.rs

Telekom ima ozbiljne planove – RNIDS uveo kosmatu latinicu – Taksi rat

Tek što se javnost smirila nakon što je Telekom Srbija kupio Kopernikus, dobili smo detaljnije informacije o daljim poslovnim planovima ove kompanije. Iz dva intervjua, generalnog direktora Telekoma Srbije Predraga Ćulibrka i Koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe Vladimira Lučića, saznali smo da postoji strategija pod nazivom „Milion plus”. Naime, već neko vreme Telekom gubi pretplatnike fiksne telefonije, ali i interneta, usled akcija konkurencije. Pod konkurencijom se ne misli samo na SBB, već i na devedeset kablovskih operatera koji se međusobno tržišno ne napadaju, već se bore protiv Telekoma.

Upravo deo tih manjih operatera je Kopernikus nameravao da kupi i imao je otvorenu kreditnu liniju za tu namenu. Da Telekom nije kupio Kopernikus, on bi ga u dogledno vreme prestigao po tržišnom učešću. Kopernikus je plaćen 195 miliona evra, a cenu je utvrdila jedna od četiri najveće konsultantske kuće na svetu.

Pomenuta strategija predviđa da Telekom u narednom periodu ima više od milion korisnika televizije i interneta, što je podloga za razvoj ostalih servisa i usluga koje nude u paketima. Ujedno, zvanično je najavljeno da će biti još kupovina kablovskih operatera. Istom strategijom se Telekom vodi i u BiH i Crnoj Gori, gde je već kupovala kablovske operatere. Krajnji cilj je da postane lider u regionu.

Pored regiona, Telekom se širi i na zemlje u kojima živi naša dijaspora (Nemačka, Švajcarska, SAD, Kanada). Poznato je da u Austiji Telekom radi već nekoliko godina kao virtuelni mobilni operater. Teneder za Telekom Albanije je još uvek u toku.

U budućnosti Telekom će se bazirati na tri nova izvora prihoda – internet, multimediju i razvoj digitalnih servisa.

U isto vreme postignut je sporazum sa sindikatima o dobrovoljnom odlasku zaposlenih iz Telekoma uz otpremninu u iznosu od 900 evra po godini staža.

U medijima su se pojavile informacije da američki fond želi da kupi petinu Telekoma, no resorni ministar je demantovao da postoji zvanična ponuda, a predsednik Republike je izjavio da u kratkoročnom i srednjoročnom periodu Telekom ne ide na prodaju, a da prodaja udela ne dolazi u obzir jer time Srbija ništa ne bi dobila.

No, kao deo glasina i „napada” na Telekom pronele su se glasine da će kupiti televizije O2 i Prva. Prava istina je da je bivši vlasnik Kopernikusa to kupio od prethodnog vlasnike Grčke Antena grupe za 180 miliona evra. Paket uključuje i sajt b92.net.

I u regionu se nastavlja ukrupnjavanje na tržištu multimedijalnih usluga. U Hrvatskoj HT je kupio od Hrvatske pošte evotv DVB PayTV sistem. Ovaj sistem svojim signalom pokriva 94 odsto domaćinstava u Hrvatskoj, a ima preko sedamdeset hiljada korisnika, što predstavlja šest odsto tržišta.

.rs više nije ćelav

Posle dugih priprema, RNIDS je uveo u nacionalni domen .rs i 41 slovo koja se nalaze u trinaest jezika koji se koriste u našoj zemlji. Sada možete registrovati .rs domen koristeći čak 67 različitih slova. Detaljnu specifikaciju možete videti na goo.gl/mwsuyk, a postoji i poseban sajt viševredi.rs sa detaljnim objašnjenjima i procedurama. Početni period u kome će samo vlasnici postojećih .rs domena moći da registruju domene koji umesto pojedinih ASCII karaktera imaju po jedan karakter iz proširenog skupa, završava se 5. marta 2019. godine. Tada će biti otvorena registracija za sve zainteresovane. Ujedno, tada će se proširiti i .срб domen sa 25 novih slova iz šest jezika koji su u upotrebi u Srbiji. Detaljna specifikacija se može naći na goo.gl/G4U1bV. Ovim potezom RNIDS stavlja nacionalne domene na mapu IDN domena. Napomenimo da je top domen .com prvi omogućio slične stvari još pre osamnaest godina.

e-uprava 2019

Dosta je stvari urađeno na polju e-uprave u prošloj godini, no postoji pregršt najava za ovu godinu. Pokušaćemo da nabacamo na jednom mestu sve te novitete.

Počela je primena zakona o međubankarskim naknadama. To će u dva talasa proizvesti efekat smanjenja raznih troškova pa se očekuje da prihvatanje platnih kartica bude znatno prihvatljivije za trgovce. NBS promoviše i nacionalnu Dina karticu pa je objavila da je sada moguće plaćati ovom karticom na preko 40 sajtova. Sistem instant plaćanja bi trebalo da zaživi i za plaćanja preko fakture. Vlasnici ugostiteljskih objekata traže da bakšiš ide kroz fiskalne kase i da bude limitiran na 10 odsto iznosa računa i oslobođen od poreza na zaradu. Sve to kako bi omogućili legalno poslovanje de facto stanja i izbegli kazne ukoliko se u kasi nađe dodatna količina gotovine. Ako ovaj predlog pređe u praksu, onda će biti moguća implementacija napojnice i na POS terminalima.

Srbija je dobila pretraživač koji se odnosi na liste lica prema kojima se primenjuju sankcije Ujedinjenih nacija, tj. na „označena lica”. On će doprineti efikasnijem sprečavanju pranja novca, a dostupan je na adresi unsearch.apml.gov.rs. Težeći istom cilju, ali na unutrašnjem planu Srbija dobija tzv. registar Gazda. Reč je o registru stvarnih vlasnika pravnih lica i vodiće ga APR. Kad već pominjemo APR, u prošloj godini više od hiljadu preduzetnika se registrovalo elektronskim putem.

Ove godine će se automatizovati poreski sistem, a porez na imovinu moći će da se plati elektronskim putem.

NBS i Ministarstvo pravde (odnosno sudovi, tužilaštva, beležnici i izvršitelji), razmenjivaće podatke u elektronskoj formi. Carina nam se digitalizuje, a počinje sa radom sistem e-inspektor. Centralni registar stanovništva biće u elektronskoj formi, a elektronski će se prijavljivati i turisti.

Republički geodetski zavod završio svoj deo posla oko Adresnog registra i evidentirao je 66.480 novih ulica koje do sada nisu bile registrovane, odnosno nisu imale ime, a kuće su bile bez brojeva. Zanimljivo je da je pre početka ovog posla postojalo 54.859 ulica, dakle ispod polovine ukupnog broja.

Takođe, RGZ je uveo novi sistem upisa nepokretnosti u katastar koji, koristeći digitalne tehnologije, omogućava da se uvede kontrola rada državnih funkcionera, tako da svaki upis i promena u katastru ostaju zabeleženi.

Privrednici se žale na upotrebu pečata jer u još 22 zakonskih i podzakonskih akata treba ukinuti upotrebu pečata. Ipak, Srbija je potpisala ugovor o poverljivosti sa Alibabom i Srbija jača kapacitete za rano otkrivanje lažnih vesti.

Jednom rečju – e-Srbija.

Taxi wars

Rat taksi udruženja – CarGo, Yandexa i nadležnog ministarstva – još uvek traje. Policija je zaplenila jedno vozilo koje je vršilo prevoz za CarGo. Kompanija je podnela Ustavnom sudu Srbije Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, jer smatra da se njime zabranjuje konkurencija i pravo na rad toj kompaniji i njenim partnerima vozačima. Sa druge strane, CarGo se širi na Švajcarsku. Cirih je prvi grad u kojem će biti dostupna CarGo aplikacija, a saradnja je sklopljena sa švajcarskim prevoznikom „Züri taxi 7×2”.

Yandex je predložio izmenu zakona koja bi pomogla i njihovom biznisu, ali su mislili pre svega na budućnost pametnih gradova i napuštanje koncepta ličnih automobila, a sve po ugledu na neke druge velike gradove. No, usred svih ovih događaja, došlo je i do istovremenih protesta ispred zgrade Vlade od strane taksista koji ne mogu da dobiju licencu usled ispunjenosti kvota koje propisuju gradovi, ali i taksista koji su protestvovali protiv CarGo. Više od blokiranog saobraćaja utisak je ostavila jedna od parola na vozilima: „Stop IT mafiji”. Tako smo posle raznih mafija (stečajna, taksi...) dobili i IT mafiju. Pa, neka nam je srećna 2019. godina.

Dušan DINGARAC