Vladimir PISODOROV

1. novembar 2022.

Kod igara kao što je A Plague Tale produkcijske vrednosti moraju da budu na vrhunskom nivou,- kako bi mogao da se očekuje bilo kakav uspeh na tržištu. Requiem, baš kao i prethodnik, na ovom polju ne da ne razočarava, već predstavlja jednu od tehnički najuobličenijih igara koje smo videli do sada.

Grafika je vrhunska, u pojedinim momentima i spektakularna, a dok pohodite dostupne oblasti i pratite kako se krajolik menja, dođe vam da se zapitate kakvi su to majstori radili na ovom naslovu. Naravno, ni zvučna podloga ne zaostaje: od dramatične muzičke pratnje, preko odličnih ambijentalnih zvukova, pa sve do fantastičnog voice actinga. Kako glavnih, tako i sporednih glumaca.

Raskoš na vizuelnom planu odnela je danak kada je hardverska zahtevnost u pitanju, pa će PC igrači, ukoliko žele da pokrenu igru u rezoluciji većoj od 1920×1080 piksela, morati da obezbede mašinu koja je mnogo jača od one iz polja Poželjno u infoboksu. Zbog velike hardverske zahtevnosti, izostale su verzije za PlayStation 4 i Xbox One.

Da se vratimo na detaljisanje o tome zbog čega su produkcijske vrednosti zaslužne za to što će Requiem mnogi uvrstiti u svoju kolekciju (ili ga, barem, staviti na spisak želja). Igra ne donosi puno toga novog kada je u pitanju sam gameplay. Dakle, i dalje je u pitanju naslov čija radnja se odmotava prilično skriptovano i koji vam ne dopušta da previše odstupate od rute kretanja ili od načina na koji su autori zamislili da se odmotava klupko narativa. Naravno, priča je predstavljena igraču na vrhunski način, delom i zbog odlične „glume”, a za razliku od radnje prethodne igre, sada smo dobili daleko više neočekivanih obrta i dramatičnih momenata. Nekome može da zasmeta ukupna dužina igre ili sam tempo odmotavanja radnje. U igri je ukupno 18 poglavlja i svako od njih je poprilično dugačko, pa posle nekog vremena ponavljanje jednog te istog skupa akcija prestaje da bude toliko zabavno. Nije u pitanju open world igra, pa priča mora da se prati u specifičnom ritmu koji su zacrtali autori. Tek tu i tamo bićete u prilici da se upustite u rešavanje neke sporedne misije, ali samo zato što se one već nalaze na glavnoj ruti kretanja, pa će veći izazov biti kako rešiti logičke zavrzlame vezane za njih, nego doći do same lokacije.

U centru zbivanja još jednom su Amicia i njen brat Hugo, koji svoje prokletstvo - „bolest” pod nazivom Prima Macula, prosipa naokolo proždirući čitave gradove i provincije. Horde pacova, kao svojevrsni zaštitni znak igre, još su strašnije nego ranije; Hugo će opet moći da preuzme kontrolu nad njima, ali samo tamo gde je to unapred predviđeno. Ovog puta, mnogo strašniji su okršaji sa ljudskim neprijateljima, jer Amicia ne raspolaže sredstvima za jednostavno rešavanje konflikata. U borbi „jedan na jedan” gotovo je neupotrebljiva, jer osim što može da blokira udarce ili iskoristi nož, protiv neprijatelja u oklopu nema šta da traži. Naravno, kada upotrebi nož, dok ne pronađe drugi biće goloruka, a praćka od koje se ne odvaja je spora i neefikasna. Konflikti se zato rešavaju šunjanjem i, čini se, bezbrojnim pokušajima da se nekako dovučete do checkpointa, kako vam trud ne bi propao. Naravno, i dalje možete da se služite alhemijskim pomagalima, za čije spravljanje se koriste špecije kojih ima u izobilju. Slaba su uteha kada vas neprijatelji sateraju u ćošak, ali trial & error, pa kom opanci, kom obojci.

Amicia u arsenalu ima i samostrel, ali po defaultu može da nosi samo dve strelice, što je za bilo kakvu ozbiljnu upotrebu nedovoljno. Oprema, na specijalnim radnim stolovima na koje povremeno nailazite, može da se poboljšava. To znači da praćka može da se ubrza i postane tiša, da možete da nosite više strelica ili da, recimo, povećate broj činijica u koje smeštate alhemijske mešavine. Za to se troše resursi, ali i alatke koje se obično nalaze u teško dostupnim kovčezima, okruženim neprijateljima i/ili preprekama. Imaćete utisak da ste nekako uvek u zaostatku kada je kvalitet opreme u pitanju, naročito u poređenju sa težinom zadataka koji se nalazi pred vama. Zanimljivo je da se Amicijine osnovne sposobnosti same nadograđuju, a sve u zavisnosti od toga, koji način igranja preferirate. Čini nam se da baš i nemate previše izbora kada je taktika u pitanju, ali ni da levelovanje jednog dela spektra sposobnosti u odnosu na onaj drugi, kada se podvuče crta, ne igra preveliku ulogu. Na primer, skillovi iz sekcije Prudence Amiciji omogućavaju da se tiše i brže kreće pačijim hodom, ali i da dalje baca predmete; Agressive sekcija skillova donosi brže razračunavanje sa neprijateljima kada praćku koristite kao „davilicu”, moći ćete i da šutnete neprijatelja, baš kao i da se brže oporavite od njihovih udaraca; dok Opportunism obezbeđuje učinkovitije baratanje špecijama za pripremanje alhemijskih jedinjenja.

Vrednu pomoć možete da očekujete kada su u pitanju NPC-i, koji vam se povremeno pridružuju. Svaki od njih ima drugačije sposobnosti i „moći”, ali je ponovo problem u tome što ne možete da birate kada će vam se i ko od njih pridružiti u akciji. Osim što vas prate i svojim komentarima doprinose atmosferi, mogu da budu uposleni da obavljaju određene tipove zadataka. Osim „operisanja” polugama, mogu i da skrenu pažnju neprijatelja, ali i da se upuste u okršaj sa njima i na taj način vam omoguće da se obračunate sa ostalima ukoliko ste brojčano nadjačani. NPC-ima karakteristike ne mogu da se menjaju, pa se role-play elementi završavaju sa Amicijom i mršavim manevarskim prostorom na polju njenog razvoja.

Horde pacova veće su nego ranije i lede krv u žilama, ali više ne predstavljaju toliko iznenađenje kao što je to bio slučaj u prethodnoj igri. Ponekad ćete biti u prilici da bežite pred pravom bujicom ogavnih prenosnika zaraze i tu će vam najveći problem predstavljati ograničeno vidno polje zbog čestih promena položaja kamere. I dalje se boje svetla, pa će vam palidrvca i baklje predstavljati najbolje prijatelje. Na raspolaganju su i kolica sa ognjem, alhemijski dodaci za njihovo rasterivanje ili usmeravanje, pa ni na ovom polju, zapravo, nema previše novina. Hugo može da se poveže sa grupama pacova i ne samo da preuzme kontrolu nad njima i tako eliminiše neprijatelje, već i da ih iskoristi da otkrije lokacije ljudskih oponenata. Očekivano, kada vam je to najviše potrebno, braniće se izgovorom da je grupa prevelika i da se odupire njegovom uticaju ili pacova neće biti na vidiku. Sve to urađeno je zbog skriptovane priče i toga kako bi igra dobila obrise interaktivnog animiranog filma.

Logičke zavrzlame nisu nešto zbog čega ćete čupati kosu i često se naći u rebusu. Obično je „caka” pronaći pokretnu platformu koju je potrebno „odvozati” na odgovarajuće mesto, kako biste dosegli više delove ekrana, pronaći način da praćkom deaktivirate bezbednosne mehanizme na vratima, koristiti poluge koje podižu prepreke ili aktiviraju predmete i tome slično.

U odnosu na Innocence, Requiem je veća i sadržajem bogatija igra. Donosi poboljšanja gotovo na svakom polju, više inkrementalna nego revolucionarna, ali, opet, poboljšanja. Naravno, najveći skok primetan je na polju grafike (bogami i optimizacije) koja će malo koga ostaviti ravnodušnim, a kad se sve sabere i oduzme, malo toga možemo da zamerimo autorima. Odlučili su da ne odstupaju previše od početne formule i to je mogao da bude (i još uvek jeste) mač sa dve oštrice.

Pre nego što se latite novčanika, morate da razgraničite da li ste saglasni sa prilično zatvorenim okruženjem i malom slobodom, baš kao i da li će vam praćenje priče biti dovoljno da zadovoljite igračke apetite. Kod Innocencea je to prošlo. Stvar koja potencijalno može da vas odbije od kupovine su pomenute borbe i deonice u kojima se šunjate, jer ćete previše puta morati da ih ponavljate dok ne dođete do dobitne kombinacije. Nije u pitanju Souls nivo težine, već, jednostavno, nespretno rešena mehanika obavljanja akcije od strane autora.

Posle raznih open world pustolovina u kojima smo šipčili iz tačke „XY” u tačku „ZX”, Requiem nam je došao kao melem na ranu sa svojim sporim tempom „odmotavanja”, spektakularnom grafikom, turobnom atmosferom i upečatljivim likovima za koje se lako vezujete.

PRETHODNI TEKST Victoria 3

SLEDEĆI TEKST FIFA 23