Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2022.

Moćni Escape from Tarkov već godinama dominira scenom extraction looter shootera, iako je još uvek službeno u beti. Koliko god da je seksi, Tarkov je komplikovana igra koja traži dugotrajno vežbanje, učenje i privikavanje, što odbija igrače s mekšim jezgrom. I Marauders, najnovija alternativa Tarkovu, jeste hard-core multiplayer pucačina u kojoj smrću gubite sve što ste nosili, ali je sistemski jednostavnija i koncipiranija oko kratkih misija, što je čini dobrim izborom za igrače koji imaju malo vremena.

Svet Maraudersa su diesel punk devedesete godine prošlog veka, u kom se Prvi svetski rat nikad nije završio. Opšta planetarna šorka dovela je do nenastanjivosti Zemlje i kolonizacije Sunčevog sistema. Gde ima kolonista, tu ima i pirata, to jest, marodera, odnosno, vas i vaših drugara s kojima igrate u co-opu. Ili solirate, što je, takođe, legitiman, mada zaguljeniji vid igranja. Uglavnom, poenta igre je PVP šibanje u svemirskim stanicama, na rudarskim asteroidima, u orbitalnim zatvorima i na drugim SF lokacijama. Tamo ima loota, a ima ga i na tjelima drugih igrača...

Marauders se sastoji od nekoliko celina. Bazna logistika, svedena na nekoliko menija, omogućava vam da pokupite dnevne questove, vidite šta nude trgovci, craftujete recepte koje ste otključali i opremite avatara za pljačkaški pohod. Kad se zaželite akcije, izabraćete „raid” (jedina opcija, za sada), što će vas transportovati u instancirani shard koji delite s određenim brojem drugih igrača. U ovoj fazi igra vas stavlja za komande letelice uz pomoć koje treba da se dokopate stanice ili druge lokacije gde vas očekuje FPS akcija. I ovde možete da se krljate s drugim igračima, što neki, u boljim brodovima, intenzivno rade, gankujući početnike pre nego što su ovi dobili šansu da se propisno ispile. Early access igra, balans je daleki san na horizontu...

Kad pristanete, počinje odbrojavanje - sa sobom nosite kiseonika za dvadeset pet minuta jurnjave, istraživanja i napucavanja. Lokacije su prostrane, ali nisu proceduralno generisane, tako da se veoma isplati učenje rasporeda soba (zasad nemate nikakvu mapu). Morate da zapamtite i oznaku doka na koji ste sleteli i da se vratite baš na taj, ako mislite da pobegnete. Alternativa je evakuacija u kapsuli za spasavanje, što ćete prestati da koristite čim craftujete nešto bolje od defaultnog, besplatnog „Rustbucket” broda.

Svemirske stanice i ini objekti su prostrane, depresivne lokacije na kojima se lako gine ako se srlja. Sluh će vam biti najveći saveznik - osluškivaćete klopotanje po metalnim podovima i pokušavati da provalite da li je vaš potencijalni dušmanin/plen čuo vaše kretanje i sada vas vreba u potaji. PVP borba u Maraudersima predstavlja taktičku igru mačke i miša, kao u Tarkovu i Hunt: Showdownu. Kao što malopre rekoh, ako vas ubiju, nepovratno gubite sve što ste imali na sebi, uključujući oružje, oklop, opremu i, najvažnije, torbu.

Marauders nije igra koja mazi igrača, jer u njoj nema (skoro) ničeg besplatnog. Ako ne pazite šta radite, lako možete da potrošite defaultnu novčanu apanažu i opremu i da budete prisiljeni da idete goli u misije. U brodu vas, doduše, čeka free pištolj (ali, najjadniji), malo municije i uprtači, ali ne i vreća u kojoj biste mogli da vratite nešto što može da se proda. Sirotinja, beda i golotinja biće vam najveći problem dok se malo ne ušemite i počnete da preživljavate više puta u odnosu na pogibije. Pitanje je da li ćete imati dovoljno volje i nerava da istrpite tih pet-šest sati koliko je potrebno za adaptaciju.

Ono što potencijalno može da ubije Marauderse jesu čiteri, kojih, za sada, ima malo, ali čiji će broj neumitno rasti ako se igra pokaže iole popularnom. To bi, uz peglanje primitivnog matchmaking sistema, trebalo da bude prioritet razvojnom timu.