Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2021.

Napraviti dobru Alien igru pokazalo se teže nego snimiti dobar „Alien” film, ali je jedan kvalitetan „ubod” na tu temu dovoljan da nosi scenu decenijama. Prvi i drugi film iz serijala, iako su snimljeni dok je svet još bio mlad, ostali su prilično imuni na grozote koje su pravljene posle njih. Zvanični nastavci sa Sigurni Viver još su mogli da se svare, ali kada su eksperimentatori počeli da prave B filmove u koje su uključili i Predatora, sve je otišlo kvragu. Povratak Ridlija Skota sa „Prometejem” i njegovim nastavkom dodatno je odmogao i ti filmovi će ostati upamćeni kao impotentno batrganje u potrazi za starom slavom. Srećom, ta slava se autoreplikuje i održava sama od sebe.

U slučaju igara, postoje možda tri dobra naslova koji plivaju na površini mora jezivog treša, za sve platforme koje se mogu zamisliti. Svi, naravno, znate za Alien: Isolation, daleko najbolju Alien igru svih vremena, ali možda su vam promakli Alien: Blackout (2019.) za iOS i Android i poslastica za konosere, Aliens Infestation (2011.) za Nintendo DS. Tako je, postoji jedna jedina Alien igra za PC koju vredi igrati, sve ostalo je Jezuš Marija, pogotovo Aliens: Colonial Marines iz 2013, koji zaslužuje poseban slot u enciklopediji balege.

Autorima Aliensa: Fireteam Elite treba skinuti kapu i hajfajvovati šapu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog odlučnosti da hrabro zagrizu u ovaj ukleti IP i naprave solidnu igru koja zaslužuje da joj se posveti pažnja. U pitanju je kooperativna pucačina u trećem licu za troje igrača, koja po konceptu podseća na Outriders, ali je mnogo svedenija i fokusiranija od te rastegnute budalaštine iz Square Enixa. Igra ima četiri povezane mini-kampanje sa po tri misije, čije kompletiranje otključava horde mode, namenjen igračima koji jure težinske izazove. Ako ste solista, kompletan sadržaj možete da iskusite u društvu botova, ali ćete biti prinuđeni da igrate na casual nivou.

Aliens: Fireteam Elite je prvi Aliens proizvod bilo kog tipa koji kombinuje stare i nove filmske uticaje, preciznije, gung-ho militarističku tematiku iz „Aliensa” i postavke „Prometheusa” i „Alien: Covenanta” koje se tiču drevne rase inženjera koja je posejala čovečanstvo, ali i kreirala crni patogen koji je uzrok pojave xenomorpha. Ovaj spoj cementira blaga antikorporativna žvaka o eksperimentima kompanije Weyland-Yutani, koji su doveli do razmnožavanja xenomorpha u svemirskoj stanici i arheološkom nalazištu na jednoj od obodnih planeta. Ko može da izvadi kestenje iz vatre i pokuša da spasi civile od sudbine gore od sudbine gore od smrti, nego ubogi kolonijalni marinci?

„Aliens” iz 1986. je uz „Kazablanku” verovatno jedan od najcitiranijih filmova svih vremena i tu magiju su developeri više nego uspešno preneli u igru. Mačoizam kolonijalnih marinaca, razne latino podoficirke sa stavom koji slučajno ili namerno kanališe Žanetu Vaskez (kladim ste da niste znali da se mala, prgava latina zvala Žaneta, LOL), obilato citiranje Hiksa i Hadsona i druge narativne crtice iz tog legendarnog filma funkcionišu kao servis za fanove koji je u stanju da utuli svaku kritiku. Ja sam uživao uz Aliens: Fireteam Elite, ali to je zato što sam beznadežni fan izvornog materijala i što poznajem dvojicu nesrećnika s puno slobodnog vremena koji su još gori fanatici od mene. Kako drugačije nazvati likove koji su taj film gledali pedesetak puta i znaju sve dijaloge napamet? Šta raditi s njima? Nukovati ih iz orbite ili ih prigrliti takve kakvi su?

Aliens: Fireteam Elite je pucačina zasnovana na klasama, sistemu progresije, nabavke i nadogradnje novog oružja, koji ponavljanju misija daje smisao i suštinu. Na početku možete da birate između gunnera, demolishera, techniciana i doca, a nakon uspešnog prelaska sve četiri kampanje, otključava vam se i recon klasa (za prvi sledeći content patch autori najavljuju još jednu, dodatnu klasu). Svaka od njih ima svoje defaultno oružje, specijalne sposobnosti i, u slučaju tehničara, doktora i izviđača, po jedan koristan gedžet za borbenu podršku (automatska turela kod tehničara, na primer). Većina klasa može da koristi ikonični M41A pulse rifle, ali je samo demolisher u stanju da nosi bacač plamena i smartgun. Predviđeno je da klase dopunjavaju jedna drugu, o čemu treba voditi računa na višim nivoima težine. Primera radi, iako je demolisher primarni DPS, ima smisla kombinovati ga sa gunnerom, koji ne može da nosi smartgun, ali ima specijalku s kratkim kuldaunom koja celoj ekipi nakratko povećava brzinu paljbe. Šta tek reći za doktora koji nosi portabl ambulantu koja automatski leči sve u blizini? Da li to kompenzuje činjenicu da mladac ne može da nosi teško naoružanje? U igri postoji i veliki broj kozmetičkih predmeta koje kupujete za specijalni kozmetički kredit, koji, takođe, stičete u misijama. Ako hoćete crvenu bandanu kao Vaskez, moraćete da je zaradite.

Svaka kompletirana misija donosi vam određenu količinu XP-a za izabrani lik i oružje koje ste koristili - u slučaju oružja, svaki „ding” vam pomalo diže neku od osnovnih karakteristika, povećavajući vam ubojitost na terenu. Svaku pucaljku možete nadograđivati pomoću tri različita dodatka (optički nišani, okvir za municiju, cev, itd.), a na sličan način možete da modifikujete svoje specijalne borbene sposobnosti sistemom „modifikatora” koji ih u izvesnoj meri menjaju. Na primer, AoE raketni napad demolishera možete modifikovati tako da rakete prave manji demidž, ali protivnike odbacuju u stranu.

Pored zinomorfa, u igri ćete se boriti i protiv androida kompanije Weyland-Yutani, a saletaće vas i razne vrste mutanata koje ste mogli da vidite u „Prometeju” i „Kovenantu”. Prvi put jedan Alien proizvod donosi sve antagoniste na gomili, osim kraljice aliena, koja ima samo mali cameo u samom finišu četvrte kampanje. Spoiler, gde ste videli spoiler? Zinomorfi dolaze u najvećem broju varijanti, a pored ugriza i uboda, moraćete da vodite računa i o kiselini koja ostaje nakon likvidacije. Na višim nivoima težine kiselina predstavlja krupan problem, kao i friendly fire, koji nije aktivan u casual i standard partijama.

Šta bi bile osnovne zamerke igri? Pre svega, totalna linearnost i svedenost iskustva. Mape vas vode jednom jedinom putanjicom od početka do kraja, sa varijacijama svedenim na poneki zabačeni ćošak. U igri se ni u jednom momentu nećete osećati izgubljeno, bez obzira na snažan tematski potencijal za gubljenje. Bauljanje metalnim hodnicima svemirske stanice ili podzemnim pećinama arheološkog nalazišta moglo je da postane avantura snalaženja gde bi protivnici penalizovali odvajanje od grupe, ali ta šansa je propuštena zbog dizajna koji favorizuje zgusnuti skript i naraciju.

Dalje, protivnički talasi vam uvek slede na predefinisanim mestima, najčešće dok čekate da se neki prolaz otvori, kapija hakuje, bafer flušuje ili nekakve cevi isprazne. Zinomorf i drugi protivnici, kao po komandi, čekaju baš taj trenutak da bi krenuli u opštu ofanzivu, što deluje veoma nategnuto. U igri nema realne neizvesnosti niti pravog horora, već se indukcija emocija svodi isključivo na: „LET’S ROOOOOOCK!”, i resko štektanje rafala iz impulsne puške. Nemate čak ni strah od smrti, jer preživeli članovi tima mogu da vas rezuju - doduše, ograničen broj puta.

Aliens: Fireteam Elite kompenzuje većinu manjkavosti lukavim podilaženjem fanovima drugog, najboljeg filma u seriji. Čak i više od dobre grafike pogonjene Unreal Engineom tome pomaže biblioteka legendarnih zvukova, pre svega, pingovanje motion trackera i prigušeno-rezak zvuk paljbe M41A pulse rifle. Mislim da taj seksi „brrrrt-brrrrt-brrrrrrrrt” neću zaboraviti dok god sam živ.

Sve u svemu, iako igra nipošto nije idealna, ja sam, u principu, zadovoljan. Igrati i citirati u isto vreme bilo je nezaboravno iskustvo, ali za potpuni ugođaj bitno je da imate prijatelje koji „Aliens” drže u malom prstu malog prsta i ne odustaju kad je teško. Poenta igre je repeticija u potrazi za boljom opremom, koja vam može pomoći da pređene misije odigrate na višem stepenu težine - ako vam tako nešto zvuči kao užasno gubljenje vremena, igru bi verovatno trebalo da preskočite ili da je eventualno igrate kad je jednog dana ugrabite na debelom popustu.