Nikon Z7

Tradicija, nasleđe, istorija, reči su koje vezujemo za Nikon i njihov F bajonet. U upotrebi je tek 60 godina i dozvoljava najmodernijim fotoaparatima da koriste objektive iz doba dok su najstariji članovi naših porodica učili da koriste nošu, ali... Zakoni fizike diktiraju tehnološki napredak i, ako želimo da uz kompaniju Nikon pripajamo reči kao što su svetlost, inovacija i budućnost, radikalan rez je morao biti napravljen. I to ni manje ni više nego na stogodišnjicu kompanije. Dobrodošli u novi vek sa novim Z bajonetom, novom Z linijom proizvoda, senzorom punog formata i u budućnost bez ogledala.

Nikon Z7, kako glasi naziv novog fotoaparata, začetnik je novog doba i prvenac po mnogo čemu za kompaniju Nikon. Pre svega, tu je novi Z bajonet koji je 25 procenata veći od starog (preciznije, 55 naspram 44 milimetra), predstavljajući najveći bajonet na tržištu za sve aparate sa FF senzorom. Tehničko rešenje ovog tipa dozvoljava inženjerima Nikonovog optičkog odeljenja da kreiraju objektive velike svetlosne propusne moći, a to su i demonstrirali najavom 50-ice otvora blende f0.95(!), što dosadašnji promer bajoneta nije dozvoljavao. Zbog veće površine otvora, do senzora stiže i više svetla za standardne objektive, olakšava se dizajniranje širokougaonih objektiva, omogućava upotrebu adaptera bez gubitka performansi... Da, adapter, jer su uz Nikon Z7 predstavljena dva „normalca” (35 i 50 milimetara, F1,8) i jedan standardni zum (24 do 70 milimetara, F4), iz nove S serije objektiva, dizajnirane „od nule”, kako bi u najboljem svetlu pokazali mogućnosti novog sistema. To je dovoljno za većinu korisnika i dok se na tržištu ne pojavi veći broj objektiva tokom 2019. i 2020. godine, ali šta sa onim zahtevnijim? Zahvaljujući nedostatku ogledala, senzor je sad bliži nego ikad i nalazi se na 16 milimetara iza bajoneta, dok je kod dSLR aparata koji koriste ogledalo ta distanca iznosila 46,5 milimetara. Razliku od 30,5 milimetara premošćava „F to Z” adapter koji svih 110 miliona objektiva za F bajonet, proizvedenih tokom 60 godina, postavlja na idealnu poziciju, pa teoretski ne gube ni procenat svojih performansi. Zbog svoje elektronske prirode i nedostatka „šraf” mehanizma, autofokus ćete imati sa najnovijim generacijom objektiva, njih oko 90, ali dosta naprednih mogućnosti ugrađenih u Z7 višestruko olakšavaju manuelno fokusiranje. Rez za budućnost je morao biti napravljen, ako ste slučajno počeli da klimate glavom levo-desno u neverici zbog „napuštanja” tradicije.

Još jedan veliki novitet je stabilizacija slike, odnosno IBIS (In Body Image Stabilization), opcija odavno prisutna kod aparata bez ogledala koji putem različitih tehnika stabilizuju senzor unutar aparata, umesto unutar objektiva. To omogućava da svi objektivi imaju stabilizaciju i da fotografije koje pravite „iz ruke” ne budu strešene ni pri dužim ekspozicijama, a video-snimak bude gladak. Nikonov IBIS je sa svojom stabilizacijom u pet osa, rame uz rame čak i sa prekaljenim mirrorless proizvođačima, pa tvrde da je moguće fotografisati sa pet puta sporijom brzinom zatvarača nego što bi u suprotnom bilo moguće.

Do sada ste sigurno shvatili da je Z7 aparat koji nema sistem padajućeg ogledala. Mnogi bi rekli da je to prvi put u Nikonovoj istoriji, ali ne zaboravimo na senzore CX veličine i Nikon 1 seriju. Iako prosumer nivoa, to su bili prvi mirrorlessi iz kompanije, a sada je Z serija začetnik novog pravca sa senzorima punog formata (full frame, tj. FX). Uz sistem bez ogledala, ruku pod ruku ide i elektronsko tražilo (EVF, electronic viewfinder) koje pruža daleko više prilagodljivosti korisniku. U pitanju je jedan mali OLED „ekran” ispred koga je Nikon postavio nekoliko optičkih elemenata sa ciljem poboljšanja prikaza i veće verodostojnosti onom sa optičkim tražilom, uz sve prednosti elektronskog. I možemo odmah reći da je utisak više nego odličan zbog veličine, visoke rezolucije, reprodukcije boja i brzine osvežavanja.

Na kreiranje dobre ergonomije utrošen je velik broj radnih sati, što je evidentno čim Z7 uzmete u ruku. Osećaj je kao da ste uzeli manje parče alata, a ne igračku. I to alat koji je izdržljiv, sa kojim ćete završiti posao, sa kojim nećete morati da razmišljate da li radite na kiši, snegu ili vetru. Z7 je manji po gabaritima i lakši od dSLR-ova, ali ne ostavlja utisak ništa manjeg kvaliteta od dosadašnjih top-end fotoaparata. U rukama i tokom korišćenja odaje klasičan „nikonski” dojam – robustan i spreman da izdrži test vremena. A ako ste do sada koristili bilo koji drugi mirrorless, shvatićete da, ma koliko lakši bio od dSLR-a, Nikon Z7 nije lagan, ali su mu izrada i zaptivenost iz tog razloga na nivou Nikonovog modela D850, pa ćete sa njim zaista moći da pođete svugde. Nakon nekoliko sati korišćenja sa svim tipovima objektiva, od širokougaonih do velikih telezumovima sa velikim otvorom blende, umor ili bol u ruci nije nešto o čemu razmišljate. Odlično je izbalansiran, čak i uz upotrebu FTZ adaptera sa dugačkim objektivima. Sve to je misaona imenica za mirrorless aparate sa kojima ste do sada mogli da se sretnete.

Raspored komandi biće prepoznatljiv svim Nikon korisnicima, osim što je odstranjen ceo red tastera sa leve strane ekrana. To suštinski i ne nedostaje, jer su komande raspoređene na druga mesta, a pre svega na veliki tačskrin koji dominira poleđinom (identičan onom kod D850). Mada, ukinuta nam je mogućnost da formatiramo karticu bez ulaska u meni, ali to se brzo nadomešćuje dodavanjem prečica unutar „my menu” sistema.

Još jedna novina, koju je započeo D850, jeste mogućnost programiranja tastera za različite funkcije, a Z7 lestvicu podiže više, jer vam nudi daleko širi spektar opcija pri odlučivanju o njihovoj funkcionalnosti. Ovo i dalje nije u rangu drugih proizvođača, ali kreće se u dobrom smeru.

Potrebno je naglasiti da je Nikon jedini proizvođač od kojeg uz klasičan punjač za baterije dobijate i zidni punjač sa nezavisnim USB-C kablom, pošto je bateriju unutar Z7 moguće dopuniti putem USB-C konektora. Ovo vam daje mogućnost da kameru dopunjavate tokom korišćenja, preko eksternih baterija (power bank), što je već viđena opcija kod drugih proizvođača, a drugu bateriju punite preko punjača. Međutim, uprkos tome što je baterija istog izgleda i kapaciteta kao sve druge koje koriste Nikon aparati, za dopunjavanje preko USB-C konektora ona mora da ima „b” sufiks, posle „EN-EL15”. Sve druge verzije ovih baterija rade sa Z7, samo nemaju mogućnost dopune unutar tela.

Senzor punog formata (FX) od 45,7 megapiksela nam je dobro poznat iz modela D850, kao i njegov veliki dinamički opseg, ali Nikonova tradicija izmene renderovanja boja se nastavlja. Softverski deo zadužen za to je optimizovan i, kada koristite JPEG zapis, boje će biti malo drugačije u odnosu na druge Nikon modele. Srećom, promene idu u pozitivnom smeru, pa su rezultujući fajlovi još prirodniji (pogotovo tonovi ljudske kože) nego kod D850. Uz pomoć EVF-a u kojem vidite preciznu ekspoziciju pre nego što kliknete na okidač, gubi se potreba za bilo kakvom eksternom obradom. Mada, to je moguće uraditi unutar kamere, te preko Bluetooth ili Wi-Fi konekcije prebaciti u telefon/tablet radi šerovanja sa prijateljima ili klijentima. Pouzdanost ove konekcije je podignuta za još jedan nivo u odnosu na prethodne modele, što pozdravljamo.

Elektronski zatvarač je potpuno tih, niko nikada neće znati da ste napravili fotografiju, odlično za uličnu fotografiju ili za koncerte i venčanja, ali ima istu nuspojavu kao i kod svih drugih aparata koji su opremljeni ovom opcijom – distorziju slike. To je najprimetnije kada, na primer, fotkate bubnjara kojem palice izgledaju iskrivljeno ili dok se objekti koje pratite kreću velikom brzinom. Sa druge strane, korišćenje elektronskog zatvarača povećava oštrinu pri fotografisanju statičnih scena, jer ne postoji nikakav fizički pomeraj unutar fotoaparata.

Performanse autofokusnog sistema su dobre, ne i odlične, bilo da koristite novi S objektiv ili bilo koji od objektiva sa F bajonetom. Dok ima dovoljno svetla, AF sistem radi odlično, bilo da je reč o single (AF-S) ili continuous (AF-C) načinu fokusiranja sa jednom tačkom fokusa. Sa opadanjem dostupnog svetla, nažalost, opada i brzina fokusiranja, pa stičete utisak da Z7 „razmišlja” pre nego što zapravo potvrdi fokus. U pitanju je kombinacija hardvera i softvera, s tim da je ažuriranjem softvera aparata moguće postići znatno bolje rezultate nego što je to bio slučaj sa dSLR-ovima, a što su neki drugi proizvođači mirrorless aparata pokazali i dokazali. Broj od 493 AF tačke je za poštovanje, ali savetujemo da koristite samo polovinu, radi bržeg kretanja kroz kadar, jer je sa tako velikim brojem teško brzo stići sa jednog na drugi kraj, ma koliko da je izuzetno napravljen džojstik za pomeranje AF tačaka.

Kada se akcija ubrza, neki drugi nedostaci postaju vidljivi, ali ne i gubitak performansi objektiva koji koriste FTZ adapter. Oni su se ponašali kao na referentnom D850. Kako Z7 koristi elektronsko tražilo, on se u velikoj meri oslanja na njegovu brzinu osveženja, koja je dovoljna za sve osim za brze akcione scene, jer – kasni. Vi se možete adaptirati i uspeti da pratite subjekat sve dok se on linearno kreće, ali ako postoje promene brzine ili pravca, uvek ćete biti milisekundu iza njega. Situacija je ista u bilo kom (5,5 ili 9 fps) modu za akcionu fotografiju. Bafer za skladištenje fotografija je mali, ali on se delimično može negirati korišćenjem XQD kartice od 440/400 MB/s i pucanjem kratkih rafala, tako da u njega može stati od 15 do 50 fotografija, ali ne više od toga.

Na akcionu fotografiju utiče i promena načina funkcionisanja, tj. pozivanja AF sistema, koji se dosta oslanja na tačksrin. Posle perioda privikavanja vidite da postoji intuitivnost celog sistema koja olakšava njegovo korišćenje, pogotovo pri snimanju videa, ali i dalje ne postoji zamena za fizičke tastere. Takođe, pouzdanost AF u ovakvim situacijama nije onakva na kakvu nas je Nikon navikao sa svojim dSLR-ovima.

Nikon Z7 ulazi u domen videa u potpunosti spreman. Mogućnost snimanja 4K videa pri 30 fps, slow motion u 1080p pro 120 fps, N-log ili Flat profil za snimanje, focus peaking i zebra u 4K (kod D850 je bilo ograničeno samo za 1080p). Tu su i mikrofonski ulaz, izlaz za slušalice i nikako nemojte da zaboravite IBIS sa kojim su vam svi objektivi stabilisani. Bitno je napomenuti da su prečice na tasterima i svi parametri koje koristite za snimanje videa nezavisni od onih za kreiranje fotografija, pa se brzo možete prebacivati između dva režima rada. Novina je face tracking algoritam koji je u mogućnost da prati lice subjekta u kadru, bilo da je statičan ili da se kreće. Ova funkcija radi veoma dobro, čak i pri velikim otvorima blende od F1,4 sa G serijom objektiva. Ako Z7 izgubi praćenje subjekta, dovoljno je dodirnuti ekran gde je subjekat i on će ga ponovo zaključati i nastaviti praćenje. IBIS najviše dolazi do izražaja kod snimanja videa i sviđa nam se njegov organski (prirodni) način stabilizacije, jer je primetan pomeraj, koji je blag i ne smeta gledaocu, umesto da veštački pokušava da napravi kadar idealno mirnim. Takođe, ni u jednom trenutku nismo videli da ima trzaja u snimcima, a to jesmo primećivali kod konkurencije.

Životni vek baterije tokom testiranja se pokazao veoma dobro. Pogotovo ako uzmemo u obzir da koristi identičnu bateriju kao dSLR-ovi, a sve to zbog odličnog sistema za uštedu energije koji gasi čak i EVF kada se ne koristi. Podešen na isti način kao D850, Z7 jeste imao kraći životni vek baterije, ali ulivajući nam poverenje da nećemo morati da nosimo pola tuceta rezervnih baterija. Za vreme testiranja smo uvek imali jednu rezervnu bateriju sa sobom, ali to isto radimo i sa bilo kojim drugim aparatom.

Da li je Nikon Z7 savršeni fotoaparat za sve namene? Kratko i jasno – možda. Zapravo, to je D850, bez sumnje i uprkos znatno slabijim performansama tokom snimanja videa, ali Z7 je zverka druge vrste. Z7 je najsličniji modelu D800 kada se pojavio, a verujemo da do ranga D810 može da dođe ako se Nikon u dovoljnoj meri posveti softverskim unapređenjem. Šta to znači za nas potrošače? Da li vredi investirati u Nikon Z7? Investirati u budućnost? Ako vam je potreban aparat odličnih karakteristika i veoma dobrih performansi, a primarno interesovanje vam nije akciona fotografija, onda kratko i jasno – da.

Vojislav VUJANIĆ