Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2021.

Ako se legije ljubitelja s entuzijazmom sećaju vaše igre nakon decenije i po, to znači da će ta igra uvek zasluživati nastavak, bez obzira na to da li je prošlo šesnaest ili sto šezdeset godina. Nekadašnji Tim Šejfer i Double Fine posvetili su nadljudsku pažnju drugom delu svoje najpoznatije sage, pumpajući u Pshychonauts 2 sumanute količine pažnje i rafinmana, ali i opreznog humora koji svedoči o duhu vremena. Igra počinje disklejmerom o ozbiljnosti mentalnih poremećaja i savetom igračima koji se plaše zuba (!) da odu na link s medicinskim resursima. Tim Šejfer, koji je stvorio Grim Fandango, ovu poruku bi ubacio radi sarkastične sprdnje, ali Tim Šejfer iz 2021. želi da je ozbiljno shvatite. Zaista bih voleo da vidim kako izgleda osoba koja bi se unezverila zbog ove šarmantne, bezazlene platformske avanture ili zbog karikaturalnih zuba. Prvo bih je sagledao sa svih strana, a onda bih je poslao u vojsku da trči uzbrdo s gas-maskom, tri puta dnevno da čisti pušku i kroz znoj izbaci svoje banalne psihoze.

Iako je igračima originala prošlo toliko godina, mladi Raspućin „Raz” Akvato, novopečeni pripadnik međunarodne psiho-špijunske organizacije Psihonauta, još nije ni otresao prašinu s pulovera nakon svoje prve avanture. Dvojka se neposredno naslanja na dešavanja iz prvog dela, kojih se možda sećate, a možda i ne, zbog čega intro prikazuje obimnu rekapitulaciju. Uglavnom, kidnapovanje i oslobađanje šefa organizacije nije bio kraj, već početak dublje i krupnije zavere, koju će Raz i ekipa morati da raščivijaju kroz seriju beskrajno maštovitih nivoa s mnogo naracije i ekspozicije, srednjom količinom platformisanja i minimalnom borbom. Pshychonauts 2 je tu da vam ispriča priču, a ne da vas muči neprestanim fajtovima - imajte to u vidu ako mislite da je ovo neki novi Ratchet & Clank. Totalno nije.

Lepota Psychonautsa 2 proizlazi iz činjenice da svaki nivo predstavlja bespuće nečijeg uma, gde je moguće bukvalno sve. Tim i ekipa dali su mašti na volju, kreirajući situacije koje pokrivaju kompletan spektar emocionalnih epiteta, od tužnih i tragičnih, preko komičnih i suludih, pa do bizarnih i onih koji su doslovno pali s Marsa. Teoretski je nemoguće da vam igra dosadi pre nego što, nakon petnaestak sati, stavite tačku na kampanju i posvetite se jurenju trica i ačivmenata koje ste propustili.

Baza operacija vam je Psychonauts HQ, glavni štab prepun opcionih zanimacija, skrivenih sitnica i bizarnih likova koji izgovaraju sumanute rečenice. Tu ćete praviti pauzu nakon svake misije, produbljivati priču i baviti se logistikom, poput kupovine unapređenja kod vendora. Kad se otisnete u misije, opušteno bauljanje zamenićete fokusiranim tokom priče, koji je, kao što malopre rekoh, začinjen s malo manje akcije nego što možda očekujete. Većina stvarčica koje skupljate tokom igre doprinosi budženju parapsiholoških moći, poput telekineze, pirokineze, levitacije i drugih. Što se tiče društva, ekipa iz kampa s kojom ste proveli prvi Psychonauts samo je delimično tu, a pridošlice, nakon odličnog uvoda i razrade odnosa u prvoj misiji, nekako bivaju stavljene na stranu.

Osim kompleksnijeg gejmpleja i „mekših” fazona, Psychonauts 2 se od keca prvenstveno razlikuje po spektakularnoj, modernoj grafici i prebogatoj produkciji u kojoj se nije žalilo para. Ovo je daleko najskuplja igra koju je Double Fine potpisao i ta raskoš je vidljiva na svakom koraku.

Pshychonauts 2, pored verzija za PC i Xbox konzole, dolazi i za PlayStation 4/5, što je prilično neobično s obzirom na to da igru izdaje Microsoft, to jest, Xbox Game Studios. MS je i ranije eksperimentisao s multiplatformnošću (obe Ori igre predstavili su i za Nintendo Switch, recimo), ali, koliko znam, nikada nisu otvoreno podržavali svoju najljuću konkurenciju, Sony. Vremena se menjaju, nekad nagore, ali u ovom slučaju, nabolje.