Dejan PETROVIĆ

1. februar 2021.

Zyxel je firma čije proizvode jako dugo nismo imali u rukama. Kompanija je iz Ujedinjenog Kraljevstva i bavi se proizvodnjom mrežne opreme, ali i razvojem same bežične tehnologije. Norveški Telenor izabrao je baš Zyxel za svoju 5G FWA (fixed wireless access). Prema onom što vidimo, uređaji iz njihove kuhinje uglavnom su bez mnogo kompromisa. Predstavljamo vam ruter koji je projektovan uzimajući u obzir potrebe zahtevnih korisnika. Da li je neko pomenuo gejmere?

Ruter sa oznakom Armor Z2 kao podoznaku nosi „AC2600”, što sugeriše zbirne brzine prenosa podataka. Zyxel ima zaista dobro popunjenu tehničku dokumentaciju, gde možemo videti brzine, kako predajne, tako i prijemne. Ovako razdvojene podatke proizvođači uglavnom prećutkuju. Kod Z2 je brzina prenosa podataka u oba smera ista, a iznosi 800 megabita u sekundi na 2,4 gigaherca i 1733 megabita u sekundi za frekventni opseg od pet gigaherca. Kao dvopojasni ruter, Z2 radi po punom 802.11ac standardu i u pitanju su maksimalne teoretske brzine. Z2 ne priznaje kompromise, pa, tako, imamo pun Wave 2 MU-MIMO, Beamforming, ali i StreamBoost, što je, zapravo, deo QoS-a.

Kada pogledamo sam dizajn rutera, više je nego jasno da su dizajnerima inspiracija bili sportski automobili, roboti i borbeni avioni, što oni ni ne kriju. Prednjeg panela se neće postideti ni McLaren, a četiri bele LED su se odlično uklopile. One nas obaveštavaju o osnovnom statusu rutera, da li je uključen, internet status, i frekventni opsezi. Zyxel se među materijalima opredelio za crnu mat plastiku, sa par zlatnih dodataka. Verujte nam na reč da ruter uživo deluje baš „brzo”. Tome doprinosi i dizajn četiri omnidirekcione antene koje se mogu zakretati i obarati za po 180 stepeni. Ruter nema zasebne antene po frekventnim opsezima, već su sve četiri dvopojasne. Ni zadnji panel nije bez „brzih” detalja, ali naš fokus je na njegovom sadržaju. Četiri gigabitna LAN porta i jedan takav WAN jasno su označeni. Portovi su kvalitetni i svih pet imaju podršku za MDI/MDIX interfejse. Ovo se odnosi na korišćenje Ethernet kablova sa i bez ukrštenih parica. Čak četiri tastera/prekidača služe za uključivanje rutera, reset, WPS, ali i za uključivanje bežične mreže. Na ovako nakrcanom zadnjem panelu nije bilo mesta za više. Ipak, Z2 sa svoje desne strane krije USB 2.0 i USB 3.0 portove. Kada kažemo krije, mislimo da su jedva primetni i lepo uklopljeni sa teksturom i rešetkama za hlađenje uređaja. Rupica inače ima dosta i, s obzirom na svoje pasivno hlađenje, nismo primetili neko veće zagrevanje od uobičajenog.

Ako znamo šta Z2 ima pod haubom, bilo bi pravo čudo i da nije brz. Dvojezgarni procesor na 1,7 gigaherca možda i nije vrh ponude što se tiče rutera, ali raspoloživa memorija svakako jeste: pored 512 megabajta RAM-a, Z2 na raspolaganju ima čak četiri gigabajta eMMC fleš memorije za podatke. Trenutni skup aplikacija u okviru interfejsa nije nešto što će pojesti ovaj fleš, ali u najavi su nadogradnje firmvera.

Korisničkom interfejsu pristupamo putem browsera. Osnovni prozor (Easy mode) sadrži osnovne informacije o mreži, dok se ono glavno nalazi u narednom prozoru, Expert mode. Interfejs je koncipiran tako da imamo tabove menija u donjoj traci. Svaki tab otvara podmenije u levoj traci, dok se sve opcije, podaci i drugo prikazuju u centralnom prozoru. Možemo slobodno da tvrdimo da je dizajn interfejsa pun pogodak. Ceo sistem je osmišljen tako da se izbegne bespotrebno lutanje i ponavljanje. Ako smo izabrali Status, tu je sve u vezi sa njim. Tu su osnovni podaci o sistemu, prikazana je real-time konekcija sa klijentima uz prigodnu mapu, monitor protoka podataka trenutno, ali i celokupna istorija. Dok smo kod statusa, za sve vreme našeg maltretiranja, zauzeće sistemskih resursa bilo je minimalno. Zauzeće memorije nije prelazilo 50 odsto. Ipak je ovaj ruter namenjen za mnogo veći broj klijenata u odnosu na onoliko koliko smo ih mi imali. WAN tab donosi opcije vezane za internet konekciju, NAT i Dynamic DNS. Mnoge od podopcija imaju još i svoje dodatne podopcije, ali ništa zbunjujuće. Wireless tab donosi opcije vezane za mrežu za goste, QoS, Airtime Fairness, WPS i slično. O Airtime Fairness smo pisali, a tehnologija bukvalno krade „protok” inače sporim klijentima. Predajna snaga se može korigovati u pet koraka. Opcije vezane za LAN IP, Static DHCP i IPv6 LAN su, naravno, pod LAN. Pod Aplications imamo roditeljsku kontrolu, USB media sharing, UpnP, File sharing (Samba, FTP) i slično. Z2 donosi dva odvojena firewalla, za IPv4 i IPv6. Pod Maintenance je hrpa toga vezanog za održavanje rutera. Ovde imamo i opcije za udaljeni pristup, (putem www, Telnet, HTTPS, SSH) i Wake On LAN.

Zyxel ima zaista mnogo aplikacija za mobilne uređaje, bez naznaka koja bi nama, zapravo, odgovarala. Tek iz drugog puta smo „uboli” onu koja nama treba za upravljanje ruterom - One Connect. Meni aplikacije se dobija „izvlačenjem” bočne trake. Aplikacija sadrži samo osnovne stvari, što je razumljivo. Jedna od opcija koje nema na veb-interfejsu je Speed Test (mada, isti nam je konstantno „krešovao” aplikaciju). Zanimljiv je i Diagnostic sistem, čijim pokretanjem dobijamo liste klijenata, Routing tabele, Traceroute i slično, sve u jednom prolazu. Pregršt informacija, u kratkim crtama. Osnovni ekran, naravno, daje ikonice sa povezanim klijentima gde uz svakog od njih „idu” i opcije.

Z2 je zaista dobar izbor ako rešavate vašu lokalnu mrežu na duži rok. Ruter je veoma kvalitetno izrađen, odlično se pokazao u radu, dok je interfejs za administraciju prilagođen svima, iako se u suštini deli na dve grupe za administraciju. Sa ovim ruterom ćete eliminisati sva „uska grla”, bilo žična, bilo bežična. Dizajn definitivno neće nikog ostaviti ravnodušnim, pogotovo ako je u pitanju kakvo gejmersko okruženje.