Gigabyte GeForce GTX 1660 Gaming OC 6G

Nova arhitektura Nvidijinih grafičkih kartica, nazvana Turing, svakako će ostati upamćena po pionirskom pokušaju hardverske akceleracije raytracing tehnologije u realnom vremenu. O stepenu uspešnosti ovakvog koraka glavni sudija biće vreme, ali ovaj period ostaće upamćen po još nekim nesvakidašnjim detaljima. Naime, Nvidia je velikodušno rešila da bazičnu podršku za raytracing retroaktivno, uz pomoć drajvera, uvede i u prethodnu generaciju kartica, doduše, samo za njenu gornju polovinu, od modela GTX 1060 6G, pa naviše. Nismo baš ubeđeni u altruističke razloge kompanije poznate po nezajažljivosti kada je profit u pitanju, te je ovakav potez verovatno uslovljen kako budućim razvojem igara koje podržavaju raytracing, tako i razoružavanju konkurencije, ali svakako pozdravljamo ovakvu odluku.

Drugi potez koji, takođe, nije baš karakterističan za Nvidiju, jeste taj da je predstavila međugeneraciju kartica, tj. modele koji su „ni tamo ni ovamo”. Upravo to je slučaj sa karticom koja nam je ovoga puta dopala šaka, a koja nosi oznaku GTX 1660 Gaming OC 6G.

Srce ove kartice čini grafički procesor sa oznakom TU116, koji se sastoji iz 6,6 milijardi tranzistora i koji zauzimaju površinu od skromna 284 kvadratna milimetra. Strukturu čipa čini 24 SM (streaming multiprocessor) klastera, od kojih svaki sadrži 64 šejderska jezgra. Ovo je ujedno i puna verzija čipa, koja je rezervisana za model sa Ti sufiksom, dok su „običnom” GTX 1660 dva SM klastera isključena, pa on raspolaže sa ukupno 1408 CUDA jezgara. Kako svaki od SM klastera raspolaže sa po četiri teksturne jedinice, njih je ukupno 88 kod „običnog” modela. Sa memorijom čip komunicira putem 192-bitne magistrale, s tim što Ti model koristi 50 odsto brže GDDR6 čipove, dok je slabiji zadržao GDDR5.

Iz navedenih podataka može se zaključiti da je TU116 vrlo sličan čipu GP106, koji je krasio modele GTX 1060. Sem razlike u broju CUDA jezgara, čak ni radni takt nije bitno različit i boost vrednosti su veoma bliske. Ipak, nova arhitektura je sasvim dovoljno unapređena da bi razlike u performansama bile jasno izražene. No, pogledajmo najpre detalje modela koji smo testirali.

Kartica je neuobičajeno velika za svoju klasu. Duga štampana ploča i još duži Windforce kuler, koji bi komotno mogao da ohladi i čip sa duplo većom potrošnjom, znatno doprinose dobrom rasporedu i hlađenju komponenata ugrađenih na karticu. Zbog toga je ovo jedan od najtiših modela koje smo ikada testirali, jer je kartica apsolutno nečujna i u otvorenom kućištu, dok temperatura gotovo nikad ne prelazi 60 stepeni.

Zbog dimenzija, štampana ploča je u desnom delu poprilično praznjikava i uglavnom služi kao nosač hladnjaka. Istu funkciju ima i backplate, koji je izrađen od plastike i uopšte ne učestvuje u rashlađivanju, mada na zadnjoj strani kartice ni nema elektronskih komponenata koje zahtevaju hlađenje. Naponska sekcija izvedena je u konfiguraciji 4+1 faza, što je za čip ovako skromne potrošnje više nego dovoljno, čak i prilikom žestokog overkloka. Kako je kartica već fabrički overklokovana i u Boost režimu dostiže radni takt od gotovo dva gigaherca, što prevazilazi čak i fabričke specifikacije i samo po sebi je sjajan rezultat, za ručni overklok ne ostaje mnogo prostora, ali za njime nema ni potrebe, jer automatika radi savršeno. Dovoljno je da u Afterburneru pomerite Power limit slajder do kraja udesno i gledate kako megaherci skaču.

Kada je reč o performansama, GTX 1660 zaista oduševljava, ali se od njega ne može očekivati previše. Pre svega, ovo je kartica koja pruža svoj maksimum u 1080p rezoluciji. Tu zaista blista i sve igre pokreće bez imalo muke i uz sjajne rezultate. Takođe, ni 1440p rezolucija joj nije nedostižna i u velikom broj igara pruža odlične performanse, čak i pri najvišim nivoima detalja, ali sa najzahtevnijim naslovima „nasviranim” na maksimum ipak posustaje u određenoj meri. Ko voli da mu je sve „u fullu”, moraće da odreši kesu za nešto bolje, dok će većini igrača i ovakav nivo performansi biti sasvim dovoljan za uživanje u igranju. U odnosu na svog prethodnika, model GTX 1060, brža je u proseku za pet do deset frejmova, što nije previše, ali je dovoljno da pobedi konkurenciju oličenu u Radeonu RX 590, koji je baš po svakom parametru lošija kartica.

Pažljivom oku nije promaklo da se uz 1660 vratila oznaka GTX umesto nove RTX. Razlog tome je potpuno odsustvo Tensor i RT jezgara, odnosno hardverske podrške za raytracing i DLSS. Iskreno, nadali smo se ovakvoj kartici, jer su navedene tehnologije još uvek u povoju i ne blistaju ni na nekoliko puta skupljim modelima, tako da nemaju šta da traže na modelu srednje klase. Videćemo koliko će prilagođeni drajveri, koji bi uskoro trebalo da se pojave, moći da dočaraju efekte raytracinga čisto softverskim putem. Ipak, i bez toga, GTX 1660 trenutno je apsolutni gospodar srednje klase i zaslužuje svaku preporuku, pogotovo model koji smo ovde pomenuli.

Vladimir TRAJKOVIĆ