Dragan KOSOVAC

1. septembar 2021.

Rumunski indie razvojni tim Alien Pixel Studios donedavno je za pojasom imao samo jednu igru, blesavi simulator lansiranja raketa Polandball: Can into Space!, koji se u javnosti pojavio još pre pet godina. Od tada do danas, vredno su radili na svom drugom naslovu, prelepoj platformi Unbound: Worlds Apart.

Ne morate biti hard-core ljubitelj platformskih igara da na prvi pogled shvatite da se radi o veoma kvalitetnoj igri, čak i pored toga što je priča relativno generička. Centralni protagonista Unbounda i naš alter-ego u igri je mali Soli, koga ostala deca izbegavaju, jer je već talentovaniji mag od mnogih starijih stanovnika njihovog sela. Solijeva specijalnost je otvaranje portala kroz prostor i kroz vreme ka drugim svetovima i stvarnostima čija svojstva su drugačija od onog u kom je rođen. Kada zlokobna magična sila pokuša da osvoji sve stvarnosti, Solijevo malo naselje pogađa katastrofa i svi stanovnici beže glavom bez obzira, pokušavajući da sačuvaju živu glavu. Soli ne beži, nego rešava da iskoristi svoje sposobnosti da zaustavi bezimenu pretnju.

Zaplet sa malim protagonistom kog strašna pretnja šalje na avanturu diljem sveta jeste poznati kliše, ali je zato mehanika igre veoma inovativna. Naime, pomenuti portali koje Soli otvara predstavljaju temelj gameplay mehanike ove igre, kao i glavni izvor izazova, rešavanja problema pa samim tim i zabave koja proizlazi iz tog iskustva. Portali su u 2D svetu igre predstavljeni kao kružne zone u kojima važe drugačija pravila nego u „normalnom svetu” u kom se Soli trenutno nalazi. Sami portali, poput onog koji obrće gravitaciju naglavačke, mogu da se vežu za Solija i prate ga dok se kreće, a drugi su statični i ostaju tamo gde ste ih postavili, kao portal koji prikazuje isti svet, ali u drugačijem vremenskom periodu. Kako vreme u igri odmiče i otvarate nove zone, Solijev arsenal dobija nove vrste portala sa novim mogućnostima, idealnim za prevazilaženje platformskih problema u svetu oko vas.

Upotreba portala često zahteva solidnu dozu eksperimentisanja, čisto da vidite kako portal koji otvarate menja okolinu i protivnike. Tako su neke barijere i platforme prisutne u jednom svetu, a odsutne u drugom. Slična stvar je sa protivnicima koji mogu da budu veći ili manji, pokretni ili statični, agresivni ili pasivni. Zbog svega toga, nakon uvodnih izazova koji mogu da se rešavaju polako, u kratkim platformskim sekvencama, zadaci relativno brzo prerastaju u serije pažljivo tempiranih kombinacija skokova i otvaranja i zatvaranja portala. Autori igre očigledno su bili svesni koliko su neki od zadataka koje su stavili pred nas izazovni ili otvoreno teški, pa zbog toga Soli ima neograničen broj života, a i checkpointi u okviru automatskog sistema za snimanje pozicije nalaze se bukvalno nakon svakog problema. To, ipak, ne znači da je igra potpuno linearna, već ima dva različita završetka. Ako idete najkraćim putem do finalnog bossa, čeka vas „loš” kraj, a za onaj „dobar”, potrebno je da pre finalnog obračuna obavite seriju specifičnih zadataka širom sveta igre. Još jedan koristan dodatak koji olakšava snalaženje u svetu je mapa koja pokazuje presek lavirinta kroz koji se krećete, sa jasno označenim tačkama od interesa ili mestima gde vas čeka određeni NPC. Da stvari budu još bolje, specijalno magično kamenje omogućava teleportovanje po mapi.

Tehnička strana igre je solidna. Unbound izgleda veličanstveno, sa ručno crtanim 2D likovima, objektima i okruženjima. Zvuk je, takođe, vrhunski, sa muzikom koja prati događaje na ekranu i upotpunjuje atmosferu, kao i kvalitetnim zvučnim efektima. Mala zamerka je potpuno odsustvo glasova koji bi, svakako, ubrzali povezivanje igrača sa pričom.

Kada se sve sabere i oduzme, Unbound: Worlds Apart je vrlo dobra igra malog indie studija, koja u potpunosti opravdava cenu od dvadeset evra i ostavlja nas sa pitanjem šta li će biti sledeći projekat Alien Pixel Studiosa?