Dragan KOSOVAC

1. decembar 2019.

Pre nešto više od šest godina, neko u PopCap Gamesu je došao na odličnu ideju da njihov smireni serijal tower defense igara Plants vs. Zombies pretvori u timsku pucačinu po uzoru na popularne multiplayer naslove. Sada je pred nama Plants vs. Zombies: Battle for Neighborville, treća, i definitivno najbolja igra u ovom spin-off serijalu. Ipak, to ne garantuje uspeh na tržištu kojim suvereno dominira, takođe šareni, gigant kao što je Fortnite sa jedne strane i gomila realnijih pucačina sa druge. PvZ: BfN zauzima veoma specifičnu nišu i u njenim okvirima je veoma kompetentna igra.

Battle for Neighborville nastavlja sa evolucijom mehanike i ideja koje je započeo Garden Warfare 2, pre nešto više od tri i po godine. Nastavak epske bitke između zombija sa jedne strane i sa druge pokretnih biljaka, koje su ili naoružane ili su same živo oružje, ponovo je stavljen u isti okvir. Naravno, u duhu franšize Plants vs. Zombies, sve zone su veličanstveno iščašene i otkačene, sa gomilom prilika za fizičke gegove i komediju situacije. Sem toga, sve PvE zone mogu da se istražuju kako solo, tako i u grupama do četiri igrača.

Kao i u prethodnim PvZ pucačinama, veliki deo šarma i zabave tokom igranja proizlazi iz blesavih likova koje vodite. Svaka strana ima po sedam klasičnih likova koje smo mogli da vodimo u prethodnim delovima, kao i po četrnaest NPC boraca, a tu su i po tri nova lika za svaku frakciju. Redovima biljaka se pridružuju tajnovita Nightcap, AoE specijalista Snapdragon, kao i dvojac Acorn i Oak. Mali Acorn (žir) funkcioniše kao laki napadač i izviđač, a kada se transformiše u Oaka (hrast), imate opciju da koristite njegovu vatrenu bazuku, kao i da ponesete do tri druga Acorna koji funkcionišu kao pokretni turreti. Pojačanje kod zombija čini 80s Action Hero, koji je efektivno zombi-Rambo. Electric Slide je u stanju da gura protivnike i razbija im formacije, a Space Cadet i Space Station su ekvivalent Acornu i Oaku – brzi skaut koji može da se pretvori u sporu platformu sa moćnim napadom i mogućnošću da ponese do tri Space Cadeta koji pucaju sa njega.

Novotarije ne prestaju sa klasama, već se dosta majstorilo i na multiplayer modovima igre, koji predstavljaju solidnu mešavinu čisto kooperativnih režima i kompetitivnih mečeva. Tako su Garden Ops i Graveyard Ops kooperativni modovi gde četvoročlani tim brani bazu od pet talasa protivnika. Turf Takeover je varijanta dominationa sa kontrolom što više punktova, a Team Vanquish je TDM, sa mogućnošću podizanja palih saboraca pre respawna (što vraća protivnički broj poena unazad). Verovatno najkompleksniji režim je Battle Arena, mešoviti 4 v 4 mod, sa ciljem da eliminišete protivnike ili zarobite centralni punkt na mapi, ali preživeli likovi pobedničkog tima nisu dostupni u sledećoj rundi. Opcija Mix Modes nasumično bira između modova Gnome Bomb (verzija Obliterationa iz BF4), Suburbination (još jedna varijanta dominationa) i Vanquish Confirmed! (nalik na Kill Confirmed iz CoD igara). Svi ovi modovi trenutno se igraju na samo deset mapa, što olakšava njihovo učenje, ali i naglašava činjenicu da neke kombinacije mapa i modova nisu najsrećnije.

Za razliku od brojnih pucačina koje nisu za mlađu publiku, Plants vs. Zombies: Battle for Neighborville, kao i prethodni naslovi ovog spin-off serijala, nastavlja da igra na kartu dopadljivosti i pristupačnosti najmlađoj publici. Pored grafičkog unapređenja i solidne količine remiksovanog sadržaja, ova igra ne donosi ništa suštinski novo, ali to nimalo ne umanjuje zabavu, humor i akciju sa kojima se susrećete na skoro svakom koraku.