Danilo LUKINOVIĆ

1. decembar 2019.

Kao dežurnom ljubitelju japanske pop kulture, zapao mi je pomalo nezahvalan zadatak testiranja igre koja je deo dugačkog serijala o kom sam znao koliko i ostatak redakcije – ništa. Nakon: „Hej mali, ti beše voliš one Japance, je l’ tako? Na, zabavi se”, odškrinuo sam vrata alhemičarskog ateljea da vidim šta se tamo krije.

Atelier Ryza: Ever Darkness and the Secret Hideout je dvadeset prva zvanična igra u serijalu koji sadrži još i šesnaest dodatnih/DLC naslova i ko zna koliko pachinko mašina i sličnih zanimacija. Na sreću, igra ne zahteva preterano predznanje jer je, opet kao kod mnogih japanskih serijala, premisa ista, ali skoro svaka igra predstavlja zasebnu priču.

U seocetu Rasenboden, na ostrvu Kurken, živi energična fräulein Reisalin Stout, skraćeno Ryza. Sita dosadnog provincijskog života, jednoga dana odlučuje da „pozajmi” čamac i da se sa svoja dva verna druga: poštenom „mesinom” Lentom i minijaturnim knjiškim moljcem Taom otisne put mainlanda i pronađe avanturu koja će im promeniti živote. Priča prati stasavanje grupice adolescenata i otkrivanje istorije i oblikovanje budućnosti njihove neposredne okoline. Nakon što umalo završe u čitulji seoske gazete, naši junaci razvijaju svoje sposobnosti, oblikuju ličnost i odmotavaju priču pod patronatom misterioznog tandema koji čine alhemičar Empel i ratnica Lila, došljaci koji proučavaju ruševine starog kraljevstva.

Vizuelno i pričom, igra odgovara anime/manga naslovima namenjenim tinejdžerima. Samim pogledom na ranije igre može da se vidi da ceo serijal Atelier prati dominantan stil animacije u datom trenutku. Celo okruženje i atmosfera deluju meko, nevino i ljupko. U moru brzih, agresivnih i vizuelno napadnih igara sa ambicioznim zapletom koji često padne na nos trudeći se da „prenese poruku”, pravo je osveženje tumarati bajkovitim svetom uz laganu, smirujuću muziku i otkrivati jednostavnu priču o odrastanju.

Ovo je tipičan JRPG, a to podrazumeva grind ispresecan bitkama i snimljenim sekvencama, pa ako ne volite ovakav tip igara, Ryza nije naslov koji će vam promeniti mišljenje. Alhemija je osnova igre i služiće za izradu, pardon, „sintetizaciju” praktično svega – predmeta bitnih za priču, oružja, hrane... Opremljeni raznolikim alatkama, seći ćete, mlatiti, čukati i pecati po celoj mapi skupljajući naizgled nepreglednu količinu različitih elemenata. Zatim ćete u svom kazanu smešati odgovarajuće sastojke i profitirati, boljom opremom i/ili prodajom obližnjim trgovcima. Osim prostih recepata koje ćete prevazići već u stažiranju, moći ćete da ih menjate i dopunjavate, kao i da kreirate sopstvene. Kao svaki alhemičar koji drži do sebe možete da uređujete i atelje koji je baza operacije.

Borba je modifikacija klasičnog JRPG sistema sa smenjivanjem poteza u realnom vremenu, što zahteva brzu reakciju. Napredovanjem ćete otkrivati dodatne talente i mogućnosti kombinacije predmeta i sposobnosti koje brzom i oštroumnom igraču omogućavaju da serijom dobro planiranih i precizno odrađenih poteza postigne savršenu pobedu. Besomučno lupanje tastera može da proizvede željene efekte, ali jači protivnici zahtevaju koordinaciju vijuga i prstiju pa valja vežbati na „kukavcima”.

Tehnički igra nema velikih mana. Kretanje je, nažalost, samo po „kozjim stazicama”, što je, opet, česta karakteristika ovakvog tipa igre. Mehanika je robusna, a kontrole logične i razumljive, ako imate kontroler koji je neophodan. Loši portovi postoje od kad i konzolne ekskluzive koje kad-tad stignu na PC, ali je Atelier Ryza natprosečno traljav uz probleme sa rezolucijama i neigrivost preko miša i tastature. Loš port i visoka cena smanjiće broj igrača ovog prijemčivog bisera.