Marko VASILJEVIĆ

1. februar 2021.

Već ste imali prilike da pročitate o čipu M1 iz Appleove kuhinje (SK 12/2020, i.sk.rs/28972), pa je red da se upoznamo sa njim i iz prve ruke. Trenutna ponuda uređaja sa ovim malim čudom obuhvata Macbook Air, Macbook Pro 13” i Mac mini, a na našem stolu se našao upravo Pro.

Iako nas je najviše zanimao sam M1, ne možemo da zanemarimo da je prvi utisak nakon unboxinga ipak, ponovo, izmamio „stari” dizajn samog uređaja. Naime, novi Macbook Pro deluje sasvim poznato, jer u estetskom smislu nije došlo do (vidljivih) promena u odnosu na prethodni model. Sa svojim skromnim dimenzijama (15,6×304×212 milimetara) i masom od 1,4 kilograma, deluje pomalo neubedljivo u smislu neke profesionalne primene. Istovremeno, veoma je ubedljiv ako vam je potrebno nešto za poslovne sastanke, priče o velikim novcima i eventualno hvalisanje dok se ispija kafica na nekom javnom mestu. Ivice oko ekrana nisu ultratanke i sigurno da ima lepših i inovativnijih alternativa, ali retko ko može da izađe na crtu ovako zaokruženom proizvodu.

A tu zaokruženost ponajviše duguje svemu onome što je, zapravo, „nevidljivo”. Srce sistema čini već pomenuti čip M1, koji obuhvata osmojezgarni CPU, GPU i Neural Engine. Model koji smo mi testirali bio je u konfiguraciji sa osam gigabajta RAM-a i 256 gigabajta SSD skladišne memorije, mada postoji i opcija sa 16 gigabajta RAM-a i do dva terabajta SSD-a. Sada već standardno za Apple, ne postoji mogućnost samostalnog, naknadnog, apgrejda.

Sve to napaja baterija kapaciteta 58 vat-časova, koja se puni adapterom snage 61 vat, preko USB-C porta. Ukoliko je punjač uključen, na raspolaganju vam ostaje samo još jedan USB-C. Interesantno, 3,5-milimetarski audio-priključak i dalje je prisutan. Audio mogućnosti još obuhvataju stereo zvučnike, sa podrškom za Dolby Atmos, a u praksi to zvuči daleko bolje nego što dimenzije uređaja sugerišu. Tu su još i čak tri mikrofona koja se staraju da vaš glas zvuči kako treba prilikom, recimo, video-poziva. Kamera koja će sve to zabeležiti je, pomalo neočekivano, samo u 720p izvedbi.

Ono što vam sigurno neće smetati je odlični retina displej od 13,3 inča, sa rezolucijom 2560×1600 piksela i osvetljajem od 500 nita. Zapravo, kao i ranije, ovo nije jedini displej, pa i ovaj Pro model ima dodatni ekran, odnosno Touch Bar koji prikazuje prečice i dodatne funkcije u zavisnosti od konteksta, a i osetljiv je na dodir. Ovo je jako korisna i nadasve cool stvar koja tastaturi daje poseban šmek, jer deluje kao da je deo nje. Sama tastatura je, naravno, osvetljena i udobna. Tačped je veoma velike površine i nema klasični mehanički klik, već postoji haptic feedback koji simulira klik. Tako da se pri pritisku dobija i zvuk i vibracija kao da se desio mehanički klik, ali, eto, nema ga. Osetljiv je, osim na dodir, i na različite nivoe pritiska, što u određenim aplikacijama može da nađe posebnu primenu.

Ono na šta i nismo baš navikli jeste surova i beskompromisna brzina. Iskreno, postojala je ozbiljna količina skepse povodom toga šta može nekakav čip koji troši manje od 15 vati (ili 10 vati u slučaju Macbook Air modela). Više nego klasični testovi, zanimalo nas je kako se nosi sa stvarnim zadacima. Krenuli smo sa reprodukcijom 4K video snimka. To ga, očekivano, nije stavilo u problem, pa smo pustili paralelno još jedan 8K video snimak. Ništa. Ostavili smo snimke u pozadini i pustili instalaciju Final Cuta (čisto da ostanemo u video segmentu). Par desetina sekundi kasnije smo ga i pokrenuli. Inače, od trenutka kada startujete FCPX do trenutka kada je učitan, prolazi manje od dve sekunde. Pravimo 4K projekat sa izvorom odgovarajuće rezolucije. Real time preview radi najnormalnije, kao da u pozadini nema ničega. Pomalo već „uvređeni” što ga još uvek nismo „oznojili”, bacamo sve moguće efekte i filtere koji forsiraju brojne proračune, ali i dalje ništa. Tek kada smo pustili render, desilo se da na trenutak „zastane” na svakih pet-šest sekundi, ali je i dalje radio sa CPU opterećenjem koje nije prešlo 60 odsto i bio potpuno upotrebljiv. Ventilatori još uvek nisu ni stigli da se zavrte. Da, uspeli smo da ga doteramo do nekakvih granica kada prestaje da izgleda nestvarno, ali nam te granice za laptop uređaj, koji troši toliko koliko troši, deluju zaista dovoljno daleko da u realnom radu teško može da se desi da se osećate skučeno. Čak ni po pitanju autonomije koja obećava i do 20 časova, ukoliko ne radite najzahtevnije stvari.

Zanimalo nas je kako ćemo proći i sa drugim izvornim Appleovim softverom, zbog kog se mnogi odlučuju upravo za ovu platformu. Logic Pro X startuje se jednako, „bezobrazno”, brzo. Ovde smo se „nadali” da ćemo naići na jedan drugi problem, a to je kompatibilnost sa hardverom i plugin-ovima, gde nas je, opet, prijatno iznenadio, mada je pitanje trenutka kada će podrška postati još bolja.

Međutim, pre nego krenete po svoj primerak, bacite pogled na to da li je neki softver koji planirate da koristite već kompatibilan sa ovom platformom. Trenutno stanje je da nešto radi, nešto ne radi, nešto može kroz Roseta 2 prevodilac, ali to ne znači i da je optimizovano za M1. Ukoliko se oslanjate, mahom, na Appleove aplikacije, za vas nema zime, niti mnogo dvoumljenja - Macbook Pro 2020 M1 je sjajan proizvod koji će vas često ostaviti u neverici i pružiti nesvakidašnji utisak.

Sa druge strane, možda ne treba žuriti. Appleu je sigurno veoma važno da dovoljan broj korisnika krene u migraciju sa Intelovih mašina, koje i dalje nudi paralelno, ne bi li se pokrenuli i proizvođači softvera. Otud možda i blaga opreznost i puštanje samo određenog broja (low-end) uređaja po ceni koja je, za Appleove standarde, stimulativna. Ipak, čak i ako je ovo samo nekakav beta test, na osnovu svega, verujemo da pred nama imamo vesnika veoma zanimljive budućnosti za Apple.