.rs

Telekom kupio Kopernikus – noviteti e-uprave – taxi cyber rat

Telekom Srbije je kupio Kopernikus Techology, zvanično drugog po veličini kablovskog operatera u Srbiji. Ovo je sasvim u skladu sa ranijim najavama iz Telekoma. No, kupovina je digla veliku prašinu u javnosti, cela priča se ispolitizovala. Naime, prema RATEL-ovim podacima iz prošle godine, Kopernikus je držao tri odsto tržišta distribucije medijskih sadržaja tj. oko 51 hiljadu korisnika. No, uz informaciju da Telekom nije kupio TV kanal Kopernikus, procurela je i cena od malo ispod 200 miliona evra. Odmah su počela preračunavanja koliko je plaćeno po korisniku i poređenje sa nekim evropskim slučajevima prodaja. Zato je Telekom izašao sa informacijom da Kopernikus ima 145 hiljada korisnika televizije i 60 hiljada korisnika interneta. Ujedno Kopernikus ima sopstvenu infrastrukturu u preko 60 gradova i ona stiže skoro do 300 hiljada domaćinstava.

Zanimljivo je da su iz Telekoma zvanično izjavili da RATEL ima zastarele informacije. Zaista, one jesu stare nekih deset meseci, ali je jako teško da se broj TV korisnika za to vreme duplira. Zato će biti zanimljivo videti sledeći izveštaj RATEL-a sredinom sledeće godine. Posebno jer postoje naznake da će Telekom još kupovati. Ujedno, Telekom radi i na internoj optimizaciji pa se pominje otpuštanje skoro dve hiljade ljudi.

S obzirom na to da distribucija medija i interneta polako, ali sigurno u Srbiji postaje duopol gde korisnici na osnovu vlasničkih kanala distributera donose odluku kome će se carstvu privoleti, jedna odluka Agencije za zaštitu konkurencije u Sloveniji može dosta da promeni u budućem tržištu i kod nas. Naime, posle duge pravne bitke, firma Slovenija Broadband, čiji je vlasnik United Grupa, ne može da bude vlasnik firme Pro PLUS. Razlog je činjenica da bi to dovelo do efekata koncentracije na tržištu TV oglašavanja, prava kupovine sportskih sadržaja, kao i na tržištu ponude dečjih TV progama.

SBB se pohvalio da je za njihovim EON uređajima zavladala jagma i da je prvi kontigent završio u domovima korisnika. No, po društvenim mrežama preovladava mišljenje korisnika da na uređaju nedostaje časovnik. Godinama su korisnici navikavani na D3 uređaje sa časovnikom i sada im je to oduzeto. Navike se teško menjaju, tako da je ovo propust SBB-a.

Kao što je već ranije najavljeno, Vlada Srbije je nakon četrnaest godina redizajnirala sajt (srbija.gov.rs). Vremešni sajt zamenjen je novim, poprilično modernim, koji ima mnogo novih funkcionalnosti.

Premijerka je na jednom skupu govorila o digitalizaciji. Prema njenim rečima završen je registar matičnih knjiga, do kraja godine će biti završen prenos činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, radi i na registru građana, a registar adresa se uskoro završava. Navela je da više od 50 odsto građana Srbije nije imalo validnu adresu ili su živeli u ulicama u kojima ne postoji naziv, posebno u ruralnim sredinama gde postoji samo naziv sela, i u kućama bez brojeva, takozvanim bb.

Naglasila je da je za uvođenje elektronskih servisa bilo potrebno doneti zakone o e-Upravi, o elektronskom biznisu, a sada i zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je, ističe, izuzetno važan za e-Uprave. „Od 1. januara 2019. moći ćete da elektronski proverite, da imate uvid u vaš porez na imovinu, elektronski da platite, bez obzira da li je vaša nekretnina u Beogradu, Vrnjačkoj Banji ili Kuršumliji”, kaže Brnabićeva.

Premijerka je svesna problema: „Razumem da su građani isfrustrirani, ali ovo radimo na sistemski i institucionalni način, koji traži vreme”.

Inače, do sada je Poreska uprava primila više od 25 miliona elektronskih poreskih prijava. Tokom 2018. godine mesečno je primano oko 525 hiljada elektronskih prijava.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji smo već pominjali, ušao je u skupštinsku proceduru.

Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na svom portalu (upz.minpolj.gov.rs) objavila je bazu podataka o državnom poljoprivrednom zemljištu. Ovaj potez posebno je pozdravila Mreža za restituciju.

Problemi elektronskog dnevnika u Srbiji se nastavljaju iako nadležno ministarstvo tvrdi da je veoma zadovoljno projektom. Ako se na stranu ostave žalbe raznih strana na način kako je tender ostvaren, ostaju realni problemi da pojedine škole koje su elektronski dnevnik uvele nemaju potrebnu infrastrukturu (računare, internet), pa se evidencija i dalje vodi i na papiru, a pojedini nastavnici unose ocene na svojim kućnim računarima. Povrh svega, roditelji i dalje nemaju uvid u ocene svoje dece jer je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti stopirao puštanje ovog modula u rad dok se ne isprave njegove zamerke.

Ako pogledate stepen digitalizacije svih javnih preduzeća koje ispostavljaju račune građanima za razne usluge na celoj teritoriji Srbije, EPS je jedan od lošijih. Zato je sada najavljena ubrzana digitalizacija i obećava se da će računi za struju uskoro moći da se plaćaju i preko mobilnog telefona. Računi će moći da stižu putem elektronske pošte i fizičkim licima, jer u ovom trenutku to je omogućeno samo pravnim licima. Pominje se i portal za korisnike. Sve ovo je samo deo procesa digitalizacije koji u ovom državnom preduzeću godinama unazad traje, te da je plan EPS-a i da u potpunosti pređe na poslovanje „bez papira”.

Još jednom smo dobili potvrdu da Vlada radi sa Alibabom na uvođenju Alipay sistema u Srbiji. Još uvek se ne preciziraju nikakvi rokovi.

Tokom oktobra formirano je upravljačko telo Regionalnih portala privrednih registara. Za sada su na uspostavljenoj IT platformi naš APR i Centralni registar Makedonije, ali se u narednom periodu očekuje priključenje tela iz Slovenije, Republike Srpske, Hrvatske, Albanije i drugih. Projekat se realizuje uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj. Portal će osnovne usluge pružiti do kraja godine, a tokom prvog kvartala 2019. godine očekuje su njegova puna funkcionalnost.

Usvajanjem izmena Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju faktički je onemogućen rad aplikacije Car Go na način kako je do sada radila. Prvo njihovo saopštenje je bilo da prestaju sa radom, ali neki dan kasnije dobili smo oprečno saopštenje da nastavljaju sa radom. Naravno, u ovom slučaju su se vukle paralele kako Yandex može da radi jer, za razliku od Car Go, angažuje članove taksi udruženja. No, ubrzo je Car Go, kome se kao jedan od glavnih minusa navodilo da oštećuju državu, poentirao. Nadležna ministarka je naglašavala u izjavama da Car Go mora da uskladi svoj rad sa zakonom, no iz Car Go su upitali gde Yandex plaća porez, s obzirom na to da je prijavljen u Holandiji i da nije registrovan kao pravno lice u Srbiji. Iz Yandex-a je potvrđeno da nisu registrovani u Srbiji i da oni nude samo IT uslugu i ne podležu pomenutom zakonu. Ministarka je zaćutala, a nama je ostalo nejasno da li se porez na Yandex-ov deo transakcije plaća u Srbiji (ili bilo gde) i kako se novac taksi udruženjima/licenciranim vozačima ubacuje u platni promet Srbije...

U susednoj Hrvatskoj, usled članstva u EU i evropskih regulativa o ograničavanju visine međubankarskih transakcija, vlasnici Ameriken platnih kartica moći će da ih koriste do kraja 2019. godine. Amex je odustao od licencnog načina poslovanja u više evropskih zemalja. Za pola miliona korisnika boriće se ne samo Visa, Mastercard i Diners, već i kineski UnionPay koji stiže u Hrvatsku. Očekuje se da PBZ, koji sada licencno izdaje Ameriken, ponudi korisnicima baš UnionPay. Sada svakako logičnije izgledaju sve one priče koje NBS gura kroz zakonsko ograničavanje visine međubankarskih transakcije, postupke protiv Mastercarda i Vise i co-branding Dina kartice sa UnionPay-om.

Najnovija epizoda sage o ukidanju rominga. Kako stvari stoje, ni na samom Balkanu ne može da se postigne dogovor između svih zemalja. Srbija, Makedonija, BiH i Crna Gora imaju dogovor, ali da li će se čekati i dogovor sa Albanijom i operaterima na teritoriji Kosova i Metohije, ili će se napraviti dogovor ove četiri zemlje, to je već političko pitanje. Obrni, okreni, taj komšijski roming neće biti ukinut pre 2021. godine i to je najraniji mogući datum...

Dušan DINGARAC