Dragan KOSOVAC

1. septembar 2021.

Pre dva meseca, u „Prvim utiscima” pisali smo o ranoj verziji igre King’s Bounty II, nestrpljivo iščekivanog nastavka više od tri decenije starog naslova koji je tokom godina iznedrio kako legendarni serijal Heroes of Might & Magic, tako i noviji serijal King’s Bounty koji su pre trinaest godina pokrenuli ruski studiji Katauri Interactive i 1C Company. Upravo su ljudi iz 1C entertainmenta pre dve godine objavili da rade na ovom nastavku koji je, konačno, stigao. Kao što smo konstatovali pre dva meseca, srž igre je na mestu i fanovi „novijih” King’s Bounty naslova naći će načina da to cene i da izvuku maksimum iz KB2. Ipak, postavlja se pitanje da li je sve ostalo dovoljno dobro da privuče novu publiku? Da li je ova igra u pokušaju da istovremeno postane i verna prethodnicima i inovativna i pristupačna potencijalnim novim igračima postala nešto čija aroma na kraju nije u stanju da zadovolji ičiji ukus?

Okvirna priča igre vodi nas u novi fantazijski svet, Antaru, čije je najveće kraljevstvo, Nostrija, već neko vreme na ivici kolapsa usled političkih mahinacija različitih frakcija i želje stanovnika pojedinih pokrajina da postanu manja, nezavisna kraljevstva. U takvom svetu, vi preuzimate ulogu jednog od troje ponuđenih likova, sa zadatkom da opstanete u ovom opasnom svetu i sprečite da neizbežni sukob koji preti kraljevstvu odnese more nevinih žrtava. Bez obzira na to da li ćete se odlučiti da vodite ratnika Aivara, čarobnicu Katherine ili paladina Elisu, priča počinje na istom mestu, u ledenom zatvoru Fort Crusis i to zato što je prorok na fensi kraljevskoj žurci predskazao da kraljevstvu preti magična pošast, a da ste baš vi taj izabrani koji će spasiti kraljevstvo. Šest meseci kasnije, vas puštaju iz apsa i krećete na svoju veliku avanturu na čijem kraju ćete se zaista boriti za spas celog kraljevstva. Ipak, dok je glavna priča efektivno linearna, tu je obilje sekundarnih kvestova i svaki od pomenutih junaka ima niti priče koje su specifične samo za igru sa tim likom.

Početni period kontakta sa ovom igrom verovatno neće biti najsretniji za publiku, bilo da se radi o novajlijama koji očekuju manje-više konvencionalni RPG, bilo da su u pitanju stariji, iskusni fanovi serijala King’s Bounty ili HoMM. Naime, KB2, na prvi pogled, ostavlja utisak modernog RPG naslova sa pogledom iz trećeg lica, u stilu Witchera, jer se vaš lik slobodno kreće 3D svetom u kom NPC-i čavrljaju međusobno ili sa vama. Zapravo, ne radi se o pukom ćeretanju, već su svi dijalozi glasovno odglumljeni, od vaših razgovora sa likovima tokom glavne priče do tračarenja sporednih likova pored kojih prolazite na ulici. Takođe, kad smo već kod kretanja kroz svet igre, moramo da se požalimo na nekoliko stvari. Na prvom mestu i dalje je „kruti” hod protagoniste koji, ipak, nije doteran vizuelno, a pride je i prilično spor. Jahanje, nažalost, nije mnogo brže od hodanja, pa prevaljivanje prostranstava igre vremenom sve više „žulja”. Na kraju, igra „glumi” open world, ali više je u pitanju prošireni hodnik koji vas polako sprovodi od jedne tačke interesovanja do druge. No, da se vratimo prvom susretu sa izgledom igre. Stariji igrači će se trenutno zapitati gde je pogled na mapu sveta iz ptičje perspektive, a odgovor je: „Nema ga, ovo nije takva igra”. Sa druge strane, novije igrače najverovatnije će zabezeknuti početak prve borbe, kad skapiraju da se naš glavni lik nikada ne bori direktno, već „navija” sa strane bojnog polja za članove svoje armije koje je poslao u bitku. To sve je, naravno, u duhu ovog serijala i naslova koji su ga inspirisali, ali se, ipak, ne uklapa organski u novi osnovni izgled igre.

Interesantno, ali autori su se prilično trudili da stvore tu organsku vezu između bitaka i sveta kreiranjem bojnih polja na specifičan način. Bez obzira na to gde se nalazite, na poljani, u seocetu, na mostu, na okuci puta, taj deo 3D okruženja vašeg lika biva podeljen na šestougaona polja kojima se potezno kreću vaše i protivničke jedinice. Ovo ukazuje na to koliko brige je posvećeno stvaranju okoline, jer objekti i vertikalnost bojišta imaju realan uticaj na efikasnost jedinica. Dok su prepreke u ranijim igrama povlačile za sobom penal pri gađanju sa daljine, sada ako između date jedinice i njene mete nema direktne linije vidljivosti, napad i nije moguć. Takođe, ako se vaši strelci nalaze na izdignutom delu bojnog polja, njihov domet će biti veći. Ovakav pristup dizajnu bojišta ima kako dobru, tako i lošu stranu. Sa dobre, jedinice na terenu imaju „realnu razmeru”, kako međusobno, tako i u odnosu na elemente okoline, ali to je plaćeno činjenicom da su taktičke mape podeljene na ukupno manji broj heksova, pa se i jedinice, shodno tome, kreću za manji broj polja. Ipak, taktička dubina, izazovnost i zabava tokom bitaka i dalje su na očekivano visokom nivou.

Ruku pod ruku sa kvalitetnom mehanikom borbe idu i način regrutovanja jedinica, kao i robustan sistem razvoja vaših likova. Naime, kao što je to bio slučaj u prethodnim igrama ovog serijala, vrednost leadershipa vašeg lika diktira koliko jedinica date vrste možete da izvedete na bojište. To znači da na različitim lokacijama možete da regrutujete koliko god jedinica vam dozvoljavaju zlato i „inventar” prodavca, kao i da u vašoj pratnji (koja je potpuno skrivena dok se vaš lik kreće svetom) mogu da se nalaze na desetine različitih tipova jedinica (u igri ih je ukupno preko 70). Ipak, kada bitka počinje, dobijate na uvid koje jedinice će vam biti protivnici i možete da odaberete do pet jedinica iz svoje svite koje će im izaći na megdan. Prilikom tog izbora svojih šampiona, veoma je bitno da obratite pažnju na klasifikaciju stvorenja i boraca, jer ako se ne vole, imaćete značajne penale po pitanju morala i borbene gotovosti. Naime, kako su talenti razvoja likova raspoređeni u četiri škole koje igra naziva „idealima”, tako su i same jedinice svrstane u ta četiri domena: red, anarhija, finesa i moć, (order, anarchy, finesse, power). Logično, ako su sve jedinice iz istog domena imaće bonuse na sinergiju, a ako su iz oprečnih škola, čekaju ih penali. Interesantno, odabir specifičnog ideala i talenata u okviru te škole nije konačan, već igra dozvoljava promenu specijalizacije, što je veoma korisno kada ste suočeni sa specifičnom bitkom u kojoj je poželjno da pored loadouta jedinica promenite i talente koje koristite. Slično je i sa samim regrutovanjem - najmanje zlata trošite upravo na jedinice koje pripadaju idealu u kom imate najviše talenata, a rešavanje određenih kvestova na način koji nije u skladu sa idealima datog NPC-a može da vam zaključa njegovu prodavnicu jedinica ili opreme. Tipovima ideala pridružene su i škole magije koje igra koristi. Da li je u nekom trenutku postojao plan da uz svaki ideal idu po dve škole magije ili je od početka odlučeno da svaka škola magije nosi dvodelni naziv, ostaje pitanje, ali magije su: život i svetlost (life & light), smrt i tama (death & darkness), vazduh i vatra (air & fire) i na kraju zemlja i led (earth & ice). Sve magije određene škole posebno su efikasne kada se koriste protiv protivnika koji pripada suprotnom idealu (na primer, magije smrti i tame nanose više štete stvorenjima iz domena reda). Sistem ideala povezan je i sa odlukama koje donosite tokom igre, pogotovo tokom obavljanja sporednih kvestova koji su dobar način za farm još poena za talente (dobija se poen za razvoj onog ideala u skladu sa kojim ste rešili kvest). Takođe, ako uložite previše poena u određenu školu, moguće je da vam potpuno suprotni pristup neće biti dostupan (order vs anarchy i finesse vs power).

Izgled KB2, kao i mnoge druge stvari u ovoj igri, kombinuje lepotu prikaza tokom bitaka i upečatljivu nedorađenost na polju animacije likova, pogotovo tokom narativnih momenata i ružnog kretanja glavnog lika. Sa druge strane, zvuk zaslužuje svaku pohvalu, što zbog enormne količine glasovne glume svih mogućih likova, što zbog prelepe muzičke pratnje koja ima prepoznatljivi Heroes šmek.

Na kraju, nema sumnje da će ljubitelji ovog serijala rado progledati kroz prste ovom naslovu (i trpeti agonalno sporo kretanje) kako bi došli do skrivenog taktičkog blaga koje igra krije iza svojih trideset i kusur sati kampanje. Brojne ideje utkane u robusnu core mehaniku igre vrlo su interesantne, ali, ipak, ostaje osećaj da bi sve bilo mnogo prijatnije da je osnovni prikaz „old school”, iz ptičje perspektive, kao i da je kretanje, makar na konju, znatno brže. Prostor za unapređivanje postoji, da li putem zakrpa ili većih dodataka sa novim sadržajem, odluka je na ljudima iz studija 1C.