Ana Krstić

1. decembar 2019.

Da li su 3D platforme oduvek bile sinonim za igranje na konzolama i da li su to i danas? Unapređenje igračkog iskustva i gameplaya je Sonyjevu igračku platformu tokom godina umnogome približio i onom drugom spektru, takozvanih advanced korisnika, koji se nisu zadovoljavali minimalnim izazovima kakve su sa sobom donosili naslovi koji su na PS tržištu žarili i palili poznih devedesetih i početkom dvehiljaditih godina. Pa ipak, verujem da se svako od nas veoma rado seća perioda u kome su se po famoznim sonitekama do iznemoglosti peglali naslovi poput Psihonauta, Spyroa (koji je takođe, nedavno, remasterizovan za PS4) ili, što da ne, i prvih iteracija Tomb Raidera.

Naslovi poput Ice Age: SNA živi su dokaz kako se od nostalgije ne živi, ali može da bude izvor zarade. Tu su i najmlađi igrači ili oni kojima bilo kakva vrsta gejminga ne predstavlja pasiju, a koji će u ovakvim naslovima zasigurno uživati. Shodno tome, ovoj recenziji valja prići iz dva ugla.

Da li bih najnoviji naslov iz proslavljene Diznijeve franšize preporučila nekome ko je redovan igrač, pa uz to i ljubitelj platformi? Ne. Iz prostog razloga što gomila propusta u dizajnu igre (a najupečatljiviji su linearnost i repeticija, nedostatak bilo kakvog ozbiljnijeg narativa ili, ne daj Bože, voiceover-a, kao i u najmanju ruku kljakave kontrole sa čudnim uglovima kamere) će vas sigurno odvratiti od trošenja 40-tak dolara na ovaj naslov.

Sa druge strane, Ice Age: SNA zaista može da predstavlja odličan entry naslov koji će zaokupiti pažnju vaših mališana, ili možda jednokratno zabaviti tetku iz Kanade koja je došla da vas poseti na dve nedelje, a pritom nema blage veze sa gejmingom i nema kapacitet da konzumira ništa komplikovanije od ovakvih potrči, poskoči naslova.

Uzevši u obzir ozbiljnost licence koja im je poverena, momci iz Just Add Water morali su ovom projektu da pristupe sa mnogo više entuzijazma i volje. Sledeći put, just add (a little bit more) effort... perhaps?