Vladimir PISODOROV

1. mart 2023.

Bez ikakve najave, pompe, pa čak i diskretnog upozorenja, Tango Gameworks je 25. januara u etar „pustio” Hi-Fi RUSH, naslov koji bi veoma lako mogao da postane igra godine. Ova neobična, duhovita i krajnje zanimljiva simbioza platformskih, beat ’em up, ritmičkih i hack & slashgameplay elemenata raspametila je igrače širom sveta već na prvi pogled. Kada se u obzir uzme samo njen audio-vizuelni identitet, u stilu crtanog filma ili stripa, uzbuđenje koje igra izaziva može da se poredi sa onim koje je proizveo legendarni Dragon’s Lair, daleke 1983. godine.

Sledeća stvar koja u celoj priči iznenađuje jeste to da iza ovog naslova stoji studio koji je potpisao hitove The Evil Within (oba poglavlja) i Ghostwire Tokyo. Hi-Fi RUSH u potpunosti odudara od očekivanog šablona, jer od 2010. godine, kada je osnovan, Tango Gameworks u etar nije pustio ništa ni nalik ovoj igri.

U pitanju je single-player ostvarenje koje prati dogodovštine Chaija, wannabe rok zvezde od 25 leta, koji se zbog potencijalnog uspeha podvrgao eksperimentalnoj augmentaciji. Prenosni muzički plejer koji se, igrom slučaja, našao u njegovoj „operacionoj komori” krivac je za to što ga je pružalac usluge proglasio defektnim i po svaku cenu želi da ga se reši (negativna reklama im ne treba). Chai se veoma brzo udružuje sa protivnicima kompanije Vandelay i kreće u epsku bitku protiv njenih miniona, pohodeći tuce (pre)dugačkih nivoa. Veoma brzo, misija spasavanja golog života pretvara se u misiju razotkrivanja i sprečavanja skrivenih namera u zlo ogrezle korporacije.

Osim što ima mehaničku ruku koja mu daje enormnu snagu i gimnastičke sposobnosti, Chai raspolaže i gitarom izrađenom od otpadnog materijala, kojom tandrče po neprijateljima. Na raspolaganju mu je i sijaset kombo udaraca koji „nastaju” spajanjem dve vrste poteza, baš kao i mogućnosti da uz dash izbegava nadolazeće pretnje. Sajlu koristi da se zakači za neprijatelje, dok u torbi poteza drži i blok kojim odbija smrtonosne plotune. Kada se na sve to doda pogled na akciju iz trećeg lica i slobodna kontrola kamere, čini se da je reč o još jednom klasičnom hack & slash naslovu koji krasi izuzetno tečno izvođenje, crtano-stripsko okruženje i spektakularna količina duhovitih dijaloga. No, to je samo početak...

Muzički plejer, zbog kog je Chai i proglašen defektom, integrisao se u telo glavnog junaka, te ovaj sada oseća kako svet „pulsira” u ritmu muzike koju non-stop čuje i vidi svuda oko sebe. Zbog toga se čak i kreće u ritmu nota, a prstima pucketa konstantno prateći beat. Upravo u ovome se ogleda jedna od najvažnijih stvari koje Hi-Fi RUSH čine toliko zanimljivim. Da biste bili uspešni u borbama, udarce je potrebno zadavati u ritmu muzike, a kulminaciju predstavlja finalni kombo element, koji mora da se plasira kako to grafička indikacija sa ekrana nalaže. Na svu sreću, ritam uopšte ne morate da pratite i napredovaćete čak iako ne plasirate udarce onda kada je to zamišljeno, ali tada ćete ostati bez dodatnog bonusa i mogućnosti da zadate najsnažnije udarce. Kako biste lakše pratili ritam, moguće je aktivirati vizuelno pomagalo - neku vrstu ritam-linije, ali mišljenja smo da to bespotrebno odvlači pažnju. Sve u igri vezano je za ritam, pa čak i korišćenje liftova koji se pomeraju tako što u pravo vreme pritiskate taster za skok. Slično je i sa pomenutom mogućnošću blokiranja nadolazećih projektila ili udaraca protivnika. Od potonjeg su, čak, izrađene i svojevrsne mini-misije, kada na statičnom ekranu morate da parirate protivniku i eliminišete ga njegovim oružjem.

Nivoi su neverovatno dugački i za njihovo prelaženje trebaće vam i po sat vremena. Ipak, klasično tabanje kombinovano je sa logičko-platformskim elementima, pa čak i promenom perspektive, kada se Chaijeve dogodovštine prate uz pogled „sa strane”. Nezaobilazni deo konstrukcije su međuscene, propraćene odličnim voice actingom, humorom obojenim dijalozima i pitkom pričom koja ne pokušava da se veštački izdigne od ostatka sadržaja. Na kraju svake oblasti očekuje vas i druženje sa šefom, a ti sastanci razlikuju se od slučaja do slučaja. Ima svega, od nezaboravnih razbijanja glavonja u God of War maniru, preko klasičnog šaketanja, pa sve do ritmičkih obračuna kada protivnika terate u poraz pravovremenim izbegavanjem njegovih napada.

Chaijeve sposobnosti mogu da se nadograđuju. Usput skupljate sekundarne sirovine (nešto poput Racheta i njegove večite potere za vijcima i navrtkama), koje predstavljaju monetu za „otključavanje” novih poteza i dodataka. Pored „običnih” komboa, na raspolaganju su i specijalke koje su dostupne kada se popuni ritam-skala. Tu je i povećavanje health skale, baš kao i korišćenje čipova različitih namena. Ipak, ono što je najzanimljivije jeste to što Chaiju u toku borbe, nakratko, mogu da se pridruže i ostali članovi ekipe. Svaki od njih barata različitim sposobnostima, tako da ih ne pozivate samo kada vam je potrebna pomoć u borbi, već i kada je na meniju savladavanje prepreka na terenu. Čak i njima je moguće pridodati nove poteze, ali i smanjiti vreme „hlađenja” između dva izlaska na teren.

Stil je ono što Hi-Fi RUSH izdvaja od sličnih, ali i dijametralno suprotnih ostvarenja. Grafika je skoro savršena i da nije nižeg frameratea u međuscenama, gotovo da ne biste mogli da primetite razliku između akcije i intermeca. Naravno, jako važnu ulogu igra i prateća muzička pratnja za koju su zaduženi neki od najpoznatijih izvođača: The Prodigy, The Black Keys, Nine Inch Nails... Uz devet licenciranih numera, tu su i prikladne streamer ready „zamene”, za čiji nastanak su zaslužni renomirani kompozitori koji su ranije radili za Konami i Capcom.

Iako početno oduševljenje neće brzo (ako i uopšte) splasnuti, posle nekog vremena provedenog uz igru počećete da uočavate određene nedostatke. Prvi od njih vezan je za ritmičku sekciju, odnosno za one njene delove koji ne podrazumevaju pravovremeno pritiskanje na ekranu predočenih tastera. To je, po pravilu, vezano za obračune sa neprijateljima, kada je u čitavoj gunguli i vrcanju specijalnih audio-vizuelnih efekata teško razlučiti šta igra od vas traži, pa počinjete mahnito da pritiskate tastere ne mareći za redosled i ritam. Svesni da će do ovoga možda doći, autori su odlučili da primenjeni mehanizam ne bude toliko striktan, pa je, rekosmo, Hi-Fi Rush moguće igrati i u button mashing stilu.

Sledeća stvar koja nam se nije dopala jesu pomalo nespretno oformljene (ruku na srce, ne sve) platformske deonice. Zbog načina pozicioniranja kamere, ali i upravljanja likom, imaćete problema sa odmeravanjem skokova i snalaženjem u prostoru, baš kao i sa tajmingom savlađivanja određenih prepreka. Nije to nešto što u velikoj meri kvari pozitivan utisak o igri, ali je vredno pomena. Kada je kamera u pitanju, treba reći i to da pogled nije moguće fiksirati na određenog neprijatelja, a to već može da dovede do ozbiljnih problema kada je selekcija redosleda njihovog odstrela u pitanju. Rezultanta je da ćete neke deonice morati da ponavljate više puta, ali i ovaj podatak ćete preživeti bez težih posledica po zdravlje.

Na koncu, podvukli smo da su nivoi izuzetno dugi, baš kao i da su sastavljeni iz segmenata različitog karaktera. Posle nekoliko uspešno pređenih deonica, počinjete da uviđate obrazac i odjednom vam se čini da igra nudi sadržaj koji se ponavlja brže nego što biste to želeli.

Za razliku od mnogih izvikanih AAA naslova, unapred proglašavanih za megahitove i ostvarenja koja će „pokoriti godinu”, za Hi-Fi RUSH nećete morati da izdvojite 70, već samo 30 „zelenih novčanica”. Da stvar bude još bolja, svi vi koji imate aktivan PC/Xbox Game Pass nalog, u igri ćete moći da uživate potpuno besplatno, jer je uvršćena u kolekciju od prvog dana. Kada je već tako, gledajte da je nikako ne propustite, jer je zaista u pitanju ostvarenje koje će se sa uspehom boriti sa aždajama koje nas očekuju do kraja godine.

PRETHODNI TEKST Atomic Heart

SLEDEĆI TEKST Hogwarts Legacy