Asus VivoBook 15 (X512UB)

U poslednje vreme isprobali smo nekoliko Asusovih modela laptopa koji prate istu dizajnersku liniju. I dok modeli ZenBook Pro 14 (UX480F) (SK 3/2019) i VivoBook S15 (S530UN) (SK 1/2019) pripadaju višim klasama, ovoga puta vam predstavljamo model koji je namenjen kupcima sa nešto manjim budžetom.

Kućište je plastično, ali vrlo kvalitetno i mehanički solidno. Mi smo imali na testu srebrni primerak, a ovaj laptop se proizvodi i u tamno sivoj, plavoj i crvenoj varijanti. Kao i pomenuti modeli, X512UB ima takozvanu „ErgoLift” šarku koja odiže zadnji kraj laptopa stvarajući prostor za uvlačenje vazduha za hlađenje, ali i blago naginje tastaturu ka korisniku. S obzirom na ekran od standardnih 15,6 inča, ovaj laptop je vrlo kompaktan i lagan, zahvaljujući pre svega tankim ivicama oko ekrana, što je pozitivno uticalo na ukupne dimenzije.

Priključaka je sasvim dovoljno i njihov izbor je savremen, o čemu svedoči prisustvo USB-C porta. Žično povezivanje na neku mrežu nije moguće (bez adaptera), ali to je sasvim očekivano i potpuno u trendu. Bluetooth i dvopojasna bežična mreža se podrazumevaju.

Pomalo čudno je rešen položaj signalnih lampica jer se nalaze na levom boku. Sa druge strane, lepo je što taster ’Caps Lock’ ima statusnu lampicu na sebi.

Tastatura je uobičajenog rasporeda, sa izdvojenim numeričkim delom sa manjim tasterima. Kao i uvek kod Asusa, pohavljujemo postojanje naših slova sa „kvačicama”. Hod tastera je solidnih 1,4 milimetra. Pozadinsko osvetljenje tastature je opciono i nije ga bilo na primerku koji smo mi probali. Isto važi i za senzor otiska prsta. Tačped je velik i precizan, kao što smo od Asusa i navikli. Levi i desni klik ostvaruju se ugibanjem ćoškova tačpeda.

Ekran pune HD rezolucije je osrednji po pitanju kontrasta i osvetljaja, pa i uglova vidljivosti, mada ovo poslednje ne uzimamo za zlo laptopima zbog samog načina njihovog korišćenja. Premaz ekrana koji smanjuje odsjaje je uvek dobrodošla opcija.

Autor ovog teksta smatra da je neki Intel Core i3 procesor minimum koji treba da ima jedan laptop da bismo ga koristili bez „mučenja” i „kočenja”, čak i u manje zahtevnim operacijama kao što je surfovanje ili rad u Office programima. U ovom modelu je upravo jedan štedljivi i3, koji nije najnovije, osme generacije, ali to nije nikakva mana jer su razlike minimalne. Prati ga osam gigabajta radne memorije što je dovoljno za Windows, ali je i proširivo. Skladište je kombinacija solidnog SATA SSD-a i hard-diska, a njihov kapacitet je, po nama, u idealnom odnosu: Sandiskov SSD je 256 gigabajta, a uz njega je Toshibin hard-disk od jednog terabajta. SSD bi mogao biti i bržeg, NVMe tipa, ali to bi neumitno uticalo na cenu ovog laptopa.

Za grafiku je, pored one ugrađene u procesor, zadužen čip Nvidia GeForce MX110. Snaga ovog GPU-a nije dovoljna za bilo kakvo zahtevno igranje, pogotovo ne u punoj rezoluciji ekrana ovog laptopa, ali će pomoći u multimediji, 3D vizuelizaciji i sličnim grafički zahtevnijim operacijama.

Ugrađena baterija je kapaciteta 32 vat-časa što je, s obzirom na štedljivost većine komponenata po pitanju energije, dovoljno za solidnu autonomiju do skoro dvocifrenog broja sati. Opcija brzog punjenja omogućava da se baterija napuni do 60 odsto kapaciteta za samo 49 minuta.

Mišljenja smo da je ovo jedan veoma dobro odmeren laptop. Nije za zahtevne korisnike, ali upravo ova konfiguracija predstavlja minimum koji bi, po nama, jedan solidan laptop trebalo da predstavlja. Konkretan model postoji i u verziji sa jačim procesorom, ali čini nam se da to nije bitno poboljšanje u odnosu na ovde predstavljenu konfiguraciju.

Tihomir STANČEVIĆ