Ubiquiti EdgeSwitch 8 150W

Ni oni iz redakcije koji su sedeli u klupi sa Metuzalemom ne mogu da se sete kada smo poslednji put na testu imali svič iz kategorije upravljivih. Upravo nam je takav došao da pravi društvo UniFi Mesh uređajima istog proizvođača. Svičeve iz serije Edge nismo imali na testu i prava je prilika da vidimo kako funkcioniše uz pristupne tačke istog proizvođača.

Ubiquiti je napravio krajnje robustan uređaj. U metalnom crnom kućištu imamo čak kilo i osamsto grama elektronike, što sugeriše da se ni na čemu nije štedelo. Naime, ovaj osmoportni svič je u stanju da putem 802.3af/at standarda (PoE+, power over ethernet) napoji strujom „žedne” uređaje do 150 vati ili do 34,2 vati po portu. Standardi dozvoljavaju napone od 44 do 57 volti, uz prenos do 51 vata kroz četiri parice kabla kategorije „5” i uz maksimalnu struju do 600 miliampera. Ovo su teoretske brojke gde je u stvarnosti to malo manje usled kvaliteta i dužine kabla, a zavisi i od samih povezanih uređaja. Svih osam gigabitnih portova su, osim PoE+, u stanju da isporuče 24 volta ako je u pitanju pasivna infrastruktura (PoE), ali snage do 20 vati. Kad smo kod portova, svih osam su sa prednje strane, sa signalnim LED iznad, tako da neće biti zaklonjene kablovima. Pored Ethernet portova, Edge ima i dva SFP porta što je skraćenica za small form-factor pluggable. I ovi portovi su gigabitni i zatvoreni su gumenim čepovima. Uz svič se ne dobijaju ni optički, a ni bakarni SFP moduli, ali se vidi da je Ubiquiti sve opcije ostavio otvorenim. Na prednjoj strani još imamo statusnu LED i ’Reset’ taster.

Svič nema zaseban strujni adapter, već je on u samom uređaju, što je i osnovni razlog težine sviča. Uz svič još samo dolazi strujni kabl. Osim priključka za struju sa zadnje strane imamo još i Ground šraf preko koga se uređaj dodatno uzemljuje, što je neophodno usled prirode samih povezanih uređaja, njihove lokacije i namene. Edge ima i opcioni „DC” ulaz za zasebna napajanja od 42 do 56 DC, a ove uređaje nudi proizvođač kroz seriju EdgePower i nisu jeftini. Na kraju još imamo i konzolni RJ45 port. Za komunikaciju sviča sa računarom i korišćenje Command Line Interfacea (CLI) potreban je takozvani rollover kabl, a na terminalu je za baud rate potrebno staviti 115.200. Ovakav svič je, logično, namenjen smeštaju u orman (rack) i u tu svrhu uz njega dolaze neophodni nosači i šrafovi.

EdgeSwitch8 ima „odvijene slavine” na svih deset portova. Osim same prirode gigabitnih portova, imamo svičing kapacitet do 20 Gbit/s, uz neblokirajuću propusnost do 10 Gbit/s. Shodno tome, forwarding rate je 14,88 Mbit/s. Vrlo malo informacija ima o tome za koji se hardver Ubiquiti odlučio, a mi smo došli do toga da je u pitanju Broadcomov SoC BCM53344, što je 24-portni GbE svičerski SoC. Isti ovaj SoC se nalazi i u većem bratu (model 16 250W) gde je samo dupliran broj portova. Ono što je svakako vredno da napomenemo jeste da ovaj svič ima Layer 3 mogućnosti (OSI model). U prevodu, ovo znači da možemo da omogućimo sviču rutovanje, kako fizičkom interfejsu, tako i virtuelnom (VLAN) gde će se Layer 3 postaviti i kao ruter, ali i kao svič. Možemo da ga postavimo i kao DHCP server, a možemo da postavimo do 15 rutovanih interfejsa i do 16 ruta. Pomenućemo još par funkcija kao što su LAG (link aggregation group) i ACL (access control lists), od kojih se ova prva nalazi na osnovnoj strani interfejsa.

Osim pristupa sviču putem komandne linije (CLI) i to putem Telnet protokola, EdgeSwitchu pristupamo i putem web GUI, preko IP adrese. Kao i u slučaju pristupne tačke istog proizvođača iz ovog broja, i ovde smo imali određenih problema. Naime, naš Asusov ruter jednostavno nije „video” svič pod wired uređajima, ma šta pokušavali, iako je uredno video sve povezane uređaje na sviču. Problem smo rešili nadogradnjom firmvera samog rutera. U EdgeMax korisničkom interfejsu dominiraju nijanse sive, ali ma kako GUI delovao „ispran”, sve je na svome mestu, a opcija ima pregršt. Prostor nam ovaj put ne dozvoljava da sve pomenemo, ali reći ćemo da osnovni padajući meni koji se sastoji iz pet polja ima po polju još preko deset podopcija, gde mnoge imaju svoje podopcije. Definitivno ne govorimo o sviču za kućnu upotrebu i definitivno nije uređaj za one manje iskusne. Međutim, zato je definitivno pravi izbor za srednje i veće sisteme, uz napomenu da postoji i veći, 16-portni model. Iskusni administrator će iz njih uspeti da izvuče maksimum. Ovde prvenstveno mislimo na podešavanje Layer 3 putem CLI, što je svakako rezervisano za „one koji znaju šta rade”.

Dejan PETROVIĆ