu, izgleda, u potpunosti kiretirana i pre bilo kakvog razmatranja.

Returnal sa svoje narativne i gameplay strane, kao i kroz tehničku izvedbu, predstavlja retku pticu u igračkom sazvežđu, furioznu kombinaciju brzometne arkade iz trećeg lica, neuobičajene bullet-hell pucačine i surove roguelike kontrapcije koja ne prašta i tera igrača na čupanje kose i zurenje u ekran u neverici, dok shvatate šta se dešava kada prvi put zaginete.

Nećemo se previše zadržavati na detaljima priče o Seleni, sredovečnom svemirskom skautu čiji brod se slupao na naročito nezgodnu planetu prepunu opasnosti, misterija i sveopšte zlokobne sikter-atmosfere. Postepeno otkrivanje svega što sledi, kroz raštrkane audio-logove Seleninih prethodnih inkarnacija, hologramskih vinjeta vanzemaljske civilizacije, gomile somnabulnih artefakata, spomenika, sarkofaga, ali i daleko ličnijih i emotivnijih lokaliteta i momenata, zaslužuju temeljno, spoiler-free otkrivanje, upijanje i gestiranje.

Sa svoje igračke strane, Returnal je namenjen specijalnoj klijenteli igrača, i kao takav je poput sado-mazo gospodarice kojoj ste masno platili da vas ponižava, maltretira i vuče za nos, kod koje ne postoji sigurna reč, niti pali bilo kakvo tapšanje o pod onda kada ste procenili da vam je dosta. Igra funkcioniše na principu tranzicije kroz modularno ispovezane zone, po kojima ćete prikupljati sav mogući ofanzivno-defanzivni hardver i (bio)softver usput, obijati i zavlačiti se u svaki mogući kutak mape (uključujući i poluskrivene odaje i kripte sa dodatnim bonusima), uz nadu da ćete napabirčiti arsenal dovoljan da savladate glavnog bossa tekućeg sveta, čija će vam spaljena lešina ostaviti transdimenzionalni ključ za sledeći nivo.

U praksi, ovo podrazumeva okršaje sa buljucima nasumično (pre)doziranih protivnika svih mogućih fela i gabarita (uključujući i veselo prisustvo nimalo naivnih mini i midi bossova), eskivažu njihovih napada i projektila koji često bivaju servirani u patternima i načinima karakterističnim za igre sa arkadnih aparata i grozničavo prikupljanje svega što je u tom trenutku dostupno iz okruženja. Mehanika i ekonomija vezana za razne vrste opreme i naoružanja funkcioniše po principu korisnih bonusa koji uvek dolaze uz rizik da ćete zapatiti i aflikciju, koja vam krnji nešto drugo u vašem arsenalu atributa (što se leči ispunjavanjem zacrtanih mini-zadataka i izazova), uz kvarno doziranje obolita, igrine valute koje nikada neće biti dovoljno da svoj build upicanite onako kako ste zamislili.

Sa te strane, Returnal, zapravo, najviše podseća na razne kartične naslove. Igrate sa „rukom” koja vam je dodeljena i nadate se najboljem. Glavna razlika u ovoj komparaciji, međutim, sastoji se u tome što Returnal nema „špil” korisne opreme iz koje ste odbacili ono što vam ne leži i gde birate između onoga što preferirate. Igra će vas, kao nedonošče, svakim novim resetom baciti gologuzo u novu instancu (sa razdraganom nulifikacijom dotadašnjeg višečasovnog progresa, uz prisustvo tek nekoliko lateralnih predmeta koji ostaju embedovani u inventaru), terajući vas da iz okruženja isisate i iskombinujete samo ono što je dostupno, optimistično se nadajući najboljem onda kada skupite cojones i zakucate na vrata arene regionalnog glavonje.

PC verzija objedinjeno donosi sav sadržaj koji je stizao i na PS5 kroz razne apdejte, kao što je co-op multiplayer, izlazak iz igre sa očuvanom trenutnom pozicijom i poseban odeljak gauntlet, za one kojima nije dosta mazohizma i poniženja u osnovnoj igri.