AMD Radeon VII

Bez mnogo pompe i stvaranja atmosfere pretpremijernog hajpa, AMD je nedavno predstavio novu generaciju grafičkih kartica Radeon VII. Iza, na prvi pogled nelogične, oznake krije se dvosmislen naziv – rimski broj sedam je tu da istakne činjenicu da je ovo prvi grafički čip proizveden u procesu štampe od samo sedam nanometara, a u slobodnijoj interpretaciji oznaka može da se protumači i kao „V2”, jer je ovo, zapravo, druga generacija Vega grafičkih kartica.

U kojoj meri je Radeon VII suštinski druga generacija Vega čipova, a koliko je samo minorno poboljšana verzija u sitnijem proizvodnom procesu, podložno je diskusiji, ali činjenica je da i sam AMD više potencira proizvodni proces u kom je čip proizveden, nego to da VII pripada novoj generaciji. Pogledajmo tehničke detalje, pa neka svako donese svoj sud.

Vega 20

O unapređenju same arhitekture u odnosu na prvu generaciju nema gotovo nikakvih konkretnih podataka koji su dostupni javnosti, ali je već i duplo umanjenom litografijom tokom proizvodnog procesa nastao solidan manevarski prostor za poboljšanja. To se pre svega ogleda u višem radnom taktu i nižim latencijama keš memorije, ali i višem taktu radne memorije. Naravno, i ovoga puta upotrebljeni su HBM2 moduli, viđeni kod prethodne generacije.

Da podsetimo, HBM (High Bandwidth Memory) predstavlja novu tehnologiju slaganja memorijskih čipova jedan na drugi. Delovi takvog vertikalnog „paketa” međusobno su povezani i sa grafičkim procesorom komuniciraju putem magistrale od čak 1024 bita. Pored toga, ne koriste klasičnu formu memorijskih čipova, pa su im i dimenzije znatno manje u odnosu na njih. Sićušne dimenzije omogućavaju znatno bliže smeštanje grafičkom procesoru i drugačiji način povezivanja, pa su tako oni smešteni tik uz GPU jezgro i sa njime povezani uz pomoć Interposer jedinice. To ih čini integralnim delom pakovanja grafičkog procesora koji se nalazi na štampanoj ploči kartice.

Ranija tehnološka ograničenja dozvoljavala su maksimalno četiri HBM modula kapaciteta od po jednog gigabajta, čime je maksimalna količina memorije svedena na četiri gigabajta, što je za današnje standarde, kada se radi o high end klasi, premalo. Sada je situacija znatno bolja, jer svaki modul ima kapacitet od četiri gigabajta, pa je tako grafičkom procesoru moguće pridružiti čak 16 gigabajta memorije, što je do skoro bilo rezervisano isključivo za profesionalne akceleratore, a sada je dostupno i gejmerskim modelima.

Da, Radeon VII je prvo parče igračkog hardvera sa 16 gigabajta video-memorije. Svaki modul sa grafičkim jezgrom povezan je putem 1024-bitne magistrale, što u zbiru pruža magistralu od navedenih 4096 bita i propusnu moć od jednog terabajta u sekundi. Radna frekvencija HBM modula takođe je unapređena, pa oni sada rade na 1000 megaherca, umesto na 800, na koliko su radili moduli kod prve Vega generacije.

Sam čip izveden je iz modela koji se ugrađuje na profesionalne grafičke akceleratore Radeon Instinct MI50 i u odnosu na njega, uskraćen je za nekoliko detalja. Pre svega, mogućnosti procesiranja podataka uz dvostruku preciznost su desetkovane, što kod igračkog hardvera ionako nema primenu, ali je i sam čip i broj aktivnih procesorskih jezgara donekle „uštinut”. Naime, puna verzija Vega 20 čipa raspolaže sa 64 CU (computing units), od kojih se svaka CU sastoji od 64 jezgra. Kod Radeon VII modela isključena su četiri CU, pa tako raspolaže sa njih 60, odnosno sa 3840 jezgara. Ovaj podatak pomalo čudi, imajući u vidu da je u prethodnoj generaciji model Vega 64 raspolagao punim kapacitetom čipa, dok kod njegovog naslednika to nije slučaj. U kojoj meri su sitniji proizvodni proces i međugeneracijska unapređenja arhitekture, uz viši radni takt, dovoljni da nadomeste razliku u broju fizičkih jezgara te prevaziđu performanse prethodne generacije, videćemo nešto kasnije. A sada malo o hardveru.

Radeon VII

U skladu sa HBM koncepcijom, kartica se fizički ne razlikuje mnogo u odnosu na modele prve Vega generacije. Štampana ploča sa naponskom sekcijom od deset faza (i još četiri dodatne za memoriju) prilično je praznjikava u desnom delu, čija je jedina namena da obezbedi čvršću potporu za rashladni sistem, koji je u ovom slučaju izveden u nešto drukčijem maniru – vapor chamber hladnjak i tri klasična umesto jednog blower ventilatora, koji je bio primarni izbor kod referentnih Radeon kartica već generacijama unazad.

Ovakvo rashladno rešenje neodoljivo podseća na nove Founders Edition GeForce modele, koji su takođe odbacili turbinske i (ponovo) počeli da koriste klasične ventilatore. Slučajnost ili ne, činjenica je da ovakvo rešenje nije baš adekvatno čipu kalibra kom pripada Radeon VII sa svojih 300 vati TDP-a. Uprkos duplo sitnijem proizvodnom procesu, potrošnja, ali ni zagrevanje druge generacije Vega čipova nisu smanjene u odnosu na prvu. Naprotiv, zvaničan TDP je čak porastao za pet vati, a temperature su tek posebna priča. Naime, Vega 20 čip raspolaže sa čak 64 interna temperaturna senzora, raspoređena u različitim delovima čipa. U Radeon Wattman softveru, koji je deo grafičkog drajvera, uvek su prikazane dve temperature – jednu čini prosek očitavanja navedena 64 senzora, dok druga vrednost, označena kao Junction temperature, predstavlja trenutno očitavanje najtoplijeg dela čipa.

Prosek nije baš odličan, ali nije ni preterano loš, pa se uglavnom kreće oko vrednosti od 75 do 80 stepeni celzijusa. Ono što poprilično bode oči i izaziva zabrinutost su maksimalne vrednosti temperaturnih očitavanja, a koje su tokom testa uglavnom bile u rasponu od 108 do 113 stepeni celzijusa. AMD navodi da su temperature do 110 stepeni savršeno bezbedne i da se tek nakon te vrednosti aktiviraju mehanizmi zaštite od pregrevanja, ali uz poznavanje makar osnova elektronike, svakome će biti jasno da su to jednostavno previsoke vrednosti za čipove tako velike gustine i broja tranzistora. Visoka temperatura svakako ne godi elektronskim komponentama, ali na kraće staze ne ostavlja primetne posledice. Ipak, postavlja se opravdano pitanje o trajnosti hardvera pri dužem vremenu eksploatacije.

Pored (pre)visoke temperature za koju velikim delom snosi odgovornost, rashladni sistem potpuno je podbacio i po pitanju buke. Tih je jedino u idle režimu, dok u slučajevima kada je GPU opterećen ventilatori vrlo brzo postižu visoke obrtaje, što uz njihovu konstrukciju (klasične, ravne elise) i skromnu veličinu (prečnik im je oko 83 milimetra) dovodi do nivoa buke koji je nemoguće ignorisati i koji je apsolutno neprihvatljiv za današnje standarde.

Doduše, realno je očekivati da serijski primerci ipak budu za nijansu hladniji i manje bučni od ovog koji smo mi probali, a koji je, kao i uvek, poseban primerak, probran među mnogima, te je zahvaljujući nešto kvalitetnijem silicijumu u samom čipu, uz njega isporučen i BIOS koji serijski primerci neće videti. To se, pre svega, odnosi na agresivno postavljene radne frekvencije, koje su više od propisanih, a sve u cilju što boljeg utiska koji kartica treba da ostavi. Tako je testirani primerak u gotovo 100 odsto slučajeva radio na 1800 megaherca, prevazilazeći i deklarisanu TDP vrednost i maksimalnu temperaturu kako bi pružio što bolje performanse. Ovo je standardna praksa kada su test primerci u pitanju, koji su po pravilu bolji od serijskih.

Deklarisani radni takt kod serijskih primeraka nominalno iznosi 1400 megaherca, dok u boost režimu ne bi trebalo da prevaziđe 1750. Možda razlika od 50 megaherca između serijskih i test primeraka ne deluje kao velika, ali treba napomenuti da je, baš kao i prethodna generacija, i ova Vega „nategnuta” do krajnjih granica. Samim time, svaki megaherc preko deklarisanog treba smatrati uspehom, a što direktno implicira da na overklok treba zaboraviti, barem kod referentnih modela, koji trenutno jedini postoje. Pogledajmo i koliko su sva unapređenja donela po pitanju performansi, kao i kako se Radeon VII nosi sa prethodnikom, ali i sa konkurencijom.

Odmeravanje snage

U standardnu bateriju testova dodali smo još dve igre, da vidimo kako se novi Radeon snalazi sa novim, poprilično zahtevnim naslovima. U pitanju su Metro Exodus i Far Cry: New Dawn. Kako je ovaj model sam vrh ponude među AMD karticama, i kako ozbiljno pretenduje da ugrozi konkurentski model – GeForce RTX 2080, smatramo da nema smisla da ga testiramo u rezolucijama nižim od 4K. Tome su namenjene kartice nižih klasa i znatno niže cene. Naravno, za potpun ugođaj, podrazumevaju se najviši nivoi detalja i ostala podešavanja „do daske”.

Sa takvim podešavanjima i rezolucijom, Radeon VII se solidno nosi. Uglavnom. Najzahtevniji naslovi, poput Deus Ex: Mankind Divided i novog dela Metro serijala, deluju kao prevelik zalogaj sa kojim se kartica ponekad zagrcne. To ne znači nužno da će podešavanja u igrama morati da budu svedena na skromniju meru, ali povremena „štucanja” i usporavanja animacije biće sastavni deo takvog igranja.

Količinu memorije do sada smo namerno preskakali u širem kontekstu. Iako 16 gigabajta ultrabrze memorije sa magistralom od 4096 bita zaista deluje više nego impresivno i predstavlja možda i glavni selling point nove Vega generacije, u praksi nismo uspeli da osetimo eventualne boljitke koje tolika količina i brzina memorije mogu da donesu. AMD tvrdi da i neke trenutno aktuelne igre sa lakoćom mogu da prevaziđu ograničenje od osam gigabajta, što se smatra današnjim standardom, ali mi u tu tvrdnju nismo uspeli da se uverimo, barem sa naslovima koji čine našu trenutnu bateriju testova. Naravno, za neke druge, (polu)profesionalne zadatke, ovolika količina video-memorije zlata je vredna, ali ovo je, pre svega, gejmerska kartica i zabavni softver je glavno bojno polje na kome će voditi svoje bitke.

• • •

Kakva budućnost očekuje Radeon VII? Uzevši u obzir trenutno stanje, ne baš sjajna. Kartica je evidentno sporija od direktnog konkurenta, modela GeForce RTX 2080, a košta koliko i on, i pritom troši gotovo 100 vati više, uz žestoko zagrevanje i nedopustiv nivo buke. Velika količina brze video-memorije možda deluje kao zalog za budućnost, ali činjenica je da se i sa trenutno najzahtevnijim naslovima Radeon VII pomalo muči u 4K rezoluciji, što nikako ne obećava da će mu prosta količina memorije pomoći da se izbori sa budućim, još zahtevnijim naslovima. Opet, kad se već bavimo dugoročnim prognozama, treba uzeti u obzir da Radeon VII ne podržava Raytracing i DLSS tehnologije, koje su okosnica nove generacije kartica glavnog konkurenta. Pitanje je u kojoj meri i kada će se navedene tehnologije omasoviti, ali činjenica je da se već sada, doduše, pomalo stidljivo, pojavljuju igre kod kojih su one implementirane. Eto, novi Metro Exodus je primer takve igre kod koje smo ostali uskraćeni za test Raytracinga, jer ga hardver ne podržava. Takođe, Radeon VII trenutno ne podržava UEFI, što bi nekim korisnicima moglo da zasmeta. AMD obećava da će to biti ispravljeno kroz buduće verzije firmwarea, ali za sada je ta podrška izostala.

I za sam kraj, još jedna veoma važna napomena: Radeon VII je u manjoj ili većoj meri nekompatibilan sa „novijim Intelovim pločama”. Šta sve obuhvata ovaj citat i koji su tačno modeli obuhvaćeni još nije sasvim poznato, ali i mi smo, iz prve ruke, iskusili kako se to manifestuje u praksi. Naša test mašina, zasnovana na Gigabyte Z370 Aorus Gaming 7 ploči se često „smrzavala” dok je u njoj bio Radeon VII. Nismo uočili neke pravilnosti kada se i zbog čega to dešavalo, jer su se takve situacije javljale i pod punim opterećenjem i kada mašina ništa nije radila, a i vremenski intervali nisu bili pravilni, pa je nekada sve bilo u redu i po više sati, a nekada su se otkazi događali i po više puta u toku jednog sata. Novi BIOS ploče i novi beta grafički drajveri apsolutno ništa nisu poboljšali po ovom pitanju.

AMD tvrdi da je krivac tome Intel (a ko bi drugi, prim. aut.), koji se nije u potpunosti pridržavao PCI-E 3.0 specifikacije prilikom projektovanja Z370/390 čipseta, a pošto je Radeon VII izrađen u skladu sa PCI-E 4.0 specifikacijom, kompatibilnost sa prethodnim standardima uslovljena je njihovim strogim poštovanjem prilikom implementacije na konkretnom modelu matične ploče. Zvuči prilično nesuvislo, ali AMD obećava da je to još jedna stavka koja će biti ispravljena u narednim verzijama firmwarea.

Pored silnih obećanja o stvarima koje tek treba da se dese, ostaje nam samo da sačekamo i vidimo hoće li ih i u kojoj meri AMD i ispuniti. Radeon VII je od starta morao da bude ispeglan i utegnut „pod konac”, pošto ionako kasni gotovo pola godine u odnosu na suparnika na koga se namerio, a na megdan izlazi neubedljiv i sa falinkama koje mu dodatno umanjuju šanse da u toj borbi pobedi.

Vladimir TRAJKOVIĆ