Ubiquiti UAP-AC-M i UMA-D

Osim što se tiče hardvera i softvera, proizvođači su napravili ogroman iskorak i što se tiče dizajna uređaja. Iz Ubiquitija nam stiže komplet mrežnih uređaja koji kao da su došli iz bliže budućnosti (mada smo ovakav dizajn, realno već videli – prim. aut.). Isto smo rekli i za uređaje ovog proizvođača koje smo skorije imali na testu, što samo govori da Ubiquiti ide u dobrom pravcu što se tiče vizuelnog izgleda. Kakva je situacija sa onim što se nalazi unutar plastičnih kućišta – potrudićemo se da damo odgovor u tekstu koji sledi.

Pristupna tačka sa oznakom UAP-AC-M izgledom neodoljivo podseća na TP-Linkov model EAP225-outdoor iz Omada sistema (SK 2/2019). Ubiquiti, rekli smo već, ima svoj sličan sistem koji se zove UniFi Mesh, a govorimo o sistemu koji objedinjuje više mrežnih uređaja u jedan integrisan sistem. Suština je, očekivano, ista, ali pristup i implementacija se razlikuju. Ili možda ne? I ovde imamo uređaj tankog i duguljastog izgleda koga proizvođač predstavlja kao indoor/outdoor pristupnu tačku. Uz ovu pristupnu tačku dolaze i odgovarajući nosači za zid ili cev, u zavisnosti od scenarija. Uz nosač za zid dolaze i šrafovi, dok uz onaj za cev dolaze plastične vezice, iako bismo mi bili sigurniji sa metalnim šelnama. Pristupna tačka radi po 802.11ac protokolu, što će reći da je dvopojasna. Na frekventnom opsegu od pet gigaherca u stanju je da prenosi podatke brzinama do 867 Mbit/s, dok je na 2,4 gigaherca to do 300 Mbit/s. Iz ovoga vidimo da je Ubiquiti izabrao „zlatnu sredinu” što se tiče protoka podataka, a akcenat stavio na domet. Uz pristupnu tačku dobijamo i dve omnidirekcione antene za koje proizvođač tvrdi da imaju domet i do 163 metra. U pitanju su dual bend antene preko kojih uređaj ima maksimalnu predajnu snagu (TX) od 20 decibela po metru. Ove antene bi trebalo dobro pritegnuti da gumene zaptivke spreče dodir kontakata sa vodom. Antene se mogu rotirati i obarati po potrebi, a tu je i bravljenje na nekih 45 stepeni, gde proizvođač ovaj ugao i navodi kao preporučen. Kada kažemo da uređaj liči na TP-Linkov model, onda je to bukvalno tako, gde je čak i udubljenje iza kojeg stoji sistemska LED isto, i na istom je mestu sa strane. Na mreži se mogu naći oprečene činjenice ko koga kopira, ali se mnogi slažu da je TP-Link išao do te mere da je svojevremeno iskopirao i kompletnu UniFi mrežu. Nećemo vas onda iznenaditi ako kažemo da je i poklopac koji krije Ethernet port na istom mestu, a to važi i za ’Reset’ taster. Ethernet port na ovom UAP-u je gigabitni, što je očekivano. Ono što mi možemo da kažemo jeste da UAP nije uređaj koji će se postaviti na mestu direktnog slivanja vode. Za napolje jeste, ali pre na nekom natkrivenom mestu.

Pristupna tačka se može napajati putem PoE adaptera, a jedan na 24 volta se, uz strujni kabl, dobija uz uređaj. Ako će se napajati putem pasivnog PoE adaptera, onda se koristi navedeni od 24 volta, ali ako je scenario sa PoE svičem, tada se koristi 802.3af standard sa uređajima koji preko LAN kabla isporučuju napone između 44 i 57 volti DC. Standard 802.3af do UAP-a donosi do 15,4 vata struje, što mu je dovoljno. Ne postoji nikakva zaštita od udara groma, pa čak ni uzemljenje, te tu činjenicu treba uzeti u obzir prilikom izbora mesta za postavljanje.

Od prisutnih tehnologija imamo MIMO 2×2, sa mogućnošću opsluživanja do dva klijenta istovremeno. Po jednom opsegu moguće je napraviti do četiri osnovna ID servisna seta (BSSID), dok je maksimalan broj povezanih klijenata oko sto. Takođe, Ubiquiti navodi da je u njemu implementirana Plug’n’play Mesh tehnologija gde se UAP u već konfigurisan Mesh priključuje prostim uključivanjem. Kao i u TP-Linkovom slučaju, i ovde bi nam za pravi test UniFi Mesh mreže bio potreban bar još jedan uređaj.

Sa modelom UMA-D, Ubiquiti je uspeo da nam momentalno „podigne obrvu”. U pitanju je direkciona antena koja se sa dva kraća kabla, a preko RP-SMA konektora, povezuje sa gore pomenutom pristupnom tačkom, umesto omnidirekcionih antena. Ovaj je uređaj veličine i oblika osrednjeg tableta i možemo reći da je odlično dizajniran. Ovo je opcioni dodatak gore pomenutoj pristupnoj tački i namenjen je povećanju dometa i pokrivenosti signala. Antena je optimizovana za dvopojasnu frekvenciju i sa donje strane ima dva RP-SMA konektora preko kojih se povezuje na iste takve na UAP, a za povezivanje se dobijaju dva kabla od 17 centimetara. Kao i kod UAP-a i ovde imamo uređaj koji jeste predviđen da stoji napolju, ali ne direktno na mestu slivanja vode. Za pričvršćivanje se dobija zglobni nosač koji omogućava pomeranje antene u tri ose. Uz antenu se ne dobija namenski nosač za cev, već se koristi sam zglob uz metalnu šelnu. Na poleđini antene imamo i malu libelu radi usklađivanja polariteta, a ne pomenusmo da istu takvu ima i nosač pristupne tačke. Svi potrebni šrafovi su, naravno, takođe prisutni.

Ova direkciona antena u sebi zapravo krije dve antene, za svaki frekventni opseg, ali u formi polarizovanih elemenata. Specifikacije ovih unutrašnjih antena se, razumljivo je, razlikuju. Pojačanje antene za opseg na 2,4 GHz je 10 dBi. Širina snopa polarizacije po horizontali i vertikali je 90 stepeni, a ista je i za elevaciju. Za nesmetani MIMO u uslovima smetnji u okruženju, Ubiquiti je postavio odnos snage polarisanih portova antena od 25 decibela. Kod opsega na pet gigaherca antena ima pojačanje od 15 dBi. Ovde imamo užu širinu snopa, u sve tri kategorije i ona iznosi 45 stepeni. Odnos snage portova je ovde 30 decibela. Kod Ubiquitija imamo stvarne horizontalne i vertikalne elemente antene i svaki od njih ima svoj RF pojačivač snage. Polarizacija je u oba slučaja dual-linearna. Ovo je sve neophodno da bi se iskoristila MIMO tehnologija u potpunosti i zamenile dve fizičke antene. Da se malo ponovimo, MIMO funkcioniše tako što uređaj primi više istih, ali razdvojenih uzoraka paketa podataka. Ovi uzorci se nazivaju lancima i oni se predaju razdvojeni. Proces se dalje nastavlja tako što se iz primljenih uzoraka eliminišu greške nastale usled smetnji iz okruženja. Ovo se postiže fizički razdvojenim antenama (spatial diversity) ili različito polarizovanim antenama (polarity diversity). U dublje upuštanje u tehnologije bežičnog prenosa podataka nećemo se zaletati.

Pristupna tačka može da se koristi i kao najobičnija pristupna tačka, ali svoj puni potencijal pokazuje u okviru UniFi mreže. Za konfigurisanje i upravljanje ovom mrežom potrebno je preuzeti UniFi Controller sa zvanične stranice. Nakon povezivanja pristupne tačke sa PoE adapterom i ruterom (ili svičom), UniFi Controller bi trebalo da je prikaže pod Pending Adoption. Ukoliko prilikom prvog pokretanja budete imali problema sa UniFi kontrolerom, kao i mi, proverite log fajl. U našem slučaju problem je pravio zauzet IP port, što smo uz silne peripetije ispravili. Naime, port se menja u System Properties fajlu koji se pojavljuje tek nakon prvog pokretanja. Da bi se program pokrenuo prvi put, potrebno je promeniti port. Heh... Troubleshooting UniFi kontrolera nas vodi na nepostojeću stranicu. Zaista konfuzno i neozbiljno od ovog proizvođača. Trik je da se prvo pokrene Discovery Utility koji će, nevezano za Controller, napraviti potreban fajl. Drugi način je da se, u slučaju Windowsa 10, preko Command Prompta komandom:

netstat -ano | findstr :8080

nađe šta je zauzelo dotični port i taj program isključi. U našem slučaju je problem pravio softver Daemon Tools. Nakon par koraka osnovnih podešavanja, dolazimo do web korisničkog interfejsa. Prvo što radimo je dodavanje pristupne tačke. Nakon dodavanja u kontroler, ona će se pojaviti pod SSID koji smo prethodno postavili i možemo se povezati na nju. Kontroler se vizuelno nije promenio od kada smo se poslednji put sa njim družili (SK 11/2018). U web okruženju imamo usku traku sa leve strane sa izborom grupe opcija. U gornjem delu trake imamo Dashboard sa osnovnim podacima vezanim za pristupne tačke u okviru kontrolera, kao i povezane klijente. Statistika nudi zaista pregršt informacija koje nema smisla sve nabrajati. Mapa funkcioniše kao i do sada, uz mogućnost dodavanja više custom mapa. Mapa je jako zgodna radi praćenja većeg broja pristupnih tačaka. Na taj način se lako može videti eventualni problem sa nekom AP i pristupiti joj direktno. Sva podešavanja i podaci će biti prikazani u bočnom panelu. Pod Devices imamo grupisane sve uređaje koje kontroler vidi u okviru gatewaya, kako one koje su dodate, tako i one koji su pod pending statusom. Opet, klikom na svaki od njih imamo direktan pristup. Tu je i opcija Locate koja nas direktno vodi na već postavljenu lokaciju te pristupne tačke na mapi. Na isti način funkcioniše odeljak Clients, samo ovaj put za povezane uređaje na UniFi mrežu. Pod Insights imamo sve dostupne lokalne mreže koje UniFi pristupne tačke „vide”, sa osnovnim podacima. U donjem delu bočne trake imamo Release Notes, Events, Alerts, Chat i Settings. Opcije se ovaj put prikazuju u tamnom panelu preko već otvorenog. Ovo može da deluje malo konfuzno jer se svi ovi paneli na taj način preklapaju. Settings je natrpan opcijama vezanim za sam Controller, oblake, pravljenje novih lokalnih mreža, mreža za goste, podešavanje administracije, profila i još mnogo toga. Pod Provider Capabilities se jasno vide mogućnosti mreže koje direktno zavise od provajdera (i izabranog paketa).

Postoji aplikacija za mobilne uređaje koja se može koristiti za osnovne stvari, ali se ne može koristiti za konfigurisanje Controllera. Ova aplikacija se može koristiti i za konfigurisanje same pristupne tačke u solo varijanti, bez UniFi mreže, što joj daje neku drugu dimenziju, ali ipak govorimo o retkim slučajevima.

Kao što smo već napomenuli, za pravo testiranje bi nam trebalo više UAP-a. Ono što možemo da kažemo jeste da uređaji funkcionišu savršeno. Domet direktno zavisi od okruženja, ali UAP u kombinaciji sa direkcionom antenom dobija pravi boost upotrebljivog signala. U našem slučaju upotrebljiv domet je bio preko 150 metara u uslovima nekoliko lokalnih mreža u okruženju i u relativno urbanoj sredini. Dodatno, pristupnu tačku nismo bili montirali kako dolikuje, na zid, na dovoljnoj visini (jer uređaje posle testa vraćamo uvozniku). Kada sve to uzmemo u obzir, možemo da kažemo da je pokrivenost i više nego dobra. Cena spada u red podnošljivih što se tiče UAP-a. Antena već diže cenu osetno, iako govorimo o opcionom dodatku. Ako će se praviti mreža zasnovana na UniFi sistemu, a potrebno je pokriti neki udaljeniji deo (recimo deo parkinga), u tom slučaju jedan UAP manje, a jedna antena više, i više je nego dobra opcija. Kao minuse svrstavamo probleme sa portom koji smo imali, a vidimo na mreži da nije u pitanju izolovan slučaj. Ipak, pažljivim praćenjem FAQ sekcije zvanične stranice Ubiquitija ćete doći do rešenja na isti način na koji smo i mi. Uprkos ovom problemu mi svakako preporučujemo UAP-AC-M a za UMA-D vam predlažemo da razmislite. Onaj ćošak vašeg prostora u mraku može biti lako „obasjan” internet vezom, bez dodatnih kablova ili pristupnih tačaka.

Dejan PETROVIĆ