Biostar A10N-8800E

Visoko integrisane platforme postale su vrlo popularne u poslednjoj deceniji. Mašine ITX formata, spram kojih micro-ATX ploče deluju veliko, lako su pronašle put do korisnika, pre svega zahvaljujući minijaturnim dimenzijama. Tako su njihova kućišta neretko veličine prosečnog STB (set top box) uređaja, a česti su i slučajevi kod kojih je zadnja strana monitora/televizora poslužila kao nosač. Kako je kod ovakvih konfiguracija sve podređeno kompaktnosti, često se pribegava nekim nesvakidašnjim rešenjima, poput ugradnje komponenata koje spadaju u sferu prenosivih računara. Ovoga puta testirali smo upravo jednu takvu konfiguraciju.

Proizvođač, odnosno, „integrator” ove platforme je Biostar, dok srce sistema čini FX-8800P, najjači predstavnik AMD-ove mobilne platforme Carrizo. To je, zapravo, SoC, odnosno APU (ni sam AMD nikako da se odluči koji mu se naziv više dopada za procesor sa integrisanom grafikom), koji je svetlost dana ugledao još 2015. godine. Za ovu vrstu hardvera, četiri godine predstavljaju jako dug period, pogotovo u situacijama kada konkretan proizvod ni u trenutku pojavljivanja nije raspolagao naročito respektivnim performansama. Kako se onda jedan takav procesor namenjen prenosnicima, našao u potpuno novoj ulozi u desktop mašini, koja mu je namena i kakve performanse pruža u savremenom radnom okruženju?

Pre nego što se osvrnemo na upotrebnu vrednost, najpre malo o hardveru. Naponska sekcija izvedena je u svega tri faze, bez ikakvog hlađenja njenih komponenata, čiji kvalitet ionako nije na nekom zavidnom nivou. Doduše, za procesor sa TDP vrednosti deklarisanom na svega 35 vati, i kod kog ne postoji mogućnost overkloka, ovakva naponska sekcija sasvim je adekvatna.

Od slotova za proširenje, mesta se našlo za dva SATA porta i jedan M.2 slot brzine 16 gigabita u sekundi, koji prihvata uređaje maksimalne dužine 80 milimetara i podržava PCIE-E i SATA protokol, ali mu je brzina ograničena na polovinu od one koja se danas smatra standardom, pa instalacija bržih SSD uređaja M.2 formata nema mnogo smisla. Mogućnost instalacije ostalih uređaja ograničena je jednim PCI-E 3.0 x16 slotom.

Zvučna podrška je na rudimentarnom nivou, jer uz Realtekov vremešni ALC887, nema drugih komponenata koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta zvuka. Stvari donekle popravlja ugrađeni HDMI izlaz uz pomoć kog je moguće dobiti kvalitetniji zvuk na nekom eksternom zvučnom procesoru, a od velikog je značaja i to što je navedeni port izveden po 1.4 standardu i što podržava reprodukciju 4K sadržaja. Takođe, ploča raspolaže i starim, analognim, VGA konektorom, što će biti od značaja korisnicima koji sebi ne mogu da priušte neki pristojniji monitor i žele što jeftiniju mašinu i osnovnu funkcionalnost.

A sada malo o performansama.‚Kao što smo već pomenuli, ni u trenutku predstavljanja na tržištu, FX-8800P nije bio naročito brz procesor. Četiri jezgra izrađena po specifikacijama nejake Excavator arhitekture nisu baš blistala naspram konkurencije, ali je AMD uspeo da popravi prosek na drugoj strani: grafičke performanse bile su znatno moćnije u odnosu na Intelove „integruše”. Obeležen kao Radeon R7, grafički deo čipa sastoji se od osam jezgara, odnosno 512 šejdera, uz dva gigabajta deljene sistemske memorije koja je, nažalost, ograničena radnim taktom od skromnih 2133 megaherca. Pod „znatno moćnijim” performansama podrazumeva se to da je većina tadašnjih igara mogla da se pokrene na ovoj grafici, pri niskoj rezoluciji i još nižim podešavanjima, razume se. Ipak, igranje u takvim uslovima ne bi se baš moglo okarakterisati kao naročito uživanje.

Čemu onda može da posluži ovakva konfiguracija? Pre svega, ovo je idealno rešenje za jednu jeftinu a solidnu HTPC mašinu. Hardverska podrška za 4K video, uz pomenuti HDMI 1.4, pretvoriće svaki TV u pravu Windows mašinu, čije mogućnosti reprodukcije neće biti ograničene podržanim formatima, a i brzina i ukupan komfor korišćenja biće na znatno višem nivou u odnosu na druga „smart box” rešenja. Pritom je hardver dovoljno jak da se sa lakoćom izbori sa uobičajenim, svakodnevnim laganim zadacima, pa čak i da potera poneku manje zahtevnu igru. U krajnjem slučaju, ovo bi bilo i idealno rešenje za kancelarijsku primenu. Ima i jeftinijih i slabijih integrisanih platformi, ali ovaj model sa cenom od svega 75 evra svakako ne spada u skupe, a jedan je od jačih.

Vladimir TRAJKOVIĆ