Aleksandar DINIĆ

1. decembar 2019.

Rockstarova praksa ekskluzivnog izbacivanja svojih mamutskih hitova samo za konzole, kako bi zatim mesecima tizovali pregladnelu PC rulju, nastavljena je i u slučaju njihovog famoznog Wild West epa i nastavka podjednako kultnog originala (za koji smo ovaj put izvisili). Red Dead Redemption 2 pojavio se na PCu-u godinu dana nakon premijere na konzolama, stvarajući očekivane reakcije tipa: „jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu, e moj brale...”, s obzirom na poslovičnu mušičavost njihovih naslova kojima tek predstoji peglanje u mesecima koji su pred nama.

Očekivana gomila unapređenja i novog sadržaja koja dolazi sa ovakvom igrom se podrazumeva i samo ćemo se kratko i taksativno dotaći tehnikalija. Tu su 4K rezolucija i HDR, višemonitorska i widescreen podrška, bolja optimizacija („kašljuc, kašljuc”) i otključan FPS, vizuelna unapređenja po pitanju nekih tekstura, senki, daljine iscrtavanja sveta i generalno većeg stepena kvaliteta i vernosti prikaza. Bez obzira na to kako uspete da ga pokrenete (sa galimatijasom opcija i podešavanja u Graphics odeljku), u pitanju je apsolutno prelepo vizuelno čudo od igre, koje postavlja nove standarde na mnogo polja (kvalitet prikaza, atmosferske prilike i efekti, smenjivanja dana i noći, vanserijski dobre animacije svega i svačega, dizajn i obrada zvuka...), lagano se smeštajući u tabor onih naslova koje morate videti u pokretu kako biste shvatili hvalospeve koji pljušte sa svih strana.

Ovo je priča o bitnom članu bande koja je trebalo da obavi veliku pljačku i stečenim novcem se oprosti od kriminalnog života. Pljačka ne uspeva i banda se polako oporavlja... Nećemo se previše zadržavati na ovom delu igre, s obzirom na to da je taj aspekt već detaljno obrađen u recenziji verzije za konzole (SK 12/2018). Ponovićemo samo utisak da je sjajno što u igri ne vodite opasnog mladca željnog dokazivanja, već sredovečnog kauboja-odmetnika, koji je pouzdan član ekipe i uvek posao odradi valjano, prateći sopstveni rastegljivi moralni kompas koji igrač oblikuje u zavisnosti od preferiranog načina igranja. Odlična priča, likovi, situacije, i lokacije koje ćete posetiti tokom Arturove odiseje se podrazumevaju, konstantno se preplićući sa masom sporednih aktivnosti i opcionih zadataka, čineći RDR2 maksimalno utegnutim, raznovrsnim, atmosferičnim i imerzivnim simulatorom Divljeg zapada. Igra u potpunosti dozvoljava da je prelazite sopstvenim ritmom, gustirate je i upijate natenane, nedeljama i mesecima, kako biste makar imali kakav-takav osećaj da ste iskusili približno sve što ima da ponudi.

Multiplayer komponenta, koja nije bila dostupna na konzolama na dan izdavanja igre prošle godine i koja je vremenom evoluirala do današnjih dana, sa PC izdanjem biva kompletirana sa svim pređašnjim sadržajem, kao i uvedenim novinama. Ambiciozno zamišljen, ovaj deo paketa je realizovan kao bukvalno nova igra, koja donosi sopstvenu priču i likove (sve se odvija nekih godinu dana pre događaja iz single playera), sa jakim akcentom na igranje sa partnerom ili više njih (efektivno, vašom bandom), odnosno susretima sa ostatkom rastuće online zajednice. Za razliku od Artura i ostatka ekipe, ovde sami kreirate i imenujete svog avatara-zatvorenika, koji zatim započinje sopstvenu osvetničku epopeju protiv likova koji su mu smestili ubistvo lokalnog biznismena, čija udovica želi da raščivija okolnosti i spletke pod kojim se to desilo i koja će vam biti pokrovitelj i sponzor u početku, dok ne stanete na sopstvene noge.

Nakon uvodnog sadržaja, tokom kog vas igra upoznaje ili podseća na neke od osnova gameplay mehanike, dobijate svog prvog vranca, pištolj i repetirku sa kutijom metaka, par predmeta za obnovu zdravlja i ostalih skala, nešto gotovine da vam se nađe, nakon čega bivate gurnuti u Free Roam da se sami snalazite i odradite svoju slobodu. Mapa po kojoj možete slobodno da lunjate ista je kao i u delu igre za jednog igrača, s tim što je u potpunosti otkrivena i prošarana gomilom ikonica koje aktiviraju mnogobrojne aktivnosti i igračke modove koje ovaj režim pruža. Za one koji bi malo da se priviknu na novu dinamiku igranja, tu su generičke PvE instance (sa misijama praćenja, kuririsanja, prepada ili nečeg četvrtog) koje nisu previše teške i donose male novčane i iskustvene nagrade.

Multiplayer u kojem se nadmećete sa drugim igračima na istovetan način aktivirate na mapi, ili ga prihvatate ukoliko vam iskoči obaveštenje da je neko započeo tekući meč. Režimi su mnogobrojni i raznovrsni: Shootout i Team Shootout su standardni deathmatchevi, Hostile Territory je timsko kontrolisanje tačaka na terenu, Make it Count je varijacija battle royale meča u kom koristite hladno oružje, Most Wanted varijanta free-for-alla gde eliminacija protivnika donosi skor u zavisnosti od njihovog plasmana na tabeli, Name Your Weapon u kojem se killovi različito boduju u zavisnosti od upotrebljenog oružja i mnogi drugi. Tu je i nekoliko manje žustrih takmičenja: trke konja (sa ili bez gađanja meta usput), pecaroška nadmetanja, lov na krupnu i sitnu divljač i ostalo.

Jedan od online elemenata koji je naknadno ubačen za konzolnu verziju (i koji je sastavni deo ove), tiče se mogućnosti igranja kroz tri uske specijalizacije, koje se ne isključuju međusobno. Kao Collector putujete nadugačko i naširoko po mapi u potrazi za različitim predmetima i trinketima (popunjavajući zadate kolekcije), Bounty Hunter preuzima manje ili više unosne (i opasne) zadatke lova na razbojnike sa poternica, dok ćete se kao Trader više orijentisati na lov, dranje koža i skupljanje mesa sa životinja, odnosno transport dobara udaljenim kupcima, stvarajući na taj način svoju malu, profitabilnu trgovačku imperiju. Svaka od uloga napreduje po nivoima, zarađujući vam tokene kojima otključavate gomilu nagrada, korisne alatke za uloge za koje ste se opredelili, odnosno brdo kozmetičke opreme i odeće kako biste se razlikovali od sirotana nižeg nivoa.

Kada budete hteli da se više okrenete priči ili se umorite od soliranja, tu je i posse sistem u kojem pristupate bandi koja vas bude želela u svojim redovima, odnosno koju sami „osnivate”. Ovo je moguće kroz brzo priključivanje družini od maksimalno četiri člana, koja biva zauvek razbijena kada joj vođa napusti server, odnosno gangu od sedam razbojnika koji opstaje na duže staze. Kao član bande možete lakše obavljati sijaset različitih aktivnosti, napadati suparničke bande, čistiti odmetnička gnezda i kampove ili obavljati story misije i sporedne zadatke.

Dva bitna momenta sprečavaju RDR2 u ovoj verziji i ovakvom stanju da zasija u potpunosti. Prva se tiče mušičavih kontrola, koje su tesno skopčane sa namerno (i dobrodošlo) usporenim tempom kojim igra dozvoljava upravljanje likom, odnosno raznim operacijama koje ćete preduzimati. Konzolni plebs je možda navikao na Pavlovljeve igranke sa upravljanjem čim se dohvate kontrola, ali PC master rasa svakako neće blagonaklono gledati na česta vrtenja, spora pozicioniranja i milimetarski tačne hot spotove na terenu na kojima će igra upaliti prompt da nešto možete da odradite.

Sa tačke optimizacije i performansi, RDR2 će nekome biti majka (Radeon), a nekom maćeha (GeForce). Na mašini na kojoj smo testirali igru (i5-6600K, R9 380 4 GB, 16 GB RAM), blagougodno je klizila na blago višim podešavanjima, uz primetna, ali ne i previše ometajuća usporenja u užurbanom Sant Denisu, kao najvećem urbanom okruženju u igri. Nvidijin kamp, sa druge strane, prijavljuje širok raspon anomalija koje se kreću od čestih štucanja, cimanja, divljeg galopiranja FPS-a, krešovanja koje će vam biti servirano posle deset ili 110 minuta igre, crnih ekrana na početku, gubljenja i treperenja tekstura i sličnog. Rockstar neumorno radi na prepoznavanju problema i čestim apdejtovima svog launchera (na nedeljnom nivou) većinu njih uspešno popravlja (ili kvari), što se dalo i očekivati za igru ovakvih gabarita i ambicija, ali ostaje gadan utisak u ustima da je godinu dana valjda bilo dovoljno da se sve istestira i ispegla i da se pred nezanemarljiv broj igrača ne izlazi sa nečim što ovako zna da kida živce.