Marko VASILJEVIĆ

1. novembar 2022.

Nekih stvari u životu jednostavno nikad dosta. Kako su sadržaji posvećeni superherojima postali jedna od tih stvari - nemamo pojma, ali sigurno postoji neko ozbiljno istraživanje na tu temu. U međuvremenu, izdavači serija, filmova i video-igara ne gube elan, a ni vreme, te štancuju kao da im život zavisi od toga.

Marvel se pretvorio u precizno podmazani mehanizam za ceđenje i najsuvlje drenovine i već postaje ozbiljan zadatak pohvatati šta, kad, ko, gde i u kom multiverzumu. Istovremeno, DC i Warner Brothers primenjuju obrnutu taktiku - oni su ti koji nemaju pojma šta i zašto izdaju, snimaju pa povlače, objavljuju pa otkazuju i slično. U čitavom tom šizofrenom bunilu, kad uhvate sami sebe da nešto ne štima, uvek su imali onog jednog Džokera u rukavu i Betmena na čijim krilima bi nosili sve ostale brljotine.

Srećom po nas, koji superheroje volimo da bistrimo i putem džojpeda, situacija i nije bila tako loša tokom poslednjih godina. Reboot Spidermana i prateći Morales su odlične igre, a i serijal Arkham većini nas ostao je u lepom sećanju. Red je bio da nakon još jednog filmskog resetovanja omiljenog superheroja dobijemo i adekvatan igrivi naslov. I, evo ga. Gotham Knights nastavlja ono što je započeto pre 13 godina Arkham Asylumom i pred nama je još jedna Betman hit igra... u kojoj Betman gine tokom introa. Interesantno. Da li je ovo bilo pametno?

Zavisi kako to posmatrate i koja su vam očekivanja. Igra je tek stigla u rafove, a oštra pera i pogane reči kritike spremno su pucale u kolena mladih naslednika Brusa Vejna, pred kojima je teško breme da dovedu red i pravdu u Gotam i istovremeno zadovolje veterane serijala. Ako zažmurite na jedno oko i posmatrate ovo kao naslov koji ne nosi takvo nasleđe, ovo je jedno jako fino ostvarenje koje će ljubiteljima žanra dati dovoljno mesa da se siti naigraju. U suprotnom, moraćete da prihvatite činjenicu da je ovo moglo (i moralo) da bude bolje.

Dakle, umesto mračnog viteza, imate mogućnost da vodite njegova (ex)sidekicka. Red Hood, Batgirl, Nightwing i Robin, potreseni preranim odlaskom svoga mentora, uzimaju stvari u svoje ruke i rešavaju misije, svako na svoj način. Razlike između njih su pretežno kozmetičke, ali postoje i specifičnosti koje će nametnuti drugačiji stil igre. Ako više volite stealth pristup, bolji su Robin i Batgirl, a ako biste radije da izvadite pištolje i zapucate, favorit će vam biti Red Hood. Ovo ne znači da Red Hood ne može da obavlja stealth misije, naprotiv, samo da je bolji za specifičan pristup. Sem toga, igra vam nikada ne nameće nekog heroja, već uvek imate opciju da šaltate po svom nahođenju, što je korektan pristup i stvara utisak da je sve manje skriptovano i linearno nego što, zapravo, jeste.

Napretkom kroz misije, napredovaćete i kroz nivoe iskustva, što igri daje i RPG komponentu, odnosno, mogućnost otključavanja određenih skillova, unapređenja i bonusa. Developeri su bili mudri, pa su omogućili deljen XP, odnosno, sve što postignete sa jednim od likova levelovaće i sve ostale junake, te nema potrebe za veštačkim grindom radi izjednačavanja nivoa likova. Osim toga, postoji i pomalo konfuzan sistem craftinga, koji će vam omogućiti da tričarije koje skupljate obavljajući misije pretvorite u novo oružje, opremu, kostime i druge kerefeke. Nešto bez čega se moglo, ali će svakako prijati igračima koji vole da progres lika vide i na njegovom (ili njenom) kostimu.

Nakon što ste u bazi operacija nakinđurili svog pulena, vreme je da se otisnete u Gotamske večeri i noći, te da očistite ulice od ološa koji ne spava. Gotam je potpuno otvoreni svet i izgleda prilično moćno u svom tom sivilu i pomračini. Atmosfera grada u kome je zločin najnormalnija stvar iza svakog ćoška, pogođena je u centar i odličan je kontrast sunčanom Njujorku iz Spajdijevih avantura. Za razliku od čoveka-pauka, nećete moći da se tarzanišete po svom nahođenju, ali zato postoji ona kuka sa sajlom koja, prilično slično, čini prelazak od tačke A do tačke B ne previše zahtevnom rabotom, što je odlično, s obzirom na veličinu mape. Alternativno, možete prizvati i motocikl sve sa GPS navigacijom, ali verujemo da to nećete činiti previše često, jer je, paradoksalno, sporije, a i obara FPS.

Osim glavne priče, pred vama će se naći i mnoštvo sporednih zločina koje možete sprečiti. Većinom su to gluposti na koje nalećete usput i dovoljno je umlatiti sitne krimose koji će zauzvrat dati XP i resurse za crafting. Ako se suzdržite, pa ponekog od njih „pritegnete” i propitate, daće vam ponekad i dojavu vezanu za nešto ozbiljnija krivična dela. Na primer, otmice taoca za koje su priheftane eksplozivne naprave i slično. Ovakve misije daleko su interesantnije i po pravilu nose posebne uslove za potpunu uspešnost, a ako ne uspete iz prve, nema popravnog, već se ide na sledeću.

Akcione sekvence povremeno su ispresecane detektivskim deonicama, kada umesto pesnica morate da upregnete vijuge. Ne previše, zadaci koji podrazumevaju da se prebacite u prvo lice i analizirate scenu nisu teški. Dovoljno je da skontate koji predmet je značajan za slučaj, eventualno ga uparite sa još nekim objektom na sceni i kažete „rešio sam”. Ukoliko ste pogodili, idete dalje, u suprotnom - pokušajte ponovo. Ništa ni blizu avanturističkih glavolomki sa početka 90-ih godina prošlog veka, ali korektno uklopljeno u ostali sadržaj i ako ništa drugo, izgleda prelepo.

Zapravo, cela igra izgleda zaista primamljivo. To posebno dolazi do izražaja u scenama kada se vrzmate po enterijerima. Nivo detalja i kvalitet prikaza je fantastičan. Izlazak na otvoreno donekle kvari utisak. Ne toliko zbog dizajnerskih rešenja, koliko zbog tehničkih problema kojih u igri, u trenutku kada smo testirali review kopiju, ima. Povremeno će se dešavati da FPS opadne do nivoa da se to veoma primeti. Scene na motociklu su najproblematičnije, što pomalo čudi, s obzirom na to da veranje po krovovima ide sasvim tečno. Moguće je da će ove trenutne poteškoće biti otklonjene nekom zakrpom, ali ako nemate baš solidnu konfiguraciju, moraćete da se zadovoljite nešto lošijim podešavanjima u opcijama. Vlasnici konzola, takođe, nisu u mnogo boljoj situaciji, jer je igra u tom slučaju „zakucana” na 30 FPS, koje ne može da održi u svakom trenutku.

Srećom, u borbama, koje su skoro pa zaštitni znak serijala, nismo imali takve neprijatne „štuc” varijante. Na veliku žalost, dok borbe nemaju probleme tehničke prirode, imaju one dizajnerske. Same po sebi, borbe nisu loše, ali iz nekog razloga, sve ponuđeno ne pravi onaj WOW! efekat kojim nas je Arkham razmazio, a Spider-Man izbezobrazio. Kada se napuni posebna skala, likovi mogu da izvode specijalne poteze ili manevre, nazvane „momentum ability” i tada borba deluje vizuelno ubedljivo, ali regularno makljanje je meh. Štaviše, nismo mogli da se otmemo utisku da razvojni tim nije pokušao da stvori neku svoju varijantu superhero brawla, već je grozničavo pokušavao da prepiše od druga iz klupe. S obzirom na količinu minuta koje ćete provesti u fajtovima, od toga koliko vam ovo deluje OK ili možda čak i dobro, zavisi i celokupan utisak. Ako je cilj bio da se na akcionom planu dobije samo prelazna ocena, OK, uspeli su, ali ostaje žal što ne možemo da upišemo čistu peticu.

Velika novina jeste multiplayer u vidu co-op režima. S obzirom na razlike između heroja u vidu njihovih specijalki, postoji prostor da se međusobno dopunjuju i time misije rešavaju na drugačiji način. Suštinski, ništa ovde nije toliko izazovno da je takav pristup neophodan, ali svakako pozdravljamo svaki pokušaj originalnosti. Posebno zbog toga što ima potencijala za igrače kojima ne bi bilo neprijatno da se iscimaju i igraju ovo u role-play fazonu uz glasovnu komunikaciju.

Kada se sve sabere i oduzme, Gotham Knights ima svoje uspone i padove, probleme i svetle momente, ali čekira sve na spisku stavki koje jedan ovakav naslov treba da poseduje. Borba nije loša, ali jeste pomalo neubedljiva i to spušta konačnu ocenu. Ne pomaže ni odsustvo „filmskijeg” osećaja koji je mogao da bude nešto bolje dočaran ubedljivijim muzičkim deonicama i kvalitetnijim cut-scenama. Šteta, pogotovo kada se uzme u obzir koliko truda i sadržaja je upumpano u čitav projekat. I pored toga, vreme provedeno u igri nam je prijalo, a i nije kao da imamo baš previše ovakvih naslova. Uostalom, kada ste se poslednji put sajlom uspentrali na gotsku katedralu i sonarom pretraživali njuške koje treba upoznati sa pesnicama željnim pravde?