Prestigio Roadrunner 527DL

Na test nam je stigla Prestigio dash kamera za snimanje saobraćaja iz vozila. Bolje reći kamere, jer 527DL zapravo sačinjavaju dve kamere (DL = dual). I do sada smo imali prilike da se družimo sa dash kamerama ovog proizvođača i bili smo zadovoljni kako kvalitetom, tako i cenom. Da vidimo da li je Prestigio i ovaj put išao istim stazama.

U kutiji je upakovan bogat sadržaj. Za pričvršćivanje na vetrobransko staklo dobija se standardni vakuumski nosač ali, rekli bismo, sa manjim šrafom nego što je to obično slučaj. Za napajanje kamere tu je tri metra dugačak USB kabl, a ta je dužina i više nego dovoljna da se on sakrije po obodu stakla i instrument table. Kamera se standardno napaja adapterom koji se priključuje na mesto upaljača. Strujni adapter radi na naponima od 12 do 24 volta i ima dva USB porta, tako da se može koristiti za punjenje mobilnih uređaja. Za demontažu i sakrivanje kabla Prestigio je dodao sada već standardan plastični pajser, koji nije nalik onome iz igre Half-Life, ali je sasvim dovoljan da se vakuumski nosač odvoji od stakla, ili pomeri gumu (keder) oko vetrobranskog stakla. Za montažu zadnje kamere se dobijaju obostrano lepljivi dodatak i par šrafova. Za povezivanje zadnje kamere sa prednjom i njeno napajanje strujom dobija se prilično dugačak kabl koji je i više nego dovoljan da se sakrije po ivicama vozila. Kabl ima namenski četvoropinski priključak i ima ulogu razdelnika, jer se jedan kraj povezuje sa kamerom preko mini HDMI porta, a drugi ide na naponske linije samog automobila i preko njega zadnja kamera dobija napajanje. Taj naponski kabl je u formi kabla za zvučnike, bez ikakvog priključka i potrebno je propisno izolovati spoj, kao i voditi računa prilikom povezivanja o bojama žica. Ono što je jako zanimljivo i smatramo za propust jeste to da žice nisu obeležene, sem bojom, a u uputstvu nema nijednog reda o tome koja žica ide na plus, a koja na minus. O ovome nema reči čak ni na zvaničnoj stranici u okviru podrške. Imamo crvenu i crnu žicu, logika kaže jedno, ali isto tako imamo samo jednu priliku da probamo.

Zadnja kamera je prilično malih dimenzija i nije predviđena da se postavi sa spoljašnje strane vozila. Prestigio je predvideo da se postavi u kabini na plafon i da snimke pravi kroz zadnje staklo. Kamera se može postaviti i na donju dasku i zakrenuti se u nosaču, radi ispravljanja snimka ali, u zavisnosti od vozila, preglednost možda neće biti najbolja. Plastični pajser se i u ovom slučaju može koristiti za pomeranje gumene zaštite oko vrata da se tanki kabl sakrije. Zadnja kamera snima u VGA rezoluciji i snimci su, shodno tome, zadovoljavajući.

Glavna kamera je ugrađena u vrlo kvalitetno metalno kućište, što ostavlja utisak robusnosti i daje joj premium look. Na dizajn nemamo nijednu zamerku, linije su elegantne bez suvišnih detalja. Objektiv kamere je prilično izbačen, što je urađeno radi eliminisanja eventualnih problema prouzrokovanim LED-om koji se nalazi tik uz objektiv i vizuelno podseća na blic na foto-aparatima. Objektiv ima nazubljeni obod, mada je to više iz estetskih razloga, jer kamera nema manuelni zoom. Dijagonalno od LED su otvori iza kojih se krije zvučnik. Sa strane ka vozaču je za ovu vrstu uređaja prilično veliki ekran u boji, dijagonale tri inča, sa rezolucijom od 960 × 240 tačaka. Na prikaz na ekranu nemamo nijednu zamerku. U uglu su dve LED, a uz ivice ekrana oznake funkcija tastera sa obe strane kamere. Sa leve strane imamo tri tastera, gde srednjim ulazimo u meni, dok druga dva služe za navigaciju kroz stavke.

Iznad njih je slot mikro SD kartice a, s obzirom na namenu uređaja, kartica do 32 gigabajta klase deset je imperativ. Nakon ubacivanja memorijske kartice nije potrebno preusmeravati snimke na nju, kamera će sama karticu postaviti za primarnu lokaciju. Isto tako će odbiti da snima na sporije kartice. Tastera sa desne strane ima četiri, gde je ’OK’ za potvrđivanje nekog izbora, zatim taster za biranje između video-zapisa i fotografisanja. Ispod je taster za zaključavanje snimka i ’On/Off’ taster. Prestigio je maksimalno iskoristio svaki milimetar kućišta kamere, pa tako sa gornje strane imamo mini USB port za priključivanje strujnog adaptera, a tu je i mini HDMI port koji služi isključivo za povezivanje sa zadnjom kamerom. Roadrunner 527DL nema HDMI izlaz. Ni donja strana kamere nije ostala neiskorišćena, pa je tu mikrofon i ’Reset’ taster.

U okviru menija ima dosta opcija i izdeljene su u dve grupe: Video i Settings. Video grupu opcija sačinjavaju HDR, White Balance, ekspozicija, frekvencija. Mogu se isključiti mikrofon, senzor pokreta u vidnom polju i G senzor. Opcija za dual record je tu, a zanimljiva je i mogućnost odabira sa koje kamere će se snimak prikazivati na ekranu. Osim svake zasebno, moguće je birati i koja će se od njih prikazivati preko celog ekrana, a koja u desnom gornjem uglu. Pod Settings imamo osnovna podešavanja kamere, mogućnost formatiranja kartice i slično. Kao i kod drugih sličnih uređaja, i ovde se najstariji snimci brišu kako se dosnimaju novi, s tim da se prilikom naglog kočenja/udarca ili slično poslednji snimci zaključavaju od presnimavanja. Tu je i mogućnost ručnog zaključavanja snimka putem tastera.

Roadrunner 527DL snimke pravi u MOV formatu uz standardni H.264 video-kodek. Kvalitet snimka možemo birati između FHD, HD i VGA, gde je kod HD broj sličica u sekundi 60, dok je za druga dva to 30. Pored video-zapisa, mogu se praviti i fotografije maksimalne rezolucije 12 megapiksela. Što se tiče kvaliteta snimaka, Prestigio nas je ovaj put „oduvao”. Za vreme dok je bio kod nas je bilo sunčano vreme, idealno za snimanje i snimci su možda i najbolji od kamera sa kojima smo se sretali u zadnje vreme. Za kvalitet snimaka prednje kamere je zadužen CMOS senzor od dva megapiksela, veličine 1/5,8”. Senzor svet ispred sebe vidi kroz sočivo koje mu omogućava široko vidno polje od 140 stepeni. Za borbu sa sirovim informacijama, koje kamera dobija od čak dva senzora, zadužen je Novatekov NTK96658 čip, svojih 128 megabajta memorije, a koji se nalazi u mnogim drugim sličnim kamerama. Od senzora tu su standardno senzor pokreta (G-sensor), kao i senzor elektronske stabilizacije slike koji, uzgred, odlično radi svoj posao. Ono što ova kamera nema, a bilo bi dobro, jesu IR LED, iako Prestigio ima funkciju automatskog prebacivanja u noćni mod, s tim da farovi vozila iz suprotnog pravca delimično prave problem. Ako bismo tražili dlaku u jajetu, detekcija radara bi bila kao šlag na torti, ali znamo da bi sve ovo podiglo cenu koja je sada i više nego prihvatljiva i kreće se oko osam hiljada dinara.

Pomenuli smo da prsten na objektivu kamere ne služi za zumiranje, isto tako zumiranje ne postoji ni u digitalnoj formi. Ovo zadnje može biti i dobra odluka jer se na taj način čuva osnovni kvalitet snimka. Kamera ima ugrađeni senzor koji meri spoljnu temperaturu i koji će kameru automatski isključiti kada temperatura pređe 45 stepeni.

Sa ovim modelom smo i više nego zadovoljni. Navedene nedostatke ne vidimo kao propuste, već kao naše želje, a u tu kategoriju spada i nemogućnost povezivanja na telefon, jer kamera nema ugrađen Wi-Fi. Isto tako treba zaboraviti na povezivanje sa računarom preko bilo kog porta; da bi se snimci videli van kamere, potrebno je izvaditi karticu. Mini HDMI port, ponavljamo, služi samo za prijem snimaka zadnje kamere. Sve u svemu, od nas sve preporuke.

Dejan PETROVIĆ