Altair32 3.34, AppleWin 1.28.1, Atari800Win PLus 4.1, (Win)VICE 3.3, Spectaculator 8.0, EightyOne 1.12, BeebEm 4.14, CaPriCe Forever 18.10, Galaxy Win 0.3, Orao.Net 0.7.0, Oricutron 0.9, Emma 02 1.29

Pojavljivanje mikroprocesora početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka spada u događaje koji su ostavili snažan pečat u istoriji čovečanstva. Nedugo nakon toga, mala mikroračunarska grudva snega zakotrljala se i uskoro pretvorila u lavinu koja je dovela do informatičke revolucije. Svi koji su svojevremeno imali mogućnost da koriste stare osmobitne sisteme znaju koliko su imali šarma i koliko su zadovoljstva donosili svojim vlasnicima. Zahvaljujući snazi današnjih kompjutera i trudu bezbrojnih programera, u stanju smo da osetimo kako je izgledalo vreme kada su kompjuteri tek započinjali svoj put.

Prvi mikroprocesor predstavljen je 1971. godine i radilo se o 4-bitnom modelu Intel 4004. Za njim je sledio model 8008 koji je predstavljao njegovu 8-bitnu nadogradnju. Međutim, „ono pravo” pojavljuje se 1974. godine pod nazivom Intel 8080, koji predstavlja prvi mikroprocesor sa tržišnim uspehom. Zvanično prvi mikrokompjuter pod nazivom Altair 8800 koristio je upravo Intel 8080 i konstruisan je krajem 1974. godine. Predstavljen je u časopisu Popular Electronics januara 1975. godine, što je izazvalo veliko interesovanje čitalaca.

Altair 8800

Vođa projekta Ed Roberts i kompanija MITS ostali su zatečeni brojem narudžbina koji je bio mnogostruko veći od najoptimističnijih procena. Mašina koja se programirala putem prekidača, sa LE diodama u svojstvu displeja, i sa samo 256 bajtova RAM, koštala je 395 dolara (ekvivalentno sadašnjih 1850), dok se sklopljen sistem prodavao za 200 dolara više. Međutim, zahvaljujući dodacima, na kompjuter je mogla da se priključi bilo koja periferija, uključujući tastaturu, čitač bušenih traka, kasetofon, štampač ili terminal u svojstvu monitora. Verovatno najbolji emulator za Altair 8800 – Altair32, nalazi se na adresi goo.gl/kQoCuK (27,1 MB)i dolazi sa pristojnom količinom programa koji mogu da se učitavaju preko kasetofona, flopi ili čak hard-diska. Naravno, svi ti uređaji su virtuelnog tipa i nalaze se u okviru menija Devices. Emulator se startuje klikom na prekidač On/Off, nakon čega učitavamo sliku memorije. Za ostatak se valja obratiti pratećem Help fajlu, pošto bez njega nećete daleko dogurati.

Apple II

Legenda kaže da je Stiv Vozniak žarko želeo da ima sopstveni kompjuter, pa je sa svojim drugarom Stivom Džobsom u jednoj kalifornijskoj garaži započeo avanturu koja će se posle četiri decenije pretočiti u najvredniju svetsku tehnološku kompaniju. Vozniak je naumio da za srce sistema uzme pomenuti Intel 8080, ali su oni bili preskupi (oko 360 tadašnjih dolara) i teško su se nabavljali. Alternativa je viđena u čipu Motorola 6800, ali je i on bio skup, pa je na kraju izabran MOS 6502 koji je imao dosta sličnosti sa 6800, ali i mnogo nižu cenu.

Apple I pojavio se u julu 1976. godine i koštao je famoznih 666,66 dolara (danas oko 3100). Za razliku od Altaira 8800, mašina je bila opremljena tastaturom i mogla je da se priključi na televizor, a uz to je dolazila sa tada pristojnih četiri kilobajta RAM.

Godinu dana kasnije pojavljuje legendarni Apple II koji je u istoriji zauzeo mesto prvog masovno proizvedenog kompjutera. Jabuka u duginim bojama na kućištu sugerisala je da je kompjuter sposoban da radi sa bojama. Apple II i njegovi naslednici su za sobom ostavili mnoštvo softvera, tako da su bili česta meta emuliranja. Jedan od dobrih izvora programa je sajt apple2online.com gde je moguće naći brojne igre i aplikativne programe. Od emulatora bismo preporučili AppleWin (goo.gl/B9rGUS, 1,15 MB) koji je izuzetno jednostavan za korišćenje.

Atari 400/600XL/800XL /65XE/130XE

Atari je kompanija koja je imala vrlo važnu ulogu u istoriji video-igara i za njeno ime se veže Pong, a za njega početak cele industrije. To je jedan od najranijih naslova koji je doživeo veliki komercijalni uspeh i dobro napunio džepove osnivača firme Nolana Bušnela, kao i onih koji su uređaj kupili da bi ga postavili u svojim lokalima. Negde u isto vreme kada je Apple II počeo sa osvajanjem kompjuterskog tržišta, Atari izdaje legendarnu konzolu 2600 baziranu na ROM kertridžima i ona postaje veliki hit. Malo je poznato da je prvi kompjuter iz Atarija trebalo da bude klon modela Apple II koji bi bio znatno jeftiniji od originala, ali je taj posao zaustavljen u poslednjem trenutku.

Veliki uspeh „jabučara” motiviše Atari da krajem 1978. godine lansira Atari 400 i Atari 800 – znatno unapređene verzija sistema 2600, ali u obliku kompjutera. Oba su inicijalno imala po osam kilobajta RAM, a glavna razlika je bila u tastaturi (400 je koristio membransku, a 800 mehaničku) i broju interfejsa – pošto je 400 bio planiran kao mašina za igranje odstranjeni su mu brojni konektori. Bile su to, za svoje vreme, napredne mašine sa kvalitetnim zvukom i grafikom, što ih je činilo favoritom kod ljubitelja video-igara. Nešto kasnije, 1983. godine izlaze novi modeli pod nazivom 600XL i 800XL (16 i 64 kilobajta RAM), sa sasvim solidnim hardverom za svoje vreme, ali su došli u lošim vremenima za kompaniju. Kasnije su se, nakon kupovine Atarija od strane Džeka Tramiela 1985. godine, pojavili modeli Atari 65XE (800XE) i 130XE sa 64 i 128 kilobajta RAM respektivno. Dakle, uprkos hardveru koji je u nekim segmentima bio bolji od tada vrlo popularnog Commodorea 64, 8-bitna klasa Atari računara nije postigla uspeh koji je zaslužila.

Ipak, reč je o kompjuterima koji zahvaljujući svojoj popularnosti (naročito u SAD) imaju dosta emulatora. Među najkvalitetnije spada Atari800Win PLus (goo.gl/A4DfmZ, 740 KB). Na sajtu atarimania.com moguće je preuzeti skoro 10.000 video-igara i preko 1000 korisničkih programa.

Commodore PET 2001/VIC-20/16 /116/Plus/4/64/128D

Preživevši nemačke koncentracione logore, poljski Jevrej Džek Tramiel dolazi u SAD gde osniva firmu Commodore. U početku su bili orijentisani na pisaće mašine, a posle su počeli da proizvode kalkulatore. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kompanija MOS izlazi sa mikroprocesorom 6502 po (za to vreme neverovatnoj) ceni od 25 dolara. Sticajem okolnosti, uskoro će ih preuzeti Commodore zajedno sa glavnim inženjerom Čakom Pedlom, koji će 1977. konstruisati njihov prvi kompjuter PET 2001. Bio je to sistem bez grafičkog režima, sa četiri ili osam kilobajta RAM, integrisanim kasetofonom, monitorom i vrlo lošom tastaturom koja je posle zamenjena mehaničkim modelom. I dok je PET imao vrlo dobre pozicije u školama, nedostatak boja ga je činio nedovoljno interesantnim za kućne korisnike.

Inspirisan potezima konkurenata, 1980. godine na tržištu se pojavljuje Commodore VIC-20 koji ima RAM od pet kilobajta, mogućnost rada sa bojama, grafički režim 176 × 184 piksela i trokanalni zvuk. Zahvaljujući povoljnoj ceni (300 dolara, posle dve godine manje od 100) to je bio prvi kompjuter čija je prodaja premašila milion primeraka. Na putu ka daljoj slavi mu se preprečio niko drugi do njegov mlađi brat i apsolutna legenda – Commodore 64, koji je predstavljen početkom 1982. godine. Mašina sa procesorom MOS 6510 (1 MHz), respektivnih 64 kilobajta RAM i 20 kilobajta ROM, koprocesorom za periferije, zvuk i grafiku, postala je (i još uvek je) najprodavaniji pojedinačni model u istoriji. Na tržište je došao sa zakašnjenjem od pola godine i cenom od 599 dolara (prvi 64-kilobajtni model ispod 600 dolara) i odlično je prihvaćen od strane proizvođača igara, što je bilo ključno za njegov uspeh. Glavni „krivac” je bila dobra podrška za sprajtove koji su mnogo značili za kvalitet igara.

Naslednik legende pojavio se u obliku modela 128(D) koji je ciljao tržište poslovne primene sa podrškom za CP/M i u sebi je imao čak tri mikroprocesora (6510, 8502, Z80), ali je i on najviše prodavan zahvaljujući kompatibilnosti sa „debeljkom”. Tramiel je imao stalni strah od invazije jeftinih japanskih računara, pa su kao preventivna mera početkom 1984. godine lansirni modeli Commodore 16, 116 (16 KB RAM) i Plus/4 (64 KB RAM). Prvi je imao kućište koje je veoma ličilo na C64, C116 je bilo jeftinija varijanta sa gumenom tastaturom, dok je Plus/4 dolazio sa četiri programa za poslovnu primenu. Svi su imali mikroprocesor 7501 i dvokanalni generator zvuka. Iako su u nekim aspektima bili bolji od C64, izostanak sprajtova je bio glavni krivac za lošu podršku proizvođača softvera i posledični neuspeh ove generacije.

Zahvaljujući ljudima koji stoje iza odličnog emulatora (Win)VICE (goo.gl/SjPpco, 99,67 MB), u prilici smo da uživamo uz praktično sve 8-bitne modele kompanije Commodore. Korisna informacija o podešavanjima može se pronaći na adresi goo.gl/jivLrk. Što se tiče igara i drugog softvera, njih je na internetu mnogo. Glavni resurs za C64 je c64.com, za C16/116/+4 goo.gl/3vnFQ8, a za VIC 20 goo.gl/FcSfFw.

Sinclair ZX80 /ZX81/ZX Spectrum 48K /128K /Plus 2/3

Dobar deo klinaca iz osamdesetih obožavao je „čikicu” čiji su kompjuteri zaslužni za nebrojene časove radosti provedene pred TV ekranima pored kojih su se šepurile crne plastične kutijice sa natpisom „ZX”. Taj čika je glavom i bradom legendarni Ser Klajv Sinkler, od milošte nazvan Ujka Klajv. Sebe voli da naziva pronalazačem, a bio je i predsednik britanskog ogranka MENSA od 1980. do 1997. godine.

Model Sinclair ZX80 na tržište izlazi početkom 1980. godine i vodi se kao prvi britanski kućni kompjuter. Prodavao se po povoljnoj ceni od 80 funti, koliko je koštao komplet za samogradnju, i 100 funti za sklopljen uređaj. Bila je to mašina sa mnogo kompromisa, pošto je u cilju postizanja niže cene mikroprocesor Z80 (3,25 megaherca) obavljao poslove generisanja grafike. Sistem je dolazio sa četiri kilobajta ROM i jednim kilobajtom RAM.

Sledeće godine se pojavljuje naslednik pod nazivom ZX81 koji je vrlo sličan sa ZX80, ali je uvođenjem ULA čipa broj integralnih kola smanjen sa 23 na samo četiri. To se odrazilo na cenu koja je iznosila 50 funti za delove i 70 funti za sklopljen uređaj. Oba kompjutera karakterisala je loša monohromatska grafika od 64 × 48 piksela i užasna membranska tastatura.

A onda je 23. aprila 1982. godine svetlost dana ugledao ZX Spectrum, zajedno sa C64 jedan od najvoljenijih kompjutera svih vremena. Bio je to veliki napredak u odnosu na ZX81 jer je dolazio sa 16 kilobajta ROM, 16/48 kilobajta RAM i sa grafikom u boji, dok je membranska tastatura zamenjena nešto udobnijim gumenim tasterima. Memorija i boje su bile razlog da računar bude odlično prihvaćen od strane programera, pa su se brzo pojavile stotine zanimljivih igara.

Kasnije smo dobili još nekoliko naslednika Spectruma: sa boljom tastaturom (+), 128 kilobajta memorije, ugrađenim kasetofonom (+2) i flopi-drajvom (+3), ali su svi oni živeli od slave modela 48K. O kakvoj se legendi radi govori podatak da se novi naslovi za njega pojavljuju i dan-danas, a u prošloj godini ih je bilo preko 40!

Jednostavnost konstrukcije uslovila je da se programeri rado odlučuju za emulaciju ovog kompjutera, pa smo tako prebrojali čak 197 emulatora za različite hardverske platforme! Po mišljenju autora teksta, najbolji emulator je Spectaculator (spectaculator.com, 4,41 MB), koji nažalost nije besplatan (12 evra, proba 30 dana).

Što se tiče platforme ZX80/ZX81, najboljim se pokazao emulator EightyOne (goo.gl/32znq3, 3 MB) koji dodatno emulira ceo niz relativno sličnih računara. Za Spectrum najbolji resurs je sajt worldofspectrum.org, dok programe za ZX81 možemo naći na adresi zx81.nl.

BBC Micro/Master 128

Sticajem okolnosti, Velika Britanija je početkom osamdesetih godina prošlog veka postala epicentar evropske mikrokompjuterske industrije. Dugogodišnji Sinklerov saradnik, Kris Kari, osniva kompaniju pod nazivom Acorn Computers. Inspirisan razvojem modela ZX80, rešava da tržištu ponudi jeftin kompjuter po ceni od 120 funti za kit ili 170 funti za sklopljen uređaj.

Atom je bio baziran na MOS 6502, imao je osam kilobajta ROM, dva kilobajta RAM (proširivo do 12), visoku rezoluciju, podršku za boje, profesionalnu tastaturu i interfejs za flopi-disk. I dok je Acorn radio na njegovom nasledniku koji je trebalo da se zove Proton, BBC raspisuje konkurs za mašinu koja će biti korišćena kao sredstvo kompjuterskog opismenjavanja u britanskim školama. Acorn na kraju izlazi kao pobednik, što je mnogo značilo na finansijskom planu. Rađa se BBC Micro, koji kao znatno naprednija varijanta Atoma u varijanti B poseduje 6502 na dva megaherca, 32 kilobajta RAM, rezoluciju do 640 × 256 piksela (mono), osam boja, četvorokanalni zvuk i odlični Basic interpreter. BBC B je doživeo veliki uspeh u Engleskoj, gde ga je 80 procenata škola koristilo u nastavnom procesu. Međutim, zbog visoke cene od skoro 400 funti (današnjih 1350), izvan granica te države nije stekao naročitu slavu.

Pokušavajući da konkuriše Spectrumu i C64, Acron 1983. godine lansira model Electron, verziju modela BBC B bez mnoštva interfejsa i sa odličnom tastaturom po ceni od 200 funti. Ta mašina pokazala se kao ozbiljan neuspeh. Kasnijih godina su lansirani modeli BBC B+ i Master, ali je 8-bitna zvezda već bilu u zalasku. Emulator BeebEm (goo.gl/ifo1FS, 3,2 MB) nam pruža mogućnost da osetimo draži ovog (za svoje vreme) odličnog kompjutera, a softver je moguće pronaći na adresi bbcmicro.co.uk.

Amstrad CPC 464/664

Veliki profiti ostvarivani prodajom mikrokompjutera bili su motivacija britanskom trgovcu Alanu Šugaru da njegova kompanija Amstrad ponudi uređaj dobrih karakteristika po povoljnoj ceni. Imajuću od ranije iskustva sa ekonomičnom proizvodnjom opreme na Dalekom istoku, on je odlučio da u julu 1984. godine počne sa prodajom modela Amstrad CPC 464, koji je za 250 funti (danas oko 800) nudio kompletan Z80 sistem sa 64 kilobajta RAM, monohromatskim monitorom i kasetofonom. Za 100 funti više mogao je da se dobije model sa monitorom u boji, ali bez podrške za rezoluciju 640 × 200 piksela.

Sledeće godine izlazi model CPC 664 koji je identičan sa 464, ali umesto kasetofona ima integrisan flopi-disk od tri inča. Njega posle samo nekoliko meseci zamenjuje model CPC 128 koji je nudio dodatno proširenje memorije do 128 kilobajta po tada krajnje niskoj ceni za kompletan CP/M sistem od svega 300 funti. Od emulatora bismo izdvojili CaPriCe Forever (goo.gl/G9PqE8, 2,7 MB).

Galaksija

U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, narodi i narodnosti su za kućne kompjutere počeli da saznaju sa manjim zakašnjenjem u odnosu na Zapad. Domaća scena počela je da se formira 1983. godine, kada su se pojavili i prvi softverski pirati koji su, da budemo pošteni, odigrali veliku ulogu u procesu popularizacije kompjutera. Te godine Voja Antonić kreira računar Galaksija koji je najviše podsećao na ZX81, pošto je koristio snagu Z80 (tri megaherca) da zameni dodatne sklopove. Dolazio je sa četiri ili osam kilobajta ROM i dva do šest kilobajta RAM. Emulator Galaksije Galaxy Win moguće je pronaći na adresi emulator.galaksija.org (543 KB), dok je igre moguće preuzeti sa lokacije goo.gl/ySwHdF, inače sjajnog sajta za sve domaće nostalgičare.

Orao

Varaždinska firma PEL proizvodila je kompjuter Orao sa mikroprocesorom 65C02 (jedan megaherc), 16 kilobajta RAM i 16 kilobajta ROM, monohromatskom grafikom 256 × 256 piksela i tekstom 32 × 32 karaktera. Nije stekao naročitu popularnost osim što je često korišćen u osnovnim školama u Hrvatskoj. Emulator Orao.Net nalazi se na adresi goo.gl/E3zLta (708 KB) i dolazi u kompletu sa petnaestak igara.

Oric Nova 64

Svakako najbolji kućni kompjuter koji se proizvodio u SFRJ bio je model Oric Nova 64 koji je zapravo predstavljao britanski kompjuter Oric Atmos, sa neznatno izmenjenom nalepnicom. Mašina je podsećala na mešanca Spectruma i C64, imala je mikroprocesor 6502A (jedan megaherc), 16 kilobajta ROM i 64 kilobajta RAM, zvučni generator sa tri kanala i grafiku rezolucije od 240 × 200 piksela sa osam boja. Zahvaljujući svom britanskom rođaku, Oric Nova 64 je imao nešto više softvera. On se može pronaći na goo.gl/dR7kcv, dok se najboljim pokazao emulator pod nazivom Oricutron (goo.gl/f4Wkor, 1 MB).

Pecom 32/64

Po školama u Srbiji bili su prilično rasprostranjeni kompjuteri Pecom 32 i 64, koje je proizvodio tada moćni Ei Niš. Iako je najveći broj ljudi mislio da se radi o domaćem kompjuteru, reč je zapravo o modifikaciji modela COMX-35, koji je u Evropi nešto veći uspeh zabeležio samo u Holandiji. Sistem je sagrađen oko ne naročito raširenog, ali veoma zanimljivog, procesora RCA CDP 1802B (2,8 megaherca), 16/32 kilobajta ROM, 32/64 kilobajta RAM i mogao je da generiše dva kanala zvuka. Pecom nije imao grafiku visoke rezolucije, već je umesto nje nudio 128 korisnički definisanih znakova koji su bili ekvivalent grafike 240 × 216 piksela. Emulator Emma 02 (goo.gl/zL8bLb, 11,09 MB) nudi rad sa više modela zasnovanih na čipu CDP 1802, uključujući i Pecom, dok na adresi goo.gl/T5f69x imamo podatke o FTP serveru sa mnoštvom programa i drugih korisnih sadržaja.

Univerzalci

Videli smo da pojedini emulatori nude rad sa više kompjuterskih platformi i to uglavnom onih sa približno jednakim hardverom. Već smo pominjali EightyOne koji osim Sinclairovih modela podržava rad sa računarom Jupiter Ace koji ima dosta zajedničkog sa Spectrumom.

Međutim, postoje i emulatori koji daju mogućnost znatno šireg izbora hardvera. Jedan od njih je ZEsarUX (goo.gl/jj9hiY) koji pored svih Sinclair kompjutera emulira Amstradove CPC 464 i 128, Z88, SAM Coupe (napredni Spectrum), Jupiter Ace, pa čak i najnoviji ZX Spectrum Next. BizHawk (goo.gl/Ztydk8) više je orijentisan prema igračkim konzolama, ali emulira i Apple II, Commodore 64 i ZX Spectrum, a mesta se našlo i za grafički kalkulator TI-83.

Ubedljivo najveći izbor kompjuterskih platformi podržan je u okviru programa MAME (goo.gl/ZiSDdt). U pitanju je poznati emulator arkadnih aparata kojem je nakon spajanja sa projektom MESS dodato preko hiljadu različitih modela kompjutera! Doduše, emulatori dolaze bez sadržaja ROM čipova (jedan razlog je veličina paketa, a drugi pravo na intelektualnu svojinu), pa ih je potrebno pribaviti sa nekog drugog mesta.

• • •

Ovim tekstom obuhvatili smo samo deo zanimljive i uzbudljive kompjuterske istorije. Bilo je tu još dosta hardvera o kojem je vredelo pisati, ali nam je prostor dozvolio da se orijentišemo samo na istorijski najznačajnije i najpopularnije platforme.

Igor S. RUŽIĆ