Vladimir PISODOROV

1. novembar 2022.

Da li, naročito vi nešto stariji, možete da poverujete da ćemo od sledeće godine da ostanemo bez obe fudbalske simulacije? Dva titana čiju smo borbu na igračkoj sceni, sa sladostrašćem i grickanjem usana, posmatrali decenijama unazad! Dobro, bez Pro Evolution Soccera ostali smo odavno i ono što Konami radi sa svojim novim projektom - eFootballom, možemo da nazovemo svakako, samo ne pažnje vrednim. Međutim, poslednji ekser u kovčeg fudbalskih simulacija, kakvim ih znamo, udaren je podatkom da EA Sportsova FIFA od sledeće godine nestaje kao prah nošen vetrom.

Licenca je istekla, a od daleke 1993. godine, kada je svetlost dana ugledala igra FIFA International Socccer za Segin Mega Drive, prošlo je nestvarnih 29. godina. Kao da je juče bilo... Igra je kasnije, naravno, portovana i za ostale igračke sisteme, a ako se ne sećate, podsetićemo vas da su na meniju bili okršaji reprezentacija. Zbog toga ne čudi to što su se sa omota igre šepurili David Platt i Piotr Swierczewski. Ko pamti ova dva asa reprezentacija Engleske i Poljske - svaka mu čast. Nažalost, igra je obilovala nelicenciranim sadržajem, a među gotovo 100 nacionalnih timova nije bilo našeg.

Za razliku od Kick Offa, čije je vreme prolazilo, i Sensible Soccera, koji je harao tržištem kao da ne postoji sutra, FIFA International Soccer je pogled iz ptičije perspektive zamenila onim izometrijskim i baš to je bio jedan od najvećih selling pointa. Igra je imala svega četiri igračka režima, ali to nikom nije smetalo. Legenda je rođena.

FIFA Soccer 95 izlazi naredne godine (samo za Sega Mega Drive) i polako počinju da se naziru obrisi onoga što ćemo gledati narednih decenija. Umesto reprezentacija, na meniju su sada klubovi i to iz šest najjačih liga: italijanske, engleske, nemačke, holandske, španske i francuske. Tu je i podrška za igranje do četiri ljudska igrača istovremeno, ali i problem sa licencama za igrače koji su predstavljeni fiktivnim imenima.

Godine su prolazile, sadržaj se gomilao, i došli smo do ere kada su promene počele da se mere kašičicama. Govorimo bar za dve-tri godine unazad. EA Sports je već tada znao da ostaje bez licence, a ulaganje dodatnog napora za njeno zadržavanje činilo se besmislenim kada se zna da je takmac potučen do nogu. FIFA 21 dobila je next-gen „zakrpu”, prošlogodišnje izdanje, iako je zvanično next-gen, u praksi to nije (samo su vlasnici PlayStationa 5 i Xbox Series konzola osetili deo tih čari), baš kao ni ovogodišnje, za koje možemo da kažemo da predstavlja labudovu pesmu. Sem dodatnog rada na detaljnosti prikaza najpoznatijih svetskih igrača, malo toga se promenilo na vizuelnom planu. Zbog toga igra deluje nekako nedorečeno, ali je to tek jedna od stavki koje nam se nisu dopale.

Ne računajući izmene u sistemu Chemistry, sve ostalo vezano za igračke režime gotovo je identično kao i prošle godine. Izmena ima, ali umesto što ćete moći da igrate protiv AFC Richmonda i gledate kako se Ted Lasso, glavni junak istoimene TV serije, šetka pored aut-linije, očekivali smo značajnije novitete. Mi smo, naravno, još jednom prošli kao bosi po trnju, pa osim toga što nismo zastupljeni na klupskom nivou, EA Sports je zanemario i podatak da se reprezentacija kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u Kataru. Nažalost, režim World Cup u momentu nastajanja ovih redova nije bio dostupan, a po rečima autora biće naknadno implementiran u igru, u formi (besplatnog?) DLC-a, koji će se u ponudi naći neposredno pred prvi sudijin zvižduk na najvećoj svetskoj smotri fudbala. Da li ćemo se tamo naći i mi, ali i 11 ostalih reprezentacija kojima je uskraćeno to pravo, ostaje da se vidi. Nemojte previše da se nadate, EA Sports nas je uvek držao u zapećku.

Verovatno najveća novina koju donosi FIFA 23 je implementacija druge generacije tehnologije HyperMotion, koja sada uključuje 6000 animacija, pa igrači na terenu deluju realističnije nego ikad. Ovo je dovelo do dodatnog smanjivanja tempa izvođenja akcije, te je FIFA 23 najsporija FIFA u istoriji serijala. Barem onog njegovog modernog dela. Prostora za usporenje ima još, ali konačno smo dobili toliko željeni delić vremena koji nam je nedostajao da obavimo (bespotreban) dribling, poigramo se sa loptom za dušu ili je ispred nosa oponenta ćušnemo do saigrača. Da je u pitanju stvar koja menja odnos snaga iz korena - nije, ali kada se posle odigranih nekoliko partija u FIFA 23 vratite na prošlogodišnje izdanje, i te kako ćete ceniti fluidn(ij)e pokrete fudbalera i nešto više vremena za razmišljanje.

Sledeće dve stvari, koje ćemo apostrofirati kao nove, više govore u prilog tome da se igra dodatno pomerila ka arkadi, a ne simulaciji, mada to ne mora nužno da bude slučaj. Prva od njih su Power šutevi, koji iako ne mogu da se porede sa komičnim situacijama iz izdanja koje je pokrivalo Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji i Japanu 2002. godine, deluju prilično nerealistično. Ukoliko u isto vreme pritisnete tastere ’L1’ i ’R1’, kamera će zumirati igrača u čijem posedu se nalazi lopta, a nakon što „overite” i taster za šut, dolazi do ispaljivanja projektila čije snage se ne bi stideli ni Siniša Mihajlović i Roberto Karlos zajedno. Inače, zumiranje može da se isključi i to je preporučljivo (iako dramu situacije spušta za koplje), jer ćete tako moći lakše da nišanite. Sledeća stvar je izvođenje prekida, kod kog, osim usmeravanja lopte, sada možete da birate i koji njen deo će igrač zahvatiti kopačkom. Imate osećaj kao da se nalazite u nekoj simulaciji bilijara, dok su rezultati na početku mizerni i daleko ispod očekivanih. Stvar koja je dobra je to da je rešen prošlogodišnji fijasko sa kratkim dodavanjima, pa u devet od deset slučajeva lopta završava tamo gde ste naumili. Osim ako se ne junačite previše i ne pokušavate nemoguće. Utakmice više ne morate da preskačete (čitaj: da ih simulirate), jer je sada na raspolaganju „igranje” najvažnijih momenata - kao da se nalazite u nekom fudbalskom menadžeru. Kontrolu nad timom preuzimate u ključnim momentima i (ne)činjenjem možete da utičete na ishod akcija, to jest, čitavog meča.

Liga šampiona i dalje je tu, baš kao i nekadašnji Copa Libertadores, sada CONMEBOL Libertadores, ali ćete prateća takmičenja (na primer, Ligu Evrope i Ligu konferencija) morati da igrate kroz kampanju. Ako i kada se kvalifikujete. Iz režima Kick Off omogućen je samo pristup pripadajućim finalima, baš kao i u prethodnim slučajevima, što baš i nije toliko zanimljivo.

Ako bismo pustili da brojke govore, one bi rekle da se u FIFI 23 nalazi preko 19 hiljada licenciranih igrača, preko 700 timova, sto fudbalskih „hramova”, ali i preko 30 liga. Nas, rekli smo, OPET, nema, pa čast regiona brane Dinamo iz Zagreba i Hajduk iz Splita. Čisto sumnjamo da je u pitanju problem koji potiče od krovnog Saveza i naših najboljih klubova, jer bi njihovo pojavljivanje u igri i te kako doprinelo boljem imidžu i klubova i države. Stvari su ovde mnogo dublje.

Podrška za ženski fudbal u serijalu FIFA postoji već nekoliko godina, ali prvi put se na meniju nalazi i izbor klubova. Čak je i nežniji pol dobio prednost u odnosu na sve muške reprezentacije koje su se plasirale na Svetsko prvenstvo ili klubove koji su zavredeli učešće, recimo, u evropskim klupskim takmičenjima. Inače, i devojke crpe beneficije tehnologije HyperMotion2, pa ko voli, neka izvoli. Planiranim izdanjem pomenutog DLC-a World Cup, na meniju će se naći i mogućnost igranja Svetskog prvenstva u fudbalu u konkurenciji žena koje se održava 2023. godine.

Iako se reklamira kao igra koja donosi mogućnost crossplay igranja, tvrdnja autora samo je donekle tačna. Recimo, Pro Clubs ne podržava ovu mogućnost, a pikanje lopte između vlasnika konzola različitih generacija nije moguće. Vlasnici PlayStationa 4 moraće suparnike da traže među vlasnicima Xbox One konzola, PlayStationa 5 među onima koji poseduju Xbox Series X/S i tako dalje.

Šta će se desiti dan posle, odnosno, sledeće godine, te kako će EA Sports uobličiti svoju novu fudbalsku franšizu, ostaje da se vidi (kako je to uradio Konami, videli smo). Tek, ono što se nalazi pred nama je poslednje ceđenje suve drenovine i po broju, značaju i kvalitetu implementiranih poboljšanja, to je jasno kao dan.

FIFA 23 je za nijansu spektakularnija nego FIFA 22, pokreti igrača i izvođenje akcija je fluidnije, ali sve to je tek kašičica začina na aromu koja nam je dobro poznata. Mikrotransakcije su i dalje tu, pa ako bi FIFU 23 nečim morali da preporučimo, onda bi to bilo zbog toga što je u pitanju poslednje izdanje i poslednji deo slagalice čiji su delovi izdavani tokom prethodnih 29 godina.

PRETHODNI TEKST A Plague Tale: Requiem

SLEDEĆI TEKST Uncharted: