Bezgotovinska ekonomija i cenzura

Neizbežne posledice dalje digitalizacije finansija

Bili smo prilično jasni kada smo naveli da tranzicija na bezgotovinsku ekonomiju neumitno sa sobom nosi nesagledive posledice po privatnost, slobodu i bezbednost (SK 3/2017). Negativne posledice o kojima smo pisali su već uveliko prisutne, a situacija se za ovih godinu i po dana dramatično pogoršala, iako to nećete čuti na vestima. Sada ćemo se osvrnuti samo na jedan alarmantan aspekt sve veće kontrole ogromnih megakorporacija nad nematerijalnom (imaginarnom?) valutom. Taj aspekt je cenzura, politička i ideološka, iako ništa ne ukazuje da će se zaustaviti na diskriminaciji samo po tim osnovama.

Patronat nauka i umetnosti

Internet je, između ostalog, optimistično predstavljan i kao način da se stari gate-keeperi stvaralaštva (izdavači, producenti) sklone i da se umetnici (ili novinari/istraživači) obraćaju direktno publici. Naravno, to se pokazalo kao zabluda, kao i sve drugo što su optimistični jevanđelisti interneta ikad izustili. Cunami sadržaja svih vrsta, najgoreg mogućeg kvaliteta, preplavio je internet, dok je publika putem neke volšebne kombinacije psihologije rulje i primarnih instinkta situaciju načinila još gorom, iracionalnim rezonima i samoprodužujućim šablonima podrške. Paradoksalno, gate-keeperi su dobili više moći jer su ljudi zgađeni gomilom smeća na internetu pohrlili u zagrljaj elitističkog uredništva.

Pre nekoliko godina krenuo je enorman rast platformi za prikupljanje sredstava i podršku individuama koje sa tim parama žele da izdržavaju svoj stvaralački poduhvat. Najpoznatiji primer je Patreon, sajt koji vam omogućava da u fiksnim intervalima dajete kreatoru novac. Međutim, Patreon je protekle dve godine počeo ekstremno da cenzuriše ko i šta sme da bude na platformi. Perverznjaci, ne bojte se, nije uklanjana pornografija koja je zabranjena po pravilima Patreona (i najpopularniji tip sadržaja), već je u pitanju sve što politički izlazi iz svetonazora studenta gender studija u San Francisku.

Banovane sa platforme su, recimo, youtuberke Britani Petiboun (Brittany Pettibone) i Loren Sadern (Lauren Southern) zbog navodnog izazivanja nasilja. Britani je banovana zbog toga što je rekla da se slaže sa Generation Identity (mislila je ne pojedinačne stavove koje je navela). Iako su iz Generation Identity eksplicitno u više navrata rekli da ne podržavaju nasilje, bez obzira na okolnosti. Loren je izbačena nakon njenog ekspozea o NVO ilegalnom krijumčarenju migranata iz Libije, jer prekid krijumčarenja navodno može da naškodi migrantima, što je apsurdan rezon. Obrisan je i Robert Spenser (Spencer), osnivač sajta JihadWatch, koji radi na istraživanju i suzbijanju islamskog terorizma, kojem je Patreon nalog ugašen na insistiranje Mastercarda. Spenser je bio zapažen u domaćim medijima kada je dokazao da su američki obaveštajni agenti, potkupljeni od strane Saudijske Arabije, 90-ih uništavali izveštaje o zločinima protiv srpskih civila od strane muslimanskih vojnih snaga i mudžahedina u okolini Srebrenice. Istovremeno, nikakve akcije nisu preduzete protiv Going Down, ekstremno levičarske organizacije koja otvoreno poziva na nasilje u samim objavama na Patreonu. Ili Majka Stačberija (Mike Stuchbery), koji je u više navrata nazivao vodeće američke političare nacistima, da bi istovremeno pozivao na nasilje protiv „nacista”. Lista levičarskih ekstremista koji neometano propagiraju nasilje na Patreonu je beskonačna i sadrži i nekoliko naloga organizacije Antifa, na kojima se pored poziva na nasilje često nalaze i eksplicitne slike i snimci nasilja i vandalizma, dok je i dalje aktivan nalog ove organizacije iz Meksika otvoreno govorio o tome da su podmetnuli bombu u postrojenje Exxon Mobila.

Iako je neprevaziđen po dvostrukim aršinima, Patreon nije jedini koji agresivno cenzuriše sve što nije politički korektno u svetu crowdfundinga. Kickstarter je izbrisao npr. kampanju švedskog akademika En Haberlajn (Ann Haberlein) za finansiranje istraživanja o seksualnim zločinima u Švedskoj. GoFundMe je izbrisao 2016. godine kampanju za finansiranje serije predavanja Džejmija (Jamie) Glazova o antisemitizmu Hilari Klinton (valjda je Jevrejin koji ukazuje na nečiji antisemitizam – nacista).

Ajde crta, druškane

Neke alternativne crowdfunding platforme su odlučile da je sloboda izražavanja zapostavljena niša, pa su počele da ističu svoju političku neutralnost i činjenicu da neće politički uklanjati kampanje. Naravno, ilegalan sadržaj i prevare se uklanjaju (politički korektni behemoti crowdfundinga imaju poteškoća sa suzbijanjem prevara).

Ubrzo je i ovaj pokušaj stvaranja poštenog i nepristrasnog ekosistema naišao na veoma ozbiljnu prepreku, kompanije za online plaćanje, PayPal i Stripe. Crowdfunding platforma Freestartr je efektivno uništena kada je Stripe raskinuo saradnju, zbog navodnog „manjka transparentnosti fondova”. Desetine hiljada dolara su zamrznute i time su presečeni izvori prihoda brojnim mainstream konzervativnim aktivistima i youtuberima, kao i brojne nepolitičke humanitarne akcije. Osnivač platforme Čak Džonson (Chuck Johnson) se žalio, ali nije dobio nikakav odgovor, čak ni pojašnjenje šta optužba znači, jer kao što smo nebrojeno puta videli – internet megakorporacije nisu vezane prezumpcijom nevinosti, pravnim postupkom ili bilo čim drugim, jer tako piše u EULA. Osnivač FreeStartra kaže da su u Stripeu promenili priču i da je netransparentnost sa fondovima izgovor, pošto ga je pre zamrzavanja kontaktirao jedan od direktora Stripea, inače bivši operativac Demokratske partije, koji je rekao da će Stripe prekinuti saradnju zbog kampanje za podmirenje sudskih troškova Ričarda Spensera (Richard Spencer, nije u rodu sa Robertom) koji se zalaže za očuvanje identiteta Amerikanaca evropskog porekla. Spensera su neki mediji nazvali neonacistom, što on ne može biti, jer ne zagovara nasilje niti koristi nacističke simbole. Džonson je odgovorio Stripeu da se on drži principa po kojima funkcioniše i ACLU (American Civil Liberties Union – s obzirom na skorašnje događaje upitno je da li ova organizacija i dalje drži do svojih principa), to jest da svako ima pravo na odbranu, i ako ljudi doniraju svoj legalan novac – problema ne sme da bude, jer građani imaju pravo da podržavaju kontroverzne stavove. Džabe objašnjenja, džabe ACLU, Stripe je izmislio optužbu za netransparentnost, zamrzao račune, FreeStartr ne postoji već skoro pola godine i ogroman broj ljudi koji nisu Ričard Spenser je izgubio izvor prihoda za finansiranje putem interneta. Druga crowdfunding platforma koju je snašla ista sudbina je MakerSupport, čiji su računi za kampanje prvo zamrznuti, da bi onda bili obrisani od strane Stripea i PayPala, ovaj put bez ikakvih objašnjenja, što je uništilo platformu.

Stripe i PayPal nisu stali na uništavanju perspektivnih i nezavisnih crowdfunding sajtova, već su, zbog političkih stavova, brojnim privatnim korisnicima zamrzli sredstva i obrisali naloge. Među njima je pomenuta Loren Sadern koja je pokrenula sajt za finansiranje svog istraživanja, ali je Stripe ubrzo raskinuo saradnju i obrisao njen nalog. Obrisan je nalog i na 180 dana zamrznuta su značajna sredstva i Tomiju (Tommy) Robinsonu, britanskom nezavisnom novinaru koji istražuje slučajeve masovnog podvođenja maloletnica od strane pakistanskih bandi u Velikoj Britaniji, kao i zataškavanja od strane lokalnih vlasti. Naravno, Aleksu Džounsu (Alex Jones) je obrisan nalog. Podsetimo i na ozloglašenu kampanju protiv sajta WikiLeaks 2011. godine, kada su sve payment processing korporacije dobile da šalju novac WikiLeaksu, što su učinile i Mastercard i Visa, megakorporacije koje čine duopol u svetu platnih kartica.

Jedna kartica da svima gospodari

Sad dolazimo do suštine stvari, nepremostive prepreke za svakog ko bi želeo da izazove oligopolističke, cenzorske i diskriminatorske prakse PayPala i Stripea. Na stranu što bi napraviti uspešan payment processor internet servis bilo vrtoglavo skupo i veoma teško zbog komplikovanosti infrastrukture i manjka stručnjaka, da biste uopšte počeli morate da ostvarite saradnju sa velikim bankama i kompanijama koje drže kreditne kartice. Međutim, velike američke banke, Mastercard i Visa su se pokazali u mnogo čemu gore od platnih servisa.

Nedavno su Mastercard i Visa odlučili da ukinu mogućnost slanja novca Freedom Centru, mainstream i prihvaćenoj političkoj organizaciji. Freedom Centar vodi Dejvid Horovic (David Horowitz), pisac popularnih političkih biografija i višedecenijski konzervativni aktivista. Horovic je saradnik pomenutim Robertu Spenseru i Džejmiju Glazovu. Za našu hroniku povezanosti američke elite navešćemo da je Dejvid otac Benu, koosnivaču čuvene tech investicione firme Andreessen Horowitz. Do ukidanja isplata Freedom Centru je došlo jer je SPLC ovu organizaciju nazvao grupom mržnje i lobirao kod velikih korporacija da se prekine saradnja sa njom. SPLC – Southern Poverty Law Centar je organizacija koja se nekad borila protiv belačkih i crnačkih rasističkih pokreta, ali je od tad postala ekstremno liberalna aktivistička grupa koja napada mainstream konzervativce zbog navodne islamofobije i homofobije. Kao i na primeru ACLU, vidimo da je Konkvestov drugi zakon politike „svaka organizacija koja nije eksplicitno desničarska, pre ili kasnije postane levičarska” po ovom pitanju potpuno tačan. Sam Horovic je bio izrazito pomirljiv prema kompanijama za kreditne kartice, navodeći da je glavna krivica na liberalnim aktivistima i političarima Demokratske stranke koji vode stalnu kampanju demonizacije konzervativaca i pritiska na korporacije da sa njima ne sarađuju. Demokrate već dugo vremena pritiskaju sve megakorporacije da podrže njihovu ekstremno društveno liberalnu agendu u zamenu za tolerisanje oligopola i iskorišćavanja korisnika, jer bi „magarci” (vidi logo) američke politike u suprotnom mogli da se sete Ruzvelta, anti-trusta i ostalih trica koje su zakopali usled poplave korporativnog keša za kampanje. Horovic ipak nije u pravu po ovom pitanju, da nema liberalnih akcija, bojkota i pritiska, internet i finansijske megakorporacije bi svejedno radile na društvenom inženjeringu i manipulaciji javnim mnjenjem, jer su akumulirale toliko moći da je jednostavno nemoguće da je ne zloupotrebe, da li zbog nekih planova za istiskanje više profita ili ideologije svemoćnog rukovodstva.

Žrtve ideološke navale nisu samo suprotstavljeni aktivisti. Dve najveće američke banke Bank of America i Citibank su ove godine uveli nova pravila pružanja usluga, kojim obustavljaju svaku saradnju sa prodavnicama naoružanja koja ne ispune rigorozne i proizvoljne mere nastale na osnovu programa političara i grupa koje se zalažu za pojačanu kontrolu naoružanja u SAD. Pravila su prepuna gluposti kao što su „okviri visokog kapaciteta” i „oružje vojnog stila”, što su klasični spinovi aktivista koji se zalažu za zabranu poluautomatskih pušaka poput AR-15, koje možda izgledaju strašno (dobro), ali nisu ništa veća pretnja javnoj bezbednosti od lovačkih karabina ili pištolja (kojima se i dalje izvrši preko 90% ubistava vatrenim oružjem u SAD). Znači, finansijski džinovi su odlučili da samoinicijativno kažnjavaju zakonite privrednike koji po zakonu prodaju legalno oružje, jer se njima tako prohtelo.

Eskalacija

Electronic Frontier Foundation (EFF), liberalna neprofitna organizacija koja se do sad uglavnom zalagala za net neutralnost, u poslednje vreme je ukazivala na zastrašujući trend internet cenzure od strane payment processora, kompanija za kreditne kartice i banaka. U nedavnom saopštenju su naveli: „Politika ograničavanja govora nekolicine korporacija, čini da te korporacije Visa, Mastercard i PayPal mogu da onemoguće sajtove koji se pridržavaju zakona da obavljaju platni promet ili primaju donacije. Treba da se zapitamo ko treba da odlučuje kakav je sadržaj dostupan na internetu – korisnici, izabrani zakonodavci i sudovi, ili finansijske institucije. Finansijske institucije nisu stručne i merodavne da ocenjuju zakonitost ili društvenu vrednost nekog govora i uopšte ne treba da čine takve poteze”.

Ni sami ne bismo bolje sročili. Otišli bismo i korak dalje i upozorili da je ovo samo početak trenda koji će biti neizbežan ako se transfer na bezgotovinsku ekonomiju nastavi. Žrtve više nisu samo političari sa rubova, poput Ričarda Spensera, već i mainstream političari, naučnici, novinari, politički neutralni internet servisi i pošteni privatnici. Ideologija i interes sve proždiru i samo je pitanje kada će ova cenzorska revolucija početi da jede sopstvenu decu. Konfiguracija terena je promenjena i liberalni aktivisti će uskoro videti da i pored sveg svog progresivizma po pitanju transseksualaca i otvorenih granica, neće dobro proći ako se zalažu za trunku regulacije korporacija. Stranački i lični interesi će uskoro doći na tapet, da bi na kraju IT, finansijska i politička elita preuzela apsolutnu kontrolu nad svim metodama platnog prometa i svim vidovima izražavanja. Ako se odreknemo novca koji šuška i zvecka, nepovratno se odričemo svakog prava na slobodu, privatnost i bezbednost. Ako se zavaravate da bez elektronskog plaćanja ne možete, svakako možete preći na manje servise za procesuiranje internet plaćanja, preći kod manje, domaće banke i koristiti DINA karticu (koliko god ne verovali svojoj zemlji, ona naše podatke ionako već ima) umesto Mastercarda. Finansijske i internet megakorporacije treba udariti gde boli – u pare, i udarati ih jako i često, uz neprestano zalaganje za njihovo regulisanje, razbijanje i ukidanje. Ili to ili ćemo završiti u svetu u poređenju sa kojim će Bladerunner izgledati kao Nickelodenov jutarnji crtani film.

Srđan BRDAR