Aleksandar ĐURIĆ

1. novembar 2022.

Članovi malog razvojnog tima Cloak and Dagger Games iz Engleske, od 2014. godine proizvode avanture sa point & click izvođenjem i pokazuju veliki nivo pripovedačkog umeća. The Excavation of Hob’s Barrow je njihova četvrta „dugometražna” igra, posle odlične avanture o preživljavanju u prašumi - Sumatra: Fate of Yandi, iz 2019. godine. Ovaj razvojni tim ima i tri avanture kratkog trajanja, a na Steamu, primera radi, možete da preuzmete njihovu besplatnu adaptaciju kratke priče „The Terrible Old Man” H.F. Lavkrafta. Ovog puta, za izdavača, imaju trenutno vodeću kompaniju kada je reč o kvalitetu avantura koje objavljuju konzistentnim ritmom i medijskom prisustvu - njujorški Wadjet Eye Games. Njih smo više puta hvalili na stranicama ove rubrike zbog, može se reći, klasika, kao što su serijal Blackwell od pet avantura, Gemini Rue, Primordia i Unawoved. Rezultat saradnje ovih studija prevazišao je ionako visoka očekivanja.

Generalno, igre ovog izdavača ne karakteriše visok stepen težine, a Hob’s Barrow spada u njihove lakše avanture. Koristite jednostavan interfejs, kombinacije predmeta koje bi, mahom, funkcionisale i u stvarnom životu su zdravorazumske, kroz igru dobijate puno smernica za rešavanje zagonetki i nikad ne raspolažete sa mnogo predmeta. Tu su i standardne quality of life olakšice: trenutna promena lokacije dvoklikom na izlaz, taster za obeležavanje svih hot-spotova, spisak zadataka sa kratkim objašnjenjima, kao i „teleport” na neku od važnih lokacija. Dosta je kreativnosti ušlo u izradu, ipak, zabavnih zagonetki, ali retko ćete se zaglavljivati i radnju odmotavati bez dužih zastoja.

Razlog zašto je ova igra toliko dobra je, pak, visok kvalitet priče o gospođici Thomasini Bateman, koja se bavi arheologijom u viktorijanskom dobu, a za potrebe pisanja knjige o mogilama Engleske, u kojima su u drevna vremena sahranjivani mrtvi, dolazi u izolovano mestašce Bewlay, kako bi istražila mogilu iz naslova igre koja se nalazi negde u blizini. Međutim, suočiće se sa nizom poteškoća, od sumnjičavih i tajnovitih meštana, preko čudnih snova, do glasina da se u Hob’s Barrowu krije hobgoblin, a da zločeste vile naseljavaju okolnu zemlju. Radnja se isprva odvija polako, dok se upoznajete sa selom i njegovim stanovnicima, koji su oživljeni uverljivim ličnostima, šarmantnim dosetkama, i odličnom glumom, a koji kao da ne žele da pronađete i otkopate Hob’s Barrow. Kako se navikavate na maglovite i vetrovite predele neplodne zemlje kojom provejavaju zvuci ptica, stoke i domaćih životinja, a koja je „lik za sebe” i ubedljivo je audio-vizuelno predstavljena, tako natprirodne pojave sve više prodiru kroz veo između našeg sveta i onog iz britanskog folklora. Zastrašujuće vizije sa one strane kolebaju stavove i ubeđenja naše junakinje u ovoj priči o sukobu nauke i magije, materijalnog i duhovnog. Iako je ovo, pre svega, atmosfera tihe jeze i postepenog građenja napetosti, scene užasa i efektnih krupnih kadrova su maštovite i slasno zlokobne.

Pored intrigantne misterije sa meštanima, mogilom i neobjašnjivim pojavama, dodatan sloj narativu daje to što je sve uokvireno pismom koje Thomasina počinje da piše na početku igre, a hronološki, nakon tragičnih događaja iz same igre, što je čini nepouzdanim naratorom, a dalje navodi da se zapitamo je li ono što se desilo (ili „desilo”) samo plod njene poremećene psihe. Ekspertski suptilno razrađeno psihopatološko stanje junakinje je oslikano kroz odnos prema ocu koji se pojavljuje u učestalim flešbekovima iz njenog detinjstva. On se, takođe, bavio antikvarstvom, a sad se nalazi u komi nakon nesreće koja se dogodila, otkriva se, upravo u Bewlayu pre 25 godina, gde je istraživao baš Hob’s Barrow! Da li će otkopavanjem mogile uspeti da spase oca koga i dalje redovno posećuje u bolnici i od kog je naučila sve što zna, proverite sami u ovoj potresnoj priči u kojoj autentičan horor više potiče od glavnog lika, nego od spoljnih užasa. Sve u svemu, kapa dole za talentovane pripovedače iz Cloak and Dagger Gamesa.