Vladimir PISODOROV

1. decembar 2019.

Da bi se bar malo iskupili za epski promašaj pod kodnim imenom Payback, u Ghost Gamesu morali su dobrano da zasuču rukave. Ideja im je odavno ponestalo i zaista su se našli u nebranom grožđu, jer im se iza ćoška, kao Grim Reaper braći Vinčester, približavala godišnjica koju nisu smeli da upropaste. Heat je objavljen 8. novembra u čast 25 godina postojanja serijala Need for Speed i u pitanju je, verovali ili ne, 24. nastavak, koji je sa nestrpljenjem iščekivan.

Ako ste za trenutak pomislili da su se autori dozvali pameti i iskopirali ono što Playground Games radi sa franšizom Forza Horizon, moraćemo da vas razočaramo. Heat je stari, dobri Need for Speed, barem onaj koga znamo od pre desetak godina. U isto vreme, radi se o ostvarenju koje je kvalitetnije od svih prethodnih nastavaka koji su se pojavili u minuloj deceniji. Ipak, osim moderne košuljice, solidne grafike i spektakularnog osećaja brzine, Heat ne donosi mnogo toga novog, pa čak ni natprosečnog. To je činjenica koje morate da budete svesni odmah na početku.

Ako ništa drugo, priča nije pretenciozna i neće vas udaviti neverovatnim obrtima u stilu filmova iz osamdesetih godina prošlog veka. Stižete u Palm City, megapolis u kojem se nalazi buljuk likova kao što ste vi, kojima benzin teče venama i svaku zarađenu paru daju na budženje i sređivanje automobila. Vrlo brzo se „povezujete” sa ekipom koja vam daje do znanja da su okruženi korumpiranim pubovima koji, gle čuda, zabranjuju trkanje i pravljenje haosa po gradu. Naravno da ćete morati da se dokazujete NPC-ovima, ali je priča tipa „najbrži sam od svih” ovog puta u drugom planu i to je dobro. Umesto da jurcate za postignućima lokalnih trkačkih liderčića, mirno pratite odmotavanje priče, pomažući svojim novim drugarima u njihovim mini-pohodima. Oni će vas vrlo brzo uvući u svet driftinga, off-road trka i uličnih jurnjava, pa ćete automobile menjati češće nego čarape, kako biste uspeli da održite korak sa konkurencijom.

Ideja o 24-časovnom protoku vremena odbačena je, pa Heat dolazi sa intervalima dan-noć, koje aktivirate po sopstvenom nahođenju. Pri tome, trke po danu donose novac, dok se noćne „misije” isplaćuju zavređivanjem reputacije. Ona je ovog puta veoma važna, jer donosi pristup moćnijim delovima za četvorotočkaše, a njihov upgrade je značajniji nego ikad. Sistem nadogradnje jedna je od jačih karika u igri, zajedno sa „peglanjem” spoljnog izgleda, kako automobila, tako i vašeg avatara. Uživanje je budžiti delove u garaži i baviti se dizajniranjem eksterijera, a kada vam ponestane opcija, možete da zamenite čitavu pogonsku jedinicu i tako omiljenoj „koturaljci” omogućite da još neko vreme bude konkurentna.

Noćne trke specifične su i po tome što će vas divljanje koštati pažnje saobraćajaca koji će se oko vas stvoriti brzo kao roj pčela čiji ste med pokušali da ukradete. Jurnjave sa plavcima nisu više zamorne kao ranije, pogotovo što na raspolaganju imate nekoliko perkova u rukavu. Tako, možete da instalirate blokator njihovih skenera, pa čak i da osigurate da vaš automobil bude otporniji na njihova „gurkanja” i da čini više štete kada im vi uzvratite istom merom. Saobraćajci su napredovali, pa mogu da pokušaju da vam onesposobe automobil daljinski, za šta postoji kontramera, i tako dalje. Kada vam ponestane sreće i usled pretrpljene štete budete morali da parkirate automobil pored puta, možete da projurite kroz benzinsku stanicu i na taj način eliminišete akumulirani damage. Za razliku od automobila koji jako teško ostaju bez pogona, okolina je do te mere podložna oštećenjima da vam se više isplati da kosite sve pred sobom nego da pazite da ne ogrebete farbu. Jedino veće drveće i građevine ne možete da utepate, ali ipak budite oprezni. Autori su se lukavo dosetili da obaranje bandera i ostalog mobilijara kazne gubitkom brzine i time vam unište zadovoljstvo.

Naravno, ma koliko se čukali sa oponentima i okolišem, nećete iskusiti pad performansi, dok su vizuelna oštećenja vidljiva, ali se veoma sporo pokazuju (potrebno je baš da izudarate automobil). Dakle, Heat, očekivano, vuče ka arkadi, što će vam biti jasno i kad vidite kakav je fizički model implementiran. Preciznost, napadanje temena krivina, kasno kočenje, vožnja u zavetrini, branjenje pozicije zauzimanjem defanzivne linije i ostali trkački „trikovi” ovde jednostavno ne prolaze. Kako izvesti krug, a da ne pustite gas i ne pipnete kočnicu, jedine su vam brige. AI vara za medalju, pa ćete u situacijama u kojima vozite moćniji automobil od njegovog čupati kosu zbog činjenice da ne možete da stignete vodećeg, ma šta radili. U drift ulazite jednostavno i lako, a stvar koja nam je najviše zasmetala je što su komande preosetljive i u važnim trenucima gubite kontrolu koja je jedino što vas je odvajalo od poraza. Na sve to treba dodati osećaj brzine koji izuva iz cipela! Možda ćete pomislili da vam se manta u glavi, ali to je samo motion blur efekat koji je sve izraženiji kako brzina raste. Očekivano je bilo da autori ubace Flashback sistem, ali njega nema, pa se (ma koliko to suludo zvučalo) svaka greška u vožnji žestoko plaća. To ponekad ume i te kako da iznervira, naročito kada vas jedna pogrešno procenjena krivina bude koštala prvog mesta i masne zarade. Greške se lako prave, jer Heat ne haje mnogo za zakonima fizike i to će ljubiteljima simulacija vožnje predstavljati najveći problem.

Osim misija i sporednih questova, igra obiluje mini-igrama za koje ne možemo da kažemo da su nove, ali ipak postoje. Na putu su sporadično postavljene kamere koje beleže brzinu, a vaš je cilj da dobacite do norme. Bilborde pored puta valja dezintegrisati, a to uglavnom podrazumeva da preko improvizovane skakaonice pređete što većom brzinom. Ima i skakaonica koje služe kao odskočna daska za eventove u kojima se meri dužina leta, a tu su i drift deonice na kojima morate da pokažete koliko ste dobri u spaljivanju guma. Po gradu i okolini postoji na desetine grafita i murala koje morate da pronađete, baš kao i figure flaminga koje je potrebno uništiti. Sve to možete da radite usput.

Heat pokreće Frostbite engine koji, kao i uvek, blista. Od grafičkih rešenja nećete pasti u nesvest, ali da su vredna hvale – vredna su. U većini situacija Frostbite stoji rame uz rame sa Forzatechom, mada na kraju krajeva ipak gubi od Microsoftovog pulena. Modeli automobila su odlični i dodaćemo da ih ima 127 licenciranih, koji dolaze iz 33 različite fabrike. Ferari se vratio na velika vrata, što će obradovati mnoge ljubitelje Scuderije. Stvar koja nas je u ovom departmentu zaprepastila je da Heat nema pogled iz kabine, što je nedopustivo. Arkada ili simulacija, danas se pogled iz kokpita podrazumeva i nije nam jasno o čemu su autori razmišljali. Najgore od svega je što se kroz stakla jasno vidi urađen enterijer (i to veoma detaljno), pa je misterija time još veća. Inače, Palm City se nalazi na Floridi i baš je Majami poslužio autorima kao inspiracija za njegovo nastajanje. Zbog toga ne čudi što u gradu malo-malo, pa pada kiša koja je, takođe maestralno dočarana, ali ni u kom obliku ne utiče na performanse automobila ili izmenu uslova na stazi. Inače, u gradovima uopšte nema ljudi na ulicama (sem navijača na samim trkama), tako da ako ste se nadali Carmageddonu, odmah to sebi izbijte iz glave. I saobraćaj je mršav, dok se obični vozači ponašaju kao da su mentalno izazvani – znaju da se zaustave na sred raskrsnice, menjaju putanju kretanja kao da se nalaze pod dejstvom alkohola i često se prave kao da uopšte nisu svesni vaše blizine.

Kako se Heat drži u poređenju sa ostalom arkadnom braćom, a naročito svojim najbližima? Na potonje pitanje već smo odgovorili i smatramo da je Heat učinio franšizu Need for Speed vrednom pažnje posle dugo, dugo vremena. Od GRID-a je bolji jer je, čak i pored toga što ne donosi novine i potrebnu svežinu, zaokružen proizvod sa mnoštvom sadržaja i stvari koje možete da radite, što Codemastersovo ostvarenje nije. S druge strane, u odnosu na The Crew 2 kaska kada je taj isti sadržaj u pitanju, ali ga ubedljivo „šije” na polju gameplaya i, ne možemo da verujemo da ćemo ovo reći, fizičkog modela. Naravno, Forza Horizon 4 ostaje suvereni vladar arkadnih trkačkih voda i Heat to ne može da promeni. Zaostaje u svakom segmentu, ali to ne znači da ga ne preporučujemo. Ako možete da zanemarite konceptualne propuste i zasnovanost na davno prežvakanom modelu igranja i potpuno odsustvo hrabrosti autora da načine rezove koje je konkurencija odavno povukla, onda vas čeka lep provod. EA je čak odustao od mikrotransakcija i to nije malo iznenađenje.